име: Адолф
презиме: Гијом
име оца:
место: Боургнеуф
општина: Нант
година рођења: 1863.
година смрти: 1940.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, википедија
Генерал Гијома био је командант Првог корупса Друге, а доцније Прве армије. На солунском фронту је заменио генерала Сараја, а предао је дужност Франше д’Епереу.
Гијома је одликован првим редом Карађорђеве звезде са мачевима.
Додатни подаци са википедије:
Мари Луис Адолф Гијом (4. јануара 1863. – Нант, 18. маја 1940.) био је генерал француске војске током Првог светског рата.
Адолф Гијом рођен је у Боургнеуф. Прво је дипломирао у класи 1884. године на војној академији у Сент-Сиру. Његова рана каријера делимично је проведена у француским колонијама (Алжир, Тунис, Тонкин, Кина).
Октобра 1884. постављен је за потпоручника пешадије. Четири године касније, унапређен је у поручника. У новембру 1893. постао је капетан и пребачен је у 147. пешадијски пук. 1903. године постављен је за професора војне историје у Сент Сиру, а касније је постао професор за пешадијску тактику на Ecole de Guerre. Промовисан је у потпуковника 1907, а у пуковника 1910. У јануару 1913, постављен је за директора пешадије и стекао је звање бригадног генерала у октобру исте године.
На почетку Првог светског рата, био је шеф војног кабинета министра Адолфа Месимија. Када је потоњи напустио дужност, Гијом је 30. августа 1914. постављен за шефа 33. пешадијске дивизије, а затим 9. пешадијске дивизије. Водио је 1. армијски корпус од 25. фебруара 1915, а потом 15. децембра 1916. заменио је Роберта Нивела за команданта Друге армије, када је он постао командант француске војске.
Гијом је послан да замени генерала Сараја на месту команданта Савезничке војске Истока у Солуну у децембру 1917. Он је изнео планове које је касније извршио његов заменик, генерал Франше д’Епере, и обновио односе са француским савезницима, помало оштећеним од његовог претходника. Гијом је опозван у Париз 17. јуна 1918. и замењује га Франше д’Епере.
Тамо је заменио Августа Дубаила за војног гувернера Париза. Након успеха друге битке за Марну, постављен је у Врховно ратно веће. Потом се вратио у активну команду као командант Пете армије коју је водио кроз Ардене на крају рата.
Након примирја, Гијом је постављен за команданта савезничких окупацијских снага у Рајни. Критикован је због тога што није предузео одговарајуће мере предострожности против хладног времена у зиму 1928/9., што је довело до смрзавања неких војника под његовом командом.
Био је краткотрајни министар рата (23. јун – јул 19., 1926.) владе коју је водио Аристид Бријанд.
Генерал Гијом је умро 18. маја 1940. у Нанту.
