Ужичка и Санџачка војска су у току 8. септембра наставиле припреме за форсирање горње Дрине. Непријатељ је овог дана и пред фронтом 2. санџачке дивизије код Фоче повукао последње заштитне делове, а наредне ноћи порушио је мост на Дрини. По наређењу црногорске Врховне команде, Дрински одред (осам батаљона, 2 брдска брзометна и 6 Дебанжових топова – формиран од јединица Херцеговачког одреда) имао је да дејствује левом обалом Дрине у позадини аустроугарских снага код Фоче.
2. санџачка дивизија требало је да пређе Дрину код Фоче у садејству са Дринским одредом, а 1. санџачка да у току овог преласка демонстрира, а потом да пређе Дрину код Горажда. Црногорска војска није имала никаквих формацијских средстава за савлађивање водених препрека.
Ужичка војска је 9. септембра примила наређење српске Врховне команде да 4. пук I и 4. пук II позива, са допунским батаљонима и брдском батеријом, упути преко Ужица, Косјерића и Ваљева у састав III армије. Затим је истог дана уследила и нова директива Врховне команде којом се регулише даље дејство Ужичке војске. Ослабљена, она је сада имала задатак да се на положајима које је држала добро утврди и обезбеђује правац ка Ужицу и правац Бајина Башта – Ужице. Директивом се предвиђа и борба на узастопним положајима на правцу Вишеград – Ужице у случају да непријатељ потисне Ужичку војску са садашњих положаја. „А, ако се непријатељ код Вишеграда буде ослабио одвлачењем снаге у неком другом правцу, и укажу се повољне прилике за успех, ви ћете заузети Вишеград. На осталом делу Ужичког фронта бити у дефанзиви.” У вези са овим, командант Ужичке војске је одлучио да одложи прелазак Дрине и напад на Вишеград.
Услед извлачења 4. пука I из састава Шумадијске II и 4. пука II из састава Лимског одреда извршено је прегруписавање снага, тако да је у току 10. септембра Шумадијска II имала распоред: Велики столац је држала једна чета 4. пука I са 1 Дебанжовим брдским топом и добровољачком четом; Јањач – батаљон 12. пука II са 3 брдска Дебанжова топа; Мали Панос, Дачим, Јаловик и Гостиље брдо – 10. пук II са брдском и пољском брзометном батеријом; Панос – три батаљона 11. пука II са пољском и брдском брзометном батеријом; Орлињу – батаљон 11. пука II; Крст (Заовине) – два батаљона 12. пука II са брдским Дебанжовим батеријом.
Пионирски полубатаљон је градио путеве. Коњички дивизион и хаубичка батерија били су у Вардишту. Штаб дивизије, телеграфско одељење, болничарска чета и санитетека колона били су у Заовинама. Први степен колонске коморе налазио се делом у Милошевцу, а делом у Кремни; други степен на Гредици. Пољске болнице: у Кремни, на Љутом пољу и у Мокрој гори.
Распоред Лимског одреда је био: од р. Рзава до р. Крушевице (десни одсек) 4. кадровски пук са 5 топова и предстражом на линији Голеш – Јеловик, а резервом на Сухој гори; од Бујака до Језове главе (средњи одсек) 5. кадровски пук са 3 топа; линијом Градина (к. 778) – Дебела глава – Вишеград протезао се леви одсек који су бранила три батаљона са полубатеријом брдских топова. Резерва одреда (два батаљона II прекобројног пука III и 3 топа) налазила се на Врановини. Пошто је са 4. пуком II у саставу III армије отишао и пуковник Милутин Стефановић, команду над Лимским одредом примио је потпуковник Јеврем Михаиловић.
У току 11. септембра Ужичка војска је уређивала положаје, прегруписавала снаге и припремала материјал за прелазак Дрине. Предвече је непријатељ са 2 брдска топа од с. Хамзића тукао Дачим (к. 776), а увече је рефлекторима извиђао Суху гору и долину Рзава. Српска стражарска одељења спустила су се до саме Дрине према с. Старом Броду.
Према Лимском одреду непријатељске предстраже су држале Родић брдо и Биоковац (к. 435), док су трупе одреда углавном задржале распоред од претходног дана. Три Крупова пољска спорометна топа из одредске резерве извучена су на положај између Бујака и Голе главе. У одредску резерву на Врановину доведена су два батаљона II прекобројног пука III из левог одсека.
2. санџачка дивизија прешла је овог дана Дрину на газовима низводно од Фоче, под јаком непријатељском ватром и не сачекавши садејство Дринског одреда који је стигао од Фоче тек 15. септембра. Ловћенска и Спушка бригада су једновремено у 14 часова прегазиле Дрину, врло брзо обухватиле непријатеља и заробиле 4 официра и 240 војника. Непријатељ је имао још 120 мртвих и рањених. Пљеваљска бригада је прешла Дрину са два батаљона на спруду код с. Брода. Разбијени делови непријатеља одступали су ка Калиновику. У гоњење је упућена само једна бригада (Пљеваљска), док су остале две (Ловћенска и Спушка) задржане на заузетим положајима на левој обали Дрине, чекајући да и 1. санџачка дивизија пређе Дрину у рејону Горажда. Овога дана је у Устиколини ослобођено око 2.000 Срба (стараца, жена и деце) које су аустроугарске јединице потерале са собом.
На фронту Шумадијске дивизије II и 12. септембра је продужен рад на припремању средстава за прелазак Дрине код Старог Брода где је требало подићи мост. На лицу места се могла наћи само дрвена грађа, а сав остали материјал морао се набавити из позадине. Да непријатељ не би открио место подизања моста, наређено је да се материјал за мост прикупља и јужно од Паноса (2 км југоисточно од Старог Брода).
На фронту Лимског одреда у току 12. септембра није било значајнијих догађаја. Посада на Сухој гори појачана је једним батаљоном из одредске резерве са Врановине.
Да би се утврдили јачина и распоред непријатељских снага на фронту код Вишеграда, командант Ужичке војске наредио јe да се у току 13. септембра изврши насилно извиђање на целом фронту, а сутрадан се томе и приступило. На фронту Ужичке бригаде отворена је у 5.20 часова јака артиљеријска ватра на падине Градине (к. 829). Непријатељски делови су се повукли, те је један српски комбиновани батаљон (од три чете са укупно 4 официра и 600 војника) неометано прешао Дрину код Црвене стене, без отпора избио на Градину и ту се утврдио. И 15 бораца Златиборске добровољачке чете прешло је Дрину код с. Ђурђевца према Дервенти и преноћило на левој обали. Ради сигурнијег продирања обема обалама Зеленог Јадра ка Пашином брду (к. 999) и Сребрници, комбиновани батаљон на Градини ојачан је у току 13/14. септембра једним батаљоном из 4. пука III.
Јединице Шумадијске дивизије II, подржане артиљеријском ватром која је нарочито била управљена на непријатељска утврђења и на објекте непријатељског мостобрана код Вишеграда, избиле су на Дрину 13. септембра пре подне наишавши на нешто озбиљнији отпор само при нападу на мостобран.
И Лимски одред је успео да овог дана потисне непријатеља на леву обалу Дрине.
