Четрнаестог августа у 9 часова командант V армије одредио је ове циљеве за тај дан:
8 корпусу:
21 ландверска дивизија правцем Кумовац – -Тодоров Рт, с тим да претходница избије на Скакалиште (к 268);
9 пешадиска дивизија долином р. Лешнице на Рашуљачу, с тим да претходница избије на Текериш.
13 корпусу:
36 пешадиска дивизија друмом у долини Јадра са јаком претходницом бар до Јаребичке Цркве;
11 брдска и 13 пешадиска бригада путем за Крупањ са претходницом на Столице;
42 домобранска дизизија обема обалама Дрине до Хан Полић – с. Витковић, са обезбеђењем на Јагодњи.
После 10 часова Штаб V армије прешао је од Забрђа у Јању. Генерал Франк одлази у Штаб 13 корпуса у с. Батар. Тамо се уверава да тај корпус нема никакве везе са 8 корпусом, који врло споро ради, па наређује да 36 дивизија, после артиљериске припреме, нападне и заузме српске положаје код Лознице.
Наступање 13 корпуса
Напад на лозничке положаје предузет је двема колонама 14 августа по подне:
десна колона – 11 брдска бригада – нападала је на висове источно од Лознице (Тршићко Брдо);
лева колона – 36 пешадиска дивизија – нападала је на фронт Прељевска Црква – с. Г. Добрић;
резерва: 13 пешадиска бригада.
11 брдска бригада, одлично помогнута артиљериском ватром са леве обале Дрине, успела је да око 15.30 часова двојним обухватом одбаци посаду јужне половине лозничких положаја (Тршићко Брдо) ка Грнчарском Гробљу.
36 пешадиска дивизија почела је напад после 13 часова обухватом десног крила лозничких положаја. Али се то крило, благодарећи одлично руковођеној унакрсној артиљериској ватри Лозничког одреда, држало до 19 часова, и тек тада, после огорчене борбе, која је местимично вођена и ножем, пала су пољска утврђења код с. Обрежа и с. Г. Добрића, а такође и положај код Прељевске Цркве. Јаким изненадним противнападом у ноћи 14/15 августа Срби су од левог крила 36 дивизије преотели висове код с. Г. Добрића, али их нису могли одржати.
У тим борбама Лознички одред изгубио је око 800 људи, а сама 36 пешадиска дивизија изгубила је око 600 људи.
У току ноћи 14/15 августа Лознички одред повукао се без икакве сметње на положаје код Јаребичке Цркве.
Из упорног отпора Лозкичког одреда 14 августа, аустроугарско командовање стекло је уверење да је од Дрине до Ваљева потребно знатно више од пет дана наступања (Поћорек је био наредио да V армија заузме Ваљево 18 августа).
42 домобранска дивизија је у свом наступању 14 августа, стигла до Љубовије, али је, на иницијативу свога команданта, предузела покрет ка Крупњу и заноћила 14/15 августа са челом код Хана Полића. Лева њена побочница (пуковник Маташић) избила је тога дана на Јагодњу, где је преноћила 14/15 августа.
Наступање 8 корпуса
9 пешадиска дивизија у рано јутро напала је Лешнички одред на Гогином Брду, Шанцу и Парлогу и одбацила га ка с. Јошеви. али га није гонила, већ се зауставила на дужи одмор код с. Слатине, Лешнице и на Видојевици, и тек по подне продужила наступање. 17 бригада 9 дивизије стигла је до Вратачке Мале, 18 бригада код с. Слатине и јужно од Лешнице, артиљерија код с. Слатине и код Лешнице; Штаб дивизије био је у с. Слатини. Артиљерија ове дивизије није могла помоћи напад северног крила 13 корпуса због непрегледног земљишта.
Лешнички одред задржао се на линији Дулића Коса – Расадник, где му је стигла једна брдска батерија и заповест да се држи и обезбеђује северно крило Лозничког одреда. Јадарски четнички одред остао је сам на Церу.
21 ландверска дивизија кренула је у 4 часа изјутра у наступање борбеним поретком: 6 пешадиски пук 41 бригаде са пољским артиљериским дивизионом правцем с. Петковица – Цер (к 630); 42 пешадиска бригада са главнином артиљерије преко с. Чокешине ка Мршића Гробу и Вратачком Венцу. Због отпора четника, Дивизија је била принуђена да наступа у развијеном борбеном поретку, што је успоравало наступање, а артиљерија се јако напрезала да по рђавим путевима изиђе на гребен. Око 15 часова је 42 бригада избила на Мршића Гроб, а тамо је у 15 часова стигао и Штаб дивизије. Било је потребно два сата да се прикупе све јединице те бригаде.
Под утиском лаког заузећа Лешнице, командант 8 корпуса (у Новом Селу) наредио је у 10.45 часова да 21 ландверска дивизија само са предњим деловима држи линију с. Увала (искључно) – Мршића Гроб – Цер (к 630) – Грабовац – Гусковац, а ради бољег снабдевања са главнином да остане код с. Чокешине и с. Милићевца. Ту заповест је командант 21 дивизије добио тек у 18 часова на Мршића Гробу, па пошто је било касно за спуштање са гребена Цера, одлучује да не враћа трупе, већ да остану на гребену. Артиљерија се заглавила у усеченом путу и једва се, после читаве ноћи напрезања, могла повратити у долину (подножје Цера код с. Петковице).
6 пешадиски пук 41 бригаде заноћио је на Грабовцу – Церу (к 630).
Јединице на гребену Цера нису добиле текући оброк хране, а како је био утрошен и последњи резервни оброк, храниле су се кукурузом и бундевама, што је неповољно утицало на њихову издржљивост и морал.
8 корпус је 14 августа извршио кратко наступање од само 8-10 км, и то под лаком борбом. Главни узрок спором наступању била је неумешност командовања и слаба способност трупа за наступање по покривеном земљишту против слабих српских делова. Јер, да би протерао трупе Лешничког одреда (500 четника и 1.500 пешака II и III позива са свега 2 пољска топа) и да би прешао 10 км простора, 8 корпус са својих 25.000 пушака и 106 топова морао је да употреби цео дан 14 августа, и то у времену када је од његовог брзог наступања зависио успех напада 13 корпуса на лозничке положаје, као и цео маневар V армије. Такво споро наступање против слабог непријатеља било је рђав предзнак за целу офанзиву Балканске војске.
Одред геперала Летовског продужио је 14 августа марш друмом од с. Змињака за Шабац, где је по подно стигао на време да узме учешћа у борби и одбијању напада ојачаног српског Шабачког одреда.
Тако је и 14 август прошао за V армију без резултата. Маршевски циљеви одређени за тај дан остали су испред фронта 8 и 13 корпуса за читавих 15-20 км И тај је дан био чист добитак за Српску војску.