име: Јанко
презиме: Вукотић
име оца: Станко
место: Чево
општина: Цетиње
година рођења: 1866.
година смрти: 1927.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Сердар Јанко Вукотић рођен је у Катунској нахији на Чеву 18. фебруара 1866. године. Школовао се у Италији пошто Црна Гора није имала Војну академију. Заузимао је све важније положаје у Црној Гори. Био је и председник владе и војни министар и командант Санџачке војске и командант црногорске дивизије на Брегалници 1913. године.
Грдосија од човека који је тежио преко 140 кг, коме су тешко налазили коња који га може носити на положајима, никада се није сагнуо, када изгину артиљерци сам је пунио топове и пуцао.
За заслуге које је сердар Јанко Вукотић имао у чувеној бици на Мојковцу српска влада је одлучила да направи један изузетак који никада ни пре ни касније није учињен. Јанко Вукотић је одједном одликован свим српским одличјима за храброст: Карађорђевом звездом са мачевима, Белим орлом са мачевима и Златном медаљом “Милош Обилић”.
Критичних јануарских дана 1916. године, није се слагао са господарем Црне Горе Николом, јер је предлагао да црногорска војска заједно са Србима одступи у Грчку. Ожалошћен и увређен супротним ставом краља Никоде повукао се али су га Аустро-Угари пронашли и одведи у заробљеништво. И тамо је сердар био прави сердар. За све нељудске односе аустријских власти кресао им је у лице Његошеве стихове: ,,Не требује царство нељудима, нако да се пред свијетом руже”.
У бившој Југословенској војсци добио је максимални чин генерала, постао је армијски ђенерал и почасни краљев ађутант.
Био је нерасположен што му син није дорастао за војску, али је због тога своју кћер закопчао у мундир и послао на фронт.
Умро је у Београду 4. фебруара 1927. године и сахрањен на Новом гробљу о државном трошку поред гроба председника српске владе Николе Пашића.
Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима трећег и четвртог реда.
