Ултиматум и објава рата
Како је већ раније, у споразуму са Немачком, била донела одлуку за рат против Србије, Аустро-Угарска се пожурила да искористи Видовдански атентат као изговор за свој припремљени напад на Србију, налазећи да је тај атентат најпопуларнији повод за то.
Подржана од Немачке у тој својој одлуци, Аустро-Угарска је упутила Србији ултиматум, који је предат Српској влади 23 јула 1914 године у 18 часова.
Ултиматум је био тако састављен да га Србија није могла прихватити, јер су постављени услови задирали у њен суверенитет. Између осталог, ултиматум је садржао и следеће: „отпуштање официра, чиновника и учитеља умешаних у антиаустроугарску делатност и пропаганду, а пописе тих лица саставиће аустроугарска влада; суделовање аустроугарске власти у угушивању антиаустроугарског покрета на подручју Србије и специјално у истрази по сарајевском атентату; строго кажњавање лица умешаних у сарајевски атентат”.
Српска влада је, 25 јула у 17.15 часова, предала одговор на ултиматум, у коме је изјавила да прихвата све услове осим учествовања аустроугарских органа у угушивању превратничког покрета и у истрази у вези са атентатом.
Аустроугарска влада, желећи рат, није била задовољна одговором Српске владе, па је 28 јула објавила Србији рат.
Мобилизација и концентрација аустроугарске и српске војске
Кад је, 25 јула у 19.15 часова, стигао у Беч одговор Српске владе на ултиматум, цар Фрања Јосип 1 наредио је, већ у 21.23, мобилизацију свих трупа предвиђених за офанзиван случај рата против Србије и Црне Горе, и то: 4, 7, 8, 9, 13, 15, и 16 корпуса, са додатком још 1, 10 и 11 коњичке дивизије. Из неповерења према Италији, а такође и као резерва за непредвиђене случајеве, наређена је мобилизација и 3 корпуса (Грац). Као први дан мобилизације био је означен 28 јул.
Благодарећи развијености железничке мреже Аустроугарске Монархије мобилизација њене војске је текла брзо и уредно. Међутим, због неповерења војне управе према становништву Босне и Херцеговине 15 и 16 корпус су понуњавани екстериторијално, те је њихова мобилизација текла споро. Ово је имало за последицу закашњење VI армије и њен каснији почетак операција.
Тридесетог јула увече почело је концентрациско превожење свих трупа предвиђених за офанзиву на Балканском војишту.
Концентрација Балканске војске завршена је 11 августа, тј. 15 дана од почетка мобилизације, а 12 дана од почетка концентрације. Ово се односи на борачке делове, а концентрација свих осталих делова завршила се тек 16 августа, тј. 5 дана после преласка V армије у офанзиву против Србије.
Двадесет петог јула увече, чим је аустроугарски посланик напустио Београд, објављена је мобилизација целокупне Српске војске. Као први дан мобилизације одређен је 26 јул.
Мобилизација борачких делова завршеиа је 30 јула, тј. за 5 дана. Главне тешкоће у извршењу мобилизације биле су:
1) велики број обвезника био је запослен сређивањем летине која је у то време била у највећем јеку. Услед овога је прва два дана мобилизације долазак обвезника у команде био слаб;
2) обвезници из сиромашних крајева налазили су се у печалби ван земље или на разним радовима ван свога места становања, те нису на време могли стићи у своје команде;
3) многе кадровске јединице из Србије биле су дислоциране на територији новоприсаједињених области (данашњи Космет и Македонија);
4) услед нових формирања јединица и нове дислокације није било извршено саопштавање нових мобилизациских места онима којима је то требало саопштити, што је отежавало мобилизацију ових јединица;
5) услед развоја формације војске после Балканских ратова требало је израдити и нов распоред официра за мобилно и ратно доба, што се није стигло извршити у потпуности;
6) из истих разлога, није било у потпуности извршено превођење обвезника из позива у позив, нити су услед тога могли бити састављени потребни спискови;
7) услед хитне евакуације Београда, возни железзнички парк није се могао искористити за превоз обвезника до мобилизациских места;
8) снабдевање обвезника опремом ишло је врло тешко, јер је иста у прошлим ратовима била исцрпена, а нова се није могла у тако кратком времену набавити;
9) била је велика оскудица у стоци и возовима. Оно, пак, што је на мобилизациско место дошло, било је услед издржаних ратова доста изнурено и искварено;
10) велика је оскудица била у оружју, муницији, санитетској и инжињериској опреми, нарочито за нове формације. А оно што се имало није било у најбољем стању, јер је у ранијим ратовима искварено или утрошено, а није се имало времена оправити или ново набавити.
Па ипак, и поред свих ових тешкоћа, може се рећи да је мобилизација Српске војске текла брзо и у задовољавајућем реду, што се има благодарити искуству из минулих ратова и великом патриотизму српског народа.
Концентрација борачких делова почела је 31 јула, тј. шестог дана мобилизације, а завршена је 10 августа, тј. 16 дана од почетка мобилизације, а 11 дана од почетка концентрације. То је, обзиром на слабо развијену железничку мрежу, претстављало велики успех. И овом приликом, као и у балканским ратовима, железничко особље је уложило највећи напор, извршивши успешно свој задатак.
Концентрација борачких делова Српске војске завршена је дан раније од концентрације непријатељских борачких делова. То се објашњава бољим саобраћајним приликама у Србији у односу на Босну, на чијој је територији вршена концентрација Балканске војске (V и VI аустроугарске армије).