Припрема II аустроугарске армије за напад
Због јаке борбе код Шапца у току 14 августа и приближавања Шумадиске дивизије I позива ка Шапцу, командант 9 корпуса био је наредио 14 августа после 18 часова да се упути највећи део 29 дивизије од Јарка ка Кленку, а истога дана у 21.30 часова командант II аустроугарске армије наредио је команданту 9 корпуса да упути ка Шапцу све трупе које има на располагању. У исто време је упутио у Кленак сву артиљерију 31 пешадиске дивизије (из 4 корпуса), укупне јачине 30 топова и 12 хаубица, и 1 понтонирски батаљон.
Упућене трупе, после усиљеног марша (50 км) у току ноћи 14/15 августа, почеле су преко Кленка стизати у помоћ Шаппу. Те су се трупе прикупљале у току целог дана 15 августа код Мајура; јединице су биле јако заморене и измешане.
Понтонски мост код Кленка, који је почео да се поставља у 6 часова изјутра, завршен је тек у 14 часова. Тек тада је била обезбеђена веза Шапца са Кленком.
У току 15 августа по подне и увече на Турском Гробљу (на левој обали Саве) пласирана је артиљерија (око 60 оруђа) са задатком да заједно са артиљеријом монитора савлада српску артиљерију на Мишару (која је 14 августа по подне осујетила подизање моста код Кленка), а потом да брани предтерен испред југоисточног дела Шапца.
Да би помогао продирање левог крила V армије (8 корпуса) у току 15 августа, командант II аустроугарске армије наредио је: „да трупе 9 и 4 корпуса, које су упућене преко Кленка ка Шапцу, отсудно потуку непријатеља, не упуштајући се у даље операције, јер обадва корпуса морају бити спремни да се следећих дана транспортују.” Дакле, напад са јако ограниченим циљем.
Командант 9 корпуса, који је требало да руководи нападом, сматрао је да се Шабац као мостобран може држати у власти само под условом ако се држе гребени јужно и југоисточно од вароши. Стога је одлучио да те положаје заузме још у току 15 августа. чим му стигну одређене трупе. Са тим се сложио и командант II аустроугарске армије. Но, како се претпостављало да су те гребене 15 августа пре подне држале српске трупе, а избегавао се чисто фронтални напад из вароши, то се командант 9 корпуса одлучио да своје снаге сасреди у две групе: код Шапца и код Мајура па да Шабачка група, уз фланкирно дејство своје артиљерије са Турског Гробља, нападне фронтално према Мишару и Причиновићу, а Мајурска група, заходећи далеко на запад преко с. Богосавца – с. Добрића – с. Маова, да нападне обухватно непријатеља испред Шапца. Напад се имао зауставити на висовима између с. Орашца и с. Вукошића, који надвишавају долину Добраве и на којима се има обезбедити утврђивање линије мостобрана с. Мишар – с. Причиновић – с. Јевремовац.
Око 8 часова пре подне (15 августа) командант 9 корпуса упознао је са тим својим планом потчињене команданте: 7 дивизије (генерал-мајор Литгендорф) и 29 дивизије (фелдмаршал-лајтнант гроф Зедвиц), а и команданта артиљериске групе (на Турском Гробљу); око 9.15 часова о овоме плану известио је и команданта II аустроугарске армије (у Петроварадину). Командант II аустроугарске армије желео је да се напад изведе још 15 августа, али због преморености трупа, несређености 29 дивизије и незавршеног моста на Сави он је око 13 часова оставио команданту 9 корпуса (генералу Хортштајну) избор времена за напад са напоменом: ,,али, што пре непријатељ буде одбачен, тим боље”. У то време командант 9 корпуса је био обавештен да V армија продужава 15 августа своје наступање, те је закључио да северна њена колона може 15 августа доћи до с. Радовашнице и с. Грушића.
Командант 9 корпуса, који је требало да руководи нападом, није имао ни појма о Шумадиској дивизији и о њеном распореду, већ је држао да се непосредно испред Шапца налазе 6-8 српских батаљона са брзометном артиљеријом, и то на линији Мишар – с. Причиновић – с. Јевремовац. Против тако замишљеног непријатеља он је и створио свој напред изложени план. Кад се тој његовој заблуди дода и чињеница да су се трупе Шумадиске дивизије 1 позива, које су држале поменуту линију, повукле са те линије на десну обалу Добраве у времену од 4.30 до 10 часова 15 августа, онда се види да је план команданта 9 корпуса претстављао „удар у ветар”.
Командант 9 корпуса издао је у 9.15 часова заповест за формирање нападних група и дао им задатке: офанзивна група Литгендорфа од 12 1/2 пешадиских батаљона, 1 1/2 ескадрона и 17 батерија (са групом на Турском Гробљу) имала је задатак да створи услове за трајно држање Шапца и да извиђа источно од линије Шабац – с. Г. Врањска – с. Накучани;
29 пешадиска дивизија (група фелдмаршал-лајтнанта Зедвица) имала је задатак да се у току 15 августа прикупи код Мајура, са јаком резервом иза десног крила, и да са јаким снагама извиђа закључно до линије Шабац – с. Г. Врањска – с. Накучани, с тим да одржава везу са групом Литгендорфа и припреми се за наступање у јужном и југоисточном правцу.
Када је командант 9 корпуса сазнао да северна колона V армије 15 августа може стићи до с. Грушића, желео је да се 29 пешадиска дивизија приближи још 15 августа 21 ландверској дивизији, те да 16 августа, у истој висини са њом, почне наступање. У том циљу је наређено око 15 часова да 29 дивизија још 15 августа дође па линију с. Добрић – с. Богосавац, са фронтом на исток, а шабачка офанзивна група (Литгендорфа) има у току ноћи да остане код Шанца. Како је до 17 часова од 29 дивизије било прикупљено свега 7 батаљона, са јако замореним људством, то је рад на тражењу везе са северним крилом V армије одложен за 16 август.
Тако су се 15 августа испољиле рђаве последице због растурености јединица 29 пешадиске дивизије у претходним данима (12, 13 и 14 августа); јер сада, када је требало да се целокупна снага 29 дивизије заложи у боју, та се дивизија није могла брзо прикупити, и била је тако физички исцрпена, да није била у стању да успостави везу са суседном, V армијом, удаљеном само око 15 км од њених бивака. Дивизиски ескадрон, због преморености коња, није био у стању да упути ни патроле за везу са V армијом.
29 пешадиска дивизија и 21 ландверска дивизија – две суседне дивизије из II и V армије – заноћиле су, дакле, 15/16 августа у близини српских трупа, беч икаквог извиђања и обезбеђења, те према томе потпуно необавештене у погледу њихове јачине и распореда.
Према себи оне су имале: 29 дивизија – Шумадиску I позива и део Коњичке, а 21 дивизија – Комбиновану и део Коњичке.
Повлачење Шумадиске дивизије I позива на Добраву
Пошто је командант Шумадиске дивизије I позива издао 15 августа у 1.15 заповест за обустављање напада на Шабац, добио је наређење команданта II српске армије за одлагање напада на Шабац „до даљег наређења” и да све своје трупе концентрише на десној обали р. Добраве између села Вучевице и Заблаћа, с тим да око с. Синошевића држи пут за Текериш.
То наређење Дивизија је могла извршити тек пре подне 15 августа, од 4.30 до 10 часова. Повлачење је извршено без икаквог узнемиравања од стране непријатеља. По доласку на р. Добраву наређено је да 17 пешадиски пук I позива, 6 пешадиски пук II позива и 4 пољске батерије оду у састав III српске армије.
Међутим, тек што је Дивизија стигла на Добраву, добијено је накнадно наређење команданта II српске армије (од 15 августа изјутра), на основу директиве Врховне команде Обр. 1306, по коме она добија задатак да нападне Шабац и заузме га, а ако наиђе на јаче снаге да се утврди и брани правце за с. В. Бошњак и с. Осечину, обезбеђујући десни бок и позадину II српске армије.
Петнаестог августа издата су, дакле, Шумадиској дивизији I позива два супротна наређења; повући се од Шапца, а потом напасти на њега условно. тј. напасти и бранити се, ако се наиђе на јаче непријатељске снаге. Како Шумадиска дивизија није била у могућности да истог дана, 15 августа, изврши оба наређења, то је заноћила 15/16 августа позади р. Добраве у оваквом. распореду:
десно крило: 6 пешадиски пук III позива и 1 позициска батерија на положају код с. Кујавице, са предњим деловима према р. Добрави и с. Ориду;
центар: од р. Млакве до р. Вишње на десној обали р. Добраве: 2 батаљона 12 пешадиског пука I позива, 1 батаљон 10 пешадиског пука I позива и 1 пољска батерија;
лево крило: на положају код с. Бунарине Мале: 3 батаљона 10 пешадиског пука I позива. (Позади се налазио 6 пешадиски пук II позива са 1 пољском батеријом, спреман за одлазак у састав своје III армије);
побочница: код с. Слатине (на к 205): 3 батаљона 19 пешадиског пука I позива и 1 пољска батерија;
дибизиска резерва: на к 174 северно од с. Лојанице: пешадиски пук 1 позива, 2 батаљона 12 пешадиског пука I позива, 2 пољске и 1 хаубичка батерија.
17 пешадиски пук I позива са дивизионом брзометне артиљерије налазио се у покрету ка Текеришу, ради уласка у састав своје III армије.