Експлоатација Церске битке са српске стране није изведена енергично, те није ни дала очекиване резултате: потпуно уништење 9 и 21 дивизије 8 корпуса и 36 дивизије 13 корпуса. Томе је поглавито узрок слабост ударне снаге Церске групе II српске армије (свега две дивизије), потом закаснело пристизање Тимочке дивизије I позива и погрешно одређивање правца њеног залагања, и најзад неодлучност команданта Моравске дивизије I позива да са Иверка предузме 19 августа по подне дејство у бок 13 корпуса, који је долином Јадра отступао ка Дрини, и његова неодлучност да бар 20 августа изјутра предузме са гребена Иверка гоњење ка мосту на Дрини код с. Батара. Због тога је дозвољено да се V аустроугарска армија извуче из битке у реду и са најмање жртава.
Гоњење V аустроугарске армије западно од Дрине, у циљу њеног коначног растројства, није се могло предузети:
а) због агресивнот држања непријатељске групе код Шапца није било могуће упутити у Босну све три армије, а наступање само са II и III српском армијом не би могло гарантовати успех, јер је и VI аустроугарска армија била упућена преко Власенице у помоћ V аустроугарској армији;
б) због оскудице у мостовом материјалу за пребацивање преко Дрине широким фронтом;
в) због велике оскудице у артиљериској муницији и тешкој артиљерији;
г) због недостатка у материјалној опреми и због непотпуности коморе, нарочито брдског састава;
д) због неповољне војне ситуације у Македонији, услед врења код Шиптара у пределу Љуме, Дебра и Маће;
ђ) због сумњивог држања Бугарске, која је отворено преговарала са Бечом да ступи у рат против Србије.