Живковић М. Тодор

Живковић М. Тодор
Живковић М. Тодор

 

 

име: Тодор
презиме: Живковић
име оца: Милован
место: Бадњевац
општина: Крагујевац
година рођења: 1881.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Артиљеријски пуковник у пензији и народни посланик

Рођен 8. септембра 1881. год. у селу Бадњевцу, среза Лепеничког округа Крагујевачког од оца Милована и матере Јелице.

У Нижу школу Војне академије ступио по свршеном 6 разреду Крагујевачке гимназије. Свршио је и Артиљеријску школу гађања у Калиновику.

По изласку из Војне академије распоређен је за водника у Дунавском артиљеријском пуку; затим је био водник у Хаубичком артиљеријском пуку, Пиротехничкој чети и Артиљеријској подофишфској школи.

Као командир се враћа у хаубички артиљеријски пук и са I батеријом тога пука ушао је у Балкански рат, учествујући у борбама које је тај пук водио. Затим је у току ратова 1913, 1914. и 1915. године учествовао као командир 1. и 2. батерије.

У време транспортовања Српске војске, са Крфа на Солунски фронт постављен је за члана комисије за искрцавање у Микри, потом 1916. и 1917. године опет је командир хаубичке батерије, водећи борбе на Горничеву, преко Црне реке и ра коти 1050. Затим за вршиоца дужности шефа Ремонтинског одсека Миннстарству војном на служби у Артиљеријском одељењу Врховне команде. После тога прима дужност делегата Артиљеријског одељења Врховне команде при команди савезничких војски за везу, а потом и делегат за везу Министарства војног и Врховне команде са Штабом француских трупа. По пробоју Солунског фронта постављен је за делегата Железничке инспекције за саобраћај на грчкој територији и за везу са грчком командом у Солуну.

По свршетку рата постављен је за команданта 2. пољ. дивизиона Врбаског артиљеријског пука, а крајем 1921. године примио дужност команданта XV Осијеког артиљеријског пука с тим да 1. марта 1923. год. буде постављен за команданта 11. Артиљеријског пука.

30. децембра 1927. год. стављен је по својој молби у пензију са преводом у резерву.

Од почетка 1928. год. до краја 1931. год. био је председник општине Велешке, а 5. маја 1935. године изабран је за народног посланика за срез Велешки.

Радио је на соколству у просвећивању јужних крајева, па је за ово просвећивање био одликован II Краљевом наградом – по конкурсу.

Одликован је: Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, Карађорђева звезда IV реда, Југословенском круном IV реда, Белог орла с мачевима V реда, Златном медаљом за храброст (2 пута), Споменицом Краља Петра I и свима ратним споменицама. Од страних одликовања има: Италијански орден круне, два Француска Ратна крста и Грчки ратни крст.

Ожењен је, деце нема.

(Споменица XXXII класе)

Слични чланци:

Лолић Живадин

Лолић Живадин

Али тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра, никада више. А старица је сваког јутра извиривала иза тараба, излазила на друм и кошчату старачку руку стављала изнад чела, погледајући неће ли се отуда из даљине појавити и њена деца.

Прочитај више »