Вуковић Љ. Драгомир

Вуковић Љ. Драгомир
Вуковић Љ. Драгомир

 

 

име: Драгомир
презиме: Вуковић
име оца: Љубомир
место: Чачак
општина: Чачак
година рођења: 1876.
година смрти: 1947.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Вуковић Љ. Драгомир, официр – пешадијски бригадни генерал (Чачак, 7. III 1876 – Београд, 3. X 1947).

Отац Љубомир, свештеник, мајка Анка, домаћица. Основну школу и шест разреда гимназије завршио у Чачку и Нишу. Као питомац XXXI класе Ниже школе завршио је Војну академију у Београду. Свршио је и Виши курс официрске школе.

На почетку каријере био је командир вода у ВА и Краљевој гарди, а потом у IV и X пешадијском пуку, где је био и ађутант. Касније је био на служби у команди Шабачког војног округа.

Учествовао у ратовима од 1912-1918. године као водник и командир чете. У I балканском рату био је командир I чете II батаљона X пешадијског пука II позива, па ађутант истог батаљона. У II балканском рату био је командир чете у V прекобројном пуку. Као командир чете у X пешадијском пуку учествовао је у гушењу албанске побуне крајем 1913. године.

У I светском рату био је командир Митраљеског одељења, командант батаљона у VI и IV пешадијском пуку II позива. Током 1916. године командовао је батаљоном у XV и XVI пуку, а онда прелази на рад у Генералштабни одсек Министарства војног.

После рата обављао је више одговорних дужности, међу којима: команданта батаљона, шефа одсека у ГШ и Министарству војске и морнарице (убудуће: МВМ), команданта пука, команданта пешадијске бригаде и помоћника команданта дивизијске области. У Ваљеву је службовао од 1928. до 1938. као помоћник, заменик и заступник команданта Дринске дивизијске области и био председник Месног одбора Аеро клуба и Обласног одбора Јадранске страже.

У Априлском рату 1941. заробљен је и интерниран у Немачку, одакле је отпуштен средином 1942. године због болести. Са супругом Зором (26. V 1882 – 22. VIII 1963) имао је синове (Љубомира и Слободана) и ћерке (Оливеру и Милену).

За показану храброст и умешност у командовању добио је више ратних и мирнодопских одликовања (Ордене белог орла IV и III. реда, Ордене Светог Саве IV, III и II реда, Златну и сребрну медаљу за хра- брост и грчки Ратни крст). Због великог доприноса пробоју Солунског фронта 1918. одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. Имао је и све споменице за учешће у ратовима 1912-1918. године.

Слични чланци:

Миловановић Драгољуб

Миловановић П. Драгољуб

Тај пут страдања никад нећу моћи да заборавим. Близу смо Љеша. Колико дана нисмо ништа јели!? Једног дана дадоше нам једну конзерву брашна на четворицу војника. У шаторском крилу замесисмо брашно па га затрпамо у пепео. Легнемо по шест у шатор, а ујутру – четворица су мртва.

Прочитај више »