Сарај Морис

Сарај Морис
Сарај Морис

 

 

име: Морис
презиме: Сарај
име оца:
место:
општина:
година рођења: 1856.
година смрти: 1929.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, википедија

 

Генерал М. Сарај био је командант треће француске армије а касније командант Савезничких снага на Истоку, до 1917. године у Солуну.

Сарај је одликован Карађорђевом звездом са мачевима првог реда.

 

Додатни подаци са википедије:

Морис Пол Емануел Сарај (6. априла 1856. – 23. марта 1929.) био је француски генерал Првог светског рата. Отворене социјалистичке политичке везе Сараја учиниле су га реткошћу међу католицима, конзервативцима и монархистима који су пре рата доминирали официрским корпусом Француске војске у Трећој републици и били главни разлог зашто је постављен за командовање у Солуну.

На почетку рата, Сарај је командовао VI корпусом, а затим Трећом армијом у Арденима и око Вердуна, где је његова војска играла важну улогу у последњим фазама Прве битке за Марну и где је узео заслугу за држање Вердуна (касније место важне битке 1916.). Отпуштен је због лошег руководства, усред политичког немира, јула 1915. године.

Солунски фронт – изабран из неколико стратешких опција које је Сарај представио – био је првобитно замишљен да подржи Србију, с тим да је Бугарска ушла у рат на страни Централних сила, а касније (како се Битка на Галипољу завршила) пружила шансу за Француску да потврдити свој економски и политички утицај над Грчком и опадајућим Отоманским царством. Сарај је на крају командовао вишенационалним савезничким силама усред политичке интриге и стања скоро грађанског рата у Грчкој, чији је краљ Константин био про-немачки, док је премијер Венизелос био про-савезнички, а такође је желео да задобије територију пред Турцима у западној Анатолији.

Упркос већем броју офанзива, Сарајове снаге нису успеле ни у освајању Бугарске, ни у спречавању освајања Србије од централних сила 1915. или Румуније 1916. године.

Сарај је отпуштен из своје команде у Солуну у децембру 1917. Касније је играо улогу у француском сузбијању Велике сиријске побуне средином 1920-их.

Слични чланци:

Војвода Путник Д. Радомир

Путник Д. Радомир

Војводу Радомира Путника волела је целокупна српска војска. Остарелог и изнемоглог у специјално израђеној носиљци српски војници су га пренели преко Албаније.

Прочитај више »
Војвода Бојовић П. Петар

Бојовић П. Петар

Петар Бојовић је четврти и последњи српски војни војвода. То звање је добио при пробоју Солунског фронта када је са својом Првом армијом за два месеца под борбом прешао 800 километара.

Прочитај више »