Златић В. Јован

Златић В. Јован
Златић В. Јован

 

 

име: Јован
презиме: Златић
име оца: Владимир
место: Честин
општина: Кнић
година рођења: 1895.
година смрти: 1973.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Јован Златић, син првенац Владимира и Манде Златић, рођен је у селу Честину 6. фебруара 1895. године. Отац је рано умро и Јован је морао да помаже мајци да подигне млађу децу и одржи породицу.

Као деветнаестогодишњи регрут, 1914. године био је на војној обуци у Приштини, одакле је у јесен 1915. године отишао на бугарски фронт, као војник Дринске дивизије првог позива. Водећи даноноћне борбе с бугарским трупама, његова јединица се повлачила према Косову и Црној Гори. У тим тешким моментима Јован се, стицајем ратних околности, на Чакору придружио 19. пешадијском пуку и тако се нашао са својим Гружанима, са којима је у „ходу по мукама“ прешао Албанију и дошао на Крф. После сређивања и реорганизације српске војске поново је упућен у ранију јединицу.

Његов рођени брат Радосав такође је прешао пут албанске голготе и учествовао до краја рата у борби за ослобођење отаџбине.

Јован је учествовао у најтежим биткама од 1916. до 1918. године на Кајмакчалану и пробоју Солунског фронта. У предаху тешких борби у слободном времену похађао је курс за описмењавање. Својим трудом и упорношћу надоместио је недостатак пропуштеног основног школовања. Могао је да чита књиге и штампу и тако обогати своје знање.

Први већи подвиг учинио је 1916. године код Кајмакчалана када је у битољском пољу на једној стени био опкољен од Бугара. Тада је подносећи глад и жеђ у току целог дана пуцао на бугарске војнике, па је чак успео да убије и команданта пука.

Велику храброст и ратно лукавсто испољио је 1917. године, када је сишавши на воду једног извора набасао на вод бугарских војника који су се одмарали у близини. Златић је почео ударати чутурицама једну у другу узвикујући: „Лево и десно крило заломи“. Бугарски војници потпуно изненађени нису ни покушали да узму одложено оружје. Убрзо су пристигли војници из Јованове јединице и запленили оружје а заробљене Бугаре одвели у своју јединицу.

Трећи, највећи подвиг Јован је извео у последњој години рата. С једне узвишене косе стално је тукао бугарски тешки митраљез и наносио велике губитке српским јединицама које су надирале у своју отаџбину. Сви војници који су покушали да униште ово митраљеско гнездо платили су животом. Јован се тада пријавио команданту пука и рекао: „Дајте ми две бомбе и једну пиштаљку! Кад чујете прасак бомби и пиштаљку одмах дотрчите пред бугарски положај“. Јован је у току ноћи успео да се неометано привуче у подножје митраљеског гнезда и баци обе бомбе. Одмах је својима дао знак пиштаљком. У једном трену су пристигли војници из његове јединине и заробили цео вод Бугара с официрима, запленивши тешки митраљез и остало оружје. После тог подвига српске јединице су наставиле пут разбијајући непријатеља.

Јованова команда је узела у обзир све ове подвиге па је добио једно од највиших одликовања Карађорђеву звезду са мачевима. Златић је и носилац више других одликовања за ратне заслуге и војничке врлине. Када се са својом победничком и славом овенчаном јединицом нашао у Левчу, у октобру 1918. године, командир му је дозволио да закратко наврати кући у Честин да види мајку. Ту радост није доживео, јер му је мајка умрла, а сахрањена је два дана пре његовог доласка.

Вратио се у своју јединицу с којом је наставио победнички поход у ослобођењу земље све до Шида, где се демобилисао 1919. године. У рату ниједном није рањен, мада су му шињел и шајкача у више наврата били окрзнути куршумима.

Након рата Јован је засновао породицу. Имао је четири сина и две ћерке, а од њих многобројно потомство.

Умро је 8.12.1973. године у 78. години живота. У свом Честину уживао је углед и поштовање.

Слични чланци:

Благотић М. Матија

Благотић М. Матија

По повратку Добровољачког корпуса из Русије, тамо је остао као командант батаљона добровољаца. Приликом освајања Казана погинуо је 1918. године као командант српског одреда.

Прочитај више »