Седамнаести август на аустроугарској страни
Немајући резерви у својој позадини, а притом не вршећи никакво прегруписање по фронту, V армија продужује битку и тог дана са првобитним развојем својих снага на фронту Цер – Крупањ.
Командант V армије и тога дана оставља своје разбијено лево крило (21 дивизију) без ојачања, а суседну, 9 пешадиску дивизију, оставља да се усамљена носи са две дивизије (Комбинованом и Моравском I позива) Церске групе II српске армије. Ова дивизија чини покушаје да нападом спасе суседну, већ деморалисану 21 дивизију и успева да са 11 пешадиским пуком, уз садејство 16 пешадиског пука 36 дивизије, овлада Беглуком, важним ослонцем у међупростору II и III српске армије. Немајући снаге да прошири тај успех, а запавши у кризу после неуспешног напада свог 102 пешадиског пука, 9 дивизија, благодарећи неактивности Комбиноване и Моравске I позива, успева да се одржи на свом положају испред теснаца р. Лешнице и да тиме добије читав један дан, који командант V армије не искоришћује за ојачање 21 дивизије. Он и даље очекује брзу и ефикасну помоћ II аустроугарске армије, као једини спас за своје разбијено лево крило.
Седамнаести август на српској страни
И овога дана идеја маневра битке остаје иста: извојевати победу у рејону Цера, а све остало је од спореднијег значаја. У том циљу, кад је Врховна команда сазнала за испуштање Беглука, важног ослонца између унутрашњих крила II и III српске армије, наредила је упућивање Тимочке дивизије I позива за ојачање II српске армије, тако да ће она имати 4 пешадиске и 1 коњичку дивизију, са којом снагом треба да извојује победу у рејону Цера, а поред тога и да изолује непријатеља код Шапца, док код Цера не падне решење.
Моравска дивизија II позива треба да отклони кризу на левом крилу III српске армије, те да она остане на својим положајима и послужи као ослонац Церској групи II српске армије (код Текериша) за њено извођење главног удара.
Церска група, услед неактивности и нехармоничног рада својих дивизија (Комбиноване и Моравске) и отсутности команданта II српске армије са пресудног дела бојишта 17 августа, пропустила је повољан тренутак да туче усамљену 9 пешадиску дивизију и да тиме још 17 августа доведе до решења Церске битке.