За рад 17 августа командант Коњичке дивизије одлучио је да са дивизијом наступа правцем с. Грушић – с. Цуљковић и да избије на линију Радловац – Бели Камен, коју држе делови Шумадиске дивизије I позива, ту да сачека резултат њеног напада на Шабац, па, у случају да она успе у нападу, упути Коњичку дивизију у бок и позадину непријатеља који оперише гребеном Цера против Комбиноване дивизије. У духу те одлуке издао је, у 7 часова, заповест којом је наређено: да 3 коњички пук дође са Бобије на Радловац и образује лево крило дивизије; да 2 коњичка бригада са једном коњичком батеријом изиђе на Бели Камен и образује десно крило дивизије; да 1 коњички пук са једном коњичком батеријом остане на к 205 (код с. Слатине) у дивизиској резерви, и да извиђачки ескадрони расветљавају ситуацију у Мачви.
У времену издавања ове заповести добивен је извештај команданта 3 коњичког пука са Бобије да се непријатељ повлачи ка Чокешини и Лешници; на основи тог извештаја командант Коњичке дивизије наређује, у 8 часова, команданту 3 коњичког пука да продужи наступање ка с. Чокешини.
Не добивши до 9.40 часова никакав извештај од команданта Шумадиске дивизије I позива, командант Коњичке дивизије наређује команданту 2 коњичке бригаде на Белом Камену да, у циљу обезбеђења левог бока Шумадиске дивизије I позива, предузме извиђање правцем с. Богосавац – с. Слепчевић и правцем с. Липолист – с. Дуваниште. У случају да Шумадиској дивизији са те стране загрози опасност, 2 коњичка бригада има задатак да нападне непријатеља у бок, а дивизиска резерва ће нападати правцем с. Слатина – с. Маове.
У 13 часова добијен је извештај Шумадиске дивизије I позива из с. Г. Врањске да непријатељ отступа преко понтонског моста код Шапца и да Шумадиска дивизија I позива предузима даљи покрет ка Шапцу. Сматрајући да нема више потребе за чување бока Шумадиске дивизије I позива, командант Коњичке дивизије одлучио је да нападне у бок и позадину непријатеља који дејствује против Комбиноване дивизије. У том циљу у 14.30 часова издаје заповест:
да командант 2 коњичке бригаде упути један коњички пук правцем с. Богосавац – с. Слепчевић, у циљу пресецања везе Шабац – Лешница и уношења што веће панике код непријатеља који отступа ка Шапцу или Лешници, а да остатак бригаде наступа правцем с. Цуљковић – Бела Река – Косовац; да дивизиска резерва наступа правцем с. Грушић – с. Радовашница – Бобија ка Грабовцу, на ком се правцу налази 3 коњички пук, и да Шумадиски коњички пук остане на Белом Камену, где се и сада налазио, у циљу одржавања везе између Шумадиске дивизије I позива и Комбиноване дивизије.
Око 17 часова делови 2 коњичке бригаде добили су ватру са Главице, на десној обали Беле Реке, али је непријатељ брзо протеран, те је у 19 часова 4 коњички пук са батеријом избио на Главицу, а дивизиска резерва (1 коњички пук са батеријом) на Мађарско Гробље.
Рејд (raid) 2 коњичког пука. Овај пук је кренуо са Белог Камена у 15 часова ка с. Слепчевићу и успео да пресече телефонску везу Шабац – Лешница. Један његов ескадрон на железничкој станици Дубље напао је на један железнички воз у коме се превозио један непријатељски батаљон из Шапца за Лешницу; после кратке борбе воз се вратио у Шабац. Пук се задржао на преноћишту 17/18 августа са главнином код с. Богосавца, а са 1 ескадроном код с. Дуваништа.
Рејд 3 коњичког пука у позадини 21 дивизије. Пук је кренуо у 4 часа 17 августа са Бобије (к 372) за једном непријатељском колоном која је отступала ка с. Прњавору. Код тог села био је нападнут од слабих непријатељских делова који су га посели за одбрану. У 8.30 часова протерао је те делове, запленивши 3 топа, а потом их је гонио ка мосту на Дрини, који је био брањен артиљериском и митраљеском ватром. Тек у 9 часова командант 3 коњичког пука добио је заповест команданта Коњичке дивизије од 16 августа увече по којој је 3 кошички пук требало да преноћи 16/17 августа тамо где се налази, а 17 августа изјутра да дође у састав дивизије. Пошто је добио ту заповест у с. Прњавору, а није био још примио заповест од 17 августа у 8 часова за наступање ка с. Чокешини, командант 3 коњичког пука упутио је пук, у 10.30 часова, из с. Прњавора ка с. Липолисту ради одласка у састав дивизије. Међутим, за 3 коњичким пуком наступао је узастопно и непријатељ од моста на Дрини. Како је уз пук ишла и његова комора и заплењена батерија, то је био везан за путеве и мостове преко потока са стрмим обалама. Када је један ескадрон покушао да пуку нрокрчи пут преко с. Петковице, био је одбијен уз знатне губитке. Баш у то време је кроз с. Прњавор надирао један непријатељски батаљон са артиљеријом (из састава разбијене леве колоне 21 дивизије), те је пук био опкољен између с. Петковице и с. Прњавора. Око 13 часова пропао је покушај чела пука да се са заплењеним топовима пробије кроз с. Петковицу, при чему је пук био растројен и принуђен да напусти заплењене топове и комору. Најзад је успео да се, уз велике губитке, пробије северно од Петковице ка Липолисту. По подне су неки делови пука потпали под ватру митраљеског одељења аустроугарског 7 пешадиског пука, који је сишао са Цера, а код Липолиста је предвече био поново притешњен од једног батаљона пешадиског пука, који се повлачио са Главице. Тек око поноћи 17/18 августа, главнина 3 коњичког пука прошла је непримећено кроз распоред непријатељског борбеног осигурања, и са 2 ескадрона и митраљеским одељењем стигла 18 августа у 4 часа изјутра код с. Цуљковића у састав Коњичке дивизије, где су се потом прикупили и остали делови пука, који су се накнадно пробили. У овоме рејду 3 коњички пук изгубио је 3 официра и 40 војника, 1 митраљез, целу бојну комору и сав свој раније задобијени плен.
Распоред Коњичке дивизије на преноћишту 17/18 августа: 1 и 4 коњички пук и 2 коњичке батерије на положају с. Цуљковић – Главица; 2 коњички пук код с. Богосавца. са ескадроном код Дуваништа; 3 коњички пук у прикупљању у с. Цуљковићу.
Поглед на рад Коњичке дивизије 17 августа
У раду Коњичке дивизије истичу се 17 августа нарочито рејдови 2 и 3 коњичког пука.
Рејд 3 коњичког пука пример је иницијативног и смелог налета у позадину непријатељске јединице, 21 ландверске дивизије. Резултат тог рејда био је замашан: деморализација непријатељских делова позади фронта и несигурко држање јединица на самом фронту.
2 коњичка бригада нападом на Главицу везивала је оба рејда на крилима дивизиског распореда и онемогућила непријатељу да се пробије и уреди.
Коњичка дивизија је активним радом своје три групе извршила на фронту Слепчевић – Прњавор јак притисак на леви бок и позадину 21 дивизије и онемогућила јој да се у току 17 августа уреди после пораза који је претрпела у току ноћи 15/16 августа и у току дана 16 августа.
У исто време Коњичка дивизија је онемогућила везу и садејство између 9 непријатељског корпуса код Шапца и 8 у рејону Цера.