име: Милош
презиме: Васић
име оца: М.
место: Неменикуће
општина: Сопот
година рођења: 1859.
година смрти: 1935.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Ђенерал Милош Васић рођен је 27. фебруара 1859. године у Неменикућама под Космајем. По мајци је пореклом из дома устаничког војводе Јанка Катића. После завршене гимназије с одличним успехом, уписује се на Филозофски факултет, но због немаштине која га од ране очеве смрти стално прати, прелази после прве године студија на Војну академију коју такође с одличним успехом завршава 1883. године. Идуће године завршава вишу школу Војне академије као први у рангу. Пошто су уочена његова висока интелигенција и способност решавања организационих питања послат је на изучавање војне организације у Линц, Париз и Рим. Следећих 10 година Васић је на разним дужностима у главном ђенералштабу и дивизијским областима, повремено је у трупи, затим је војни изасланик у Софији, командант VII пешадијског пука, професор тактике на вишој школи Војне академије, док на нижој предаје стратегију, географију и ратну службу. Пише чланке у „Ратнику“ и посебна дела „Висока војничка дисциплина“, „Војска и политика“ и др.
Васић је био један од најталентованијих ћенералштабних официра свога доба. Солидно је познавао ратну вештину, успешно обављао дипломатске мисије, имао је широку општу културу, познавао је француски, енглески, немачки, руски и италијански језик, а служио се грчким и бугарским језиком. Његова библиотека представља збирку најзначајнијих војничких и филозофских дела светских писаца. Добар део ове своје скупоцене библиотеке тестаментом је оставио Војној академији и Музеју заједно са својом униформом и ордењем.
Године 1900. као потпуковник Милош Васић постаје војни министар. Његовим залагањем убрзо је донет закон о устројству војске, који предвиђа важне новине: обавезно годишње вежбање резервиста, скраћење војног рока од 2 на 1/2 годину дана, солиднију обуку официра и увођење највишег чина – војводе, за највеће ратне заслуге. Организована по овом новом закону, српска војска је водила седмогодишњи рат од 1912. до 1918. године. Овај закон је животно дело Милоша Васића и примењивао се више од 20 година.
Када је разрешен дужности војног министра, Васић је био посланик на Цетињу. После пада Обреновића, пензионисан је 1903. За време балканских ратова био је представник српске војске у грчкој војној команди, а потпуно је активиран почетком првог светског рата и постављен за команданта Дунавске дивизије другог позива која се храбро борила на Мачковом камену и другим биткама.
Милош Васић је на солунском фронту произведен, за ђенерала и у почетку, док је војвода Мишић био на одмору, замењивао је команданта Прве армије, а затим је постао командант Треће армије. Са том армијом успешно води горничевску битку као што успешно том армијом руководи у бици на Кајмакчалану и у ослобођењу Битоља.
Када је расформирана Трећа армија, да би се попуниле Прва и Друга армија, Милош Васић је био у мисији код италијанског краља и владе 1917. године, а после рата ради као стручњак у Комисији за разграничење са Италијом. По обављеним пословима на италијанској и југословенској граници, постављен је на високе војне дужности. Био је командант трију армијских области, а 1922. године постављен је за министра војске и морнарице. Те исте године Васић је пензионисан.
Милош Васић је умро у Београду 20. октобра 1935. године.
Поред војводе Бојовића, Васић је једна од високих личности које су у дужем периоду заузимале значајан положај у српској војсци који нема написану и објављену ширу биографију.
