Ситуација 14 августа до подне
У Штаб Врховне команде стизали су 14 августа пре подне извештаји са свих фронтова, од којих су најважнија била два извештаја команданта III српске армије.
1) „Према извештају једног пребеглог непријатељског војника из 79 пешадиског пука, на мосту код Аде Курјачице прешле су две дивизије (помиње пукове: 64, 43 и 79), а корпусни штаб је с оне стране Дрине.
Јутрос (14 августа) од 5.15 часова непријатељ отвара доста јаку ватру на крајње десно крило лозничког положаја. Изгледа да тежи обухватити десно крило положаја.
Један наш пилот видео је јутрос да је код Шапца подигнут понтонски мост, што потврђује и пуковник Вељковић, и каже да је непријатељ пребацио један пук пешадије.”
2) „Непријатељ је са јаком снагом напао јутрос (14 августа) положај код Лешнице, тако да се Лешнички одред повлачи. Тражио сам од команданта Шумадиске дивизије I позива да команданта Шабачког одреда са 6 пешадиским пуком II позива упути преко с. Радовашнице на Кумовац (Цер), где би имао да дође у везу са Лешничким одредом и са њим брани греду Цер, а 17 пешадиски пук I позива са дивизионом артиљерије да упути преко Текериша и Иверка пл. на десно крило Дринске дивизије I позива код с. Г. Добрића”.
На основу ова два извештаја, а с обзиром на непромењену ситуацију на осталим фронтовима, српска Врховна команда се одлучује: да заузеће Шапца повери команданту II армије, и то само са Шумадиском дивизијом I позива, а све остале трупе (осим 6 пешадиског пука III позива) које су у рејону Шапца, а припадају дивизијама III армије, да се упуте у састав својих дивизија, те да се III армија појача својим трупама ради упорније одбране долине Јадра. У духу те одлуке издато је 14 августа у 13 часова наређење команданту II армије на Убу да са Шумадиском дивизијом I позива протера непријатеља и заузме Шабац, а по извршеном задатку да упути команданту III армије све његове трупе (осим 6 пука III позива), и то: пешадију и артиљерију преко Текериша у Лозницу, а армиску коњицу правцем ка Лешници, на десно крило одбранбене линије Лешница – Лозница.
На ову одлуку Врховне команде да се заузеће Шапца изврши само Шумадиском дивизијом I позива, а да се све трупе III армије (осим 6 пешадиског пука III позива) у рејону Шапца врате у састав својих дивизија, вероватно је утицао исказ пребеглог непријатељског војника из 79 пешадиског пука о прелазу двеју непријатељских дивизија преко Дрине код Аде Курјачице. Врховна команда почиње сада озбиљније да мисли на опасност са Дрине, па зато и ојачава III армију њеним трупама из рејона Шапца.
Откривање понтонског моста код Шапца навело је, вероватно, Врховну команду на мисао да непријатељ намерава да пребацује јаче снаге код Шапца, па је зато и одлучила да се Шабац заузме Шумадиском дивизијом I позива, како се непријатељу не би дало времена да га претвори у јак мостобран.
Само, као што је већ изложено, командант Шумадиске дивизије I позива пропустио је да искористи последњи повољан тренутак за заузеће Шапца, одуставши од свог намераваног ноћног препада у 3.30 15 августа. У току дана 15 августа почињу пристизати знатна појачања аустроугарској шабачкој посади, а у току 16 августа непријатељ код Шапца предузима напад на Шумадиску дивизију I позива.