Коњичка дивизија осванула је 18 августа на линији с. Богосавац (2 коњички пук) – с. Пуљковић (1 коњички пук) – Главица (4 коњички пук) са предњим деловима 2 коњичког пука код с. Дуваништа. 3 коњички пук се прикупио у с. Цуљковићу.
Намера команданта Коњичке дивизије била је да тога дана предузме наступање ка с. Чокешини и, даље ка Дрини, а са једним делом дивизије да дејствује преко с. Богосавца и с. Дуваништа.
У 6 часова добијена је директива команданта II српске армије, издата 17 августа у ноћ, по којој Шумадиска дивизија I позива обуставља напад ни Шабац и изолује га, а Коњичка дивизија, са појачањем од 1- 2 батаљона и 1 пољском батеријом из Шумадиске дивизије I позива, оперише у правцу Лешнице, ради кидања везе између Шапца и Лознице и чишћења Мачве од заосталих непријатељских одељења. Коњичкој дивизији придаје се и Шумадиски дивизиски коњички пук.
Да би се оријентисао о ситуацији пред фронтом дивизије, командант Коњичке дивизије изашао је, око 7 часова, на Главицу, са које није могао приметити никакво непријатељско наступање. У повратку са Главице ка с. Цуљковићу добио је, око 8 часова, телефонски извештај команданта Шумадиске дивизије I позива да његова дивизија отступа под притиском непријатеља и да ће примити борбу на линији с. Варна – Шанчеви – Лескића Механа.
Добивши такав извештај, командант Коњичке дивизије ценио је ситуацију своје дивизије као критичну, јер су му оба бока била откривена. Како нијњ добио ни намењена му 2 батаљона и батерију из Шумадиске дивизије I позива, он одустаје од намере до наступа ка с. Чокешини и одлучује да пређе у одбрану. Стога наређује да се дивизија постепено повуче преко Грушића на положај Брестовац – Раскршће – с. Метковић и да на томе положају штити унутрашње бокове Шумадиске и Комбииоване дивизије. Поседање положаја извршено је у оваквом расиореду:
2 коњичка бригада (4 коњички пук и 1 коњичка батерија) на отсеку Брестовац – Раскршће;
1 коњички пук и 1 коњичка батерија од Раскршћа до р. Думаче (с. Метковић), наслањајући се на 19 пешадиски пук код с. Варне;
3 коњички пук у резерви код с. Слатине;
2 коњички пук на Белом Камену, а у случају јачег пепријатељског напада повлачи се на десно крило 1 коњичког пука преко с. Метковића.
При свом повлачењу од с. Богосавца ка с. Добрићу, 2 коњички пук је био, око 9 часова, нападнут од непријатељске пешадије (извиђачки делови 29 пешадиске дивизије) и, после борбе, која је трајала један час, задржао се на Велом Камену, одакле је, по наређењу команданта дивизије, кренуо, око 20 часова, за с. Слатину, у састав дивизиске резерве.
Увече је ситуација пред Коњичком дивизијом била оваква: непријатељ, јачине око 1 пешадиског пука са нешто артиљерије и коњице, на линији Грабовац – Косовац (западно од с. Беле Реке); с. Липолист, Бела Река и Добрић поседнута слабијим пешадиским одељењима са нешто артиљерије. Од с. Маова ка с. Добрићу наступао је један пешадиски пук са артиљеријом (74 пешадиски пук из 29 дивизије).
Поглед на рад Коњичке дивизије 18 августа
И тако је 18 августа неповољна ситуација Шумадиске дивизије I позива под Шапцем укочила Коњичку дивизију да, ојачана са 1 – 2 батаљона и 1 батеријом, изврши продирање преко с. Чокешине и тиме доврши растројство 21 ландверске дивизије, чији су остаци тога дана били распарчани на простору с. Петковица – с. Бела Река – с. Цуљковић – с. Липолист – с. Прњавор.
Међутим, прелаз Коњичке дивизије у одбрану не може се правдати неповољном ситуацијом Шумадиске дивизије I позива. Коњичка дивизија имала је довољно простора за своје активно дејство, па ју је тако и требало употребити, а не везивати је за положај.
Офанзива 4 корпуса од Шапца 18 августа бар донекле је, према томе, олакшала катастрофалну ситуацију растројене 21 дивизије.