име: Франше
презиме: д’Епере
име оца:
место: Мостаганем
општина:
година рођења: 1856.
година смрти: 1942.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, википедија
Генерал Франше д’Епере 1914. године био је командант Првог корпуса француске армије. Потом је командовао Петом армијом а касније је био команданат савезничких трупа на Истоку у Солуну.
Франше д’Епере је одликован Карађорђевом звездом са мачевима првог реда.
Додатни подаци са википедије:
Луј Франше д’Епере (франц. Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey; Мостаганем, 25. мај 1856 – Сент Амансе, 3. јул 1942) је био маршал Француске и почасни војвода српске и југословенске војске.
Студирао је Сен-Сир академију 15. октобра 1874, и по завршетку ове добио је чин пешадијског потпоручника 1. октобра 1876, у капетана унапређен је 28. октобра 1885, за пуковника 12. јула 1903, бригадног генерала 23. марта 1908, дивизијског генерала 23. марта 1912, за маршала Француске 19. фебруара 1921. Исте године, месец дана раније, 29. јануара, добио је и почасну титулу Војводе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).
Као пешадијски официр био је водник, командир чете и командант батаљона у пешадији до 1899. За то време завршио је ратну Академију (1882), и био је у генералштабу дивизије, која је окупирала Тонкин (1886) и у генералштабу гувернера Париза (1889). Командовао је пуком и бригадом у пешадији, дивизијом (1912). Члан вишег ратног Савета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, Тунису, Алжиру. Тонкину и Ананиу, Кини и Мароку.
У Првом светском рату (10. септембра 1914. до 31. марта 1916) командовао је француском армијом (5), до 29. априла 1918. групом армија на француском фронту, а од 9. јуна 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање њемачко-аустријско-бугарске војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена Србија. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. У Београду му је подигнут споменик.
Био је члан Француске академије, на позицији 14, у периоду 1934 – 1942.
Његова праунука Сиголен је са мужем у Варницама основала Сликовити музеј старе Србије.
