ХРВАТСКА
Вековима под Аустроугарском влашћу, прожета намерно изазваним сукобом између католицизма и словенства, животари од Паноније до Јадрана.
Дубровачке лађе су биле препознатљиве широм Медитерана, а Дубровчани познати као вешти морепловци и трговци.
На прелазу из 19. у 20. век, након разорног земљотреса, долази даљи напредак увођењем трамваја, телефона, граде се зграде различитих институција.
Након Венеције, од 1797 припада Аустрији, те постаје главни град Далмације, али и најважније седиште православних Срба.
Полуострво у коме пламте етнички и класни сукоби између Италијана са једне и Хрвата и Словенаца са друге стране.
Од оснивања, да би се бранио од многобројних непријатеља, био је утврђени град, који је по положају, одбрамбеној снази и наоружању био најмоћнија тврђава у Далмацији.
Многа острва у Јадрану су насељена од давних времена, где мештани воде своје махом изоловане животе, и развијају се на себи својствен начин.
Река Корана је формирала 20 језера између којих је много предивних водопада и слапова, по легенди након преданих молитви народа током суше.
Припојена Мађарској 1870, постаје њен највећи поморско-лучки центар, са новом главном железничком станицом и електричним трамвајима.
Од Диоклецијанове палате и римског доба, град је, као и читава Далмација, променио многе власти, да би 20. век дочекао под Аустроугарском.
Град на ушћу Крке у Јадранско море, био је први на свету који је увео јавну расвету на вишефазну наизменичну струју у августу 1895.год.