а) Заузимање Београда и завршетак операција
Пошто Тимочка дивизија I позива, по извршеном пробоју центра београдског мостобрана, није предузела гоњење у току ноћи 14/15 децембра, а крила мостобрана су и даље остала неначета, то су корпуси 5 армије могли вршити неузнемиравано повлачење ка одређеним мостовима на Сави и пребацивање на њену леву обалу. За маскирање повлачења били су остављени само слаби заштитнички делови на линији незаузетих делова мостобрана, као и у висини Бањичког Поља (према Тимочкој I), па су се и они после поноћи почели постепено повлачити ка мостовима на Сави.
Али, и поред тога што их Срби нису узнемиравали, аустроугарске трупе су се у нереду нагомилале у неосветљеном Београду у току ноћи 14/15 децембра и тешко се пробијале комором закрченим прилазима ка мостовима ради преласка на леву обалу Саве. Међутим, благодарећи неактивности Срба, 5 армија је, и поред свих тешкоћа, успела да се извуче са београдског мостобрана и из саме вароши, и да до 8 часова 15 децембра пребаци и последње своје делове, изузев извесног броја заосталих одељења и коморских делова. Посада ужег мостобрана пребацила се у 11 часова преко железничког моста, који је потом порушен. Пребацивање заштитничких делова за видела – у току јутра – било је у највећој мери олакшано дејством монитора на српске предње делове који су изјутра 15 децембра избијали на Ваново, Топчидерско и Милићево Врдо. Штавише, благодарећи дејству са монитора – успело се да се понтонски мост скине и спасе. А пошто, због тешког расклапања моста, није било довољно времена да се спасе и материјал са моста на шлеповима (испод савског железничког моста), овај мост је делимично уништила аустроугарска артиљерија.
Једино су 42 пешадиски пук и група генералмајора Шена, који су остављени да заштите повлачење Комбинованог корпуса, водили борбу у току ноћи 14/15 децембра на левом крилу мостобрана (Ерино Брдо – Клупе). Ове су трупе тек у 5 часова изјутра 15 децембра стигле код с. Вишњице те, пошто нису могле бити превежене по дану парном скелом узводно ка Земуну, превежене су у Панчево.
б) Избијање III и II армије на Баново Брдо, Дедиње, Топчидерско Брдо и Бањичко Поље
Пошто у току дана 14 децембра није могла одбацити трупе 13 корпуса са густо поседнутог и јако брањеног отсека с. Жарково – Кошутњачка шума, Комбинована дивизија је предузела напад ноћу 14/15 децембра, и то: 1 и 5 прекобројним пуком гребеном ка Кошутњачком Вису, а 6 прекобројним пуком друмом с. Железник – Београд, ради обиласка с. Жаркова.
С обзиром да је 13 корпус предузео још 14 децембра увече повлачење преко Бановог Брда ка мосту на Сави, трупе Комбиноване дивизије наишле су само на заштитничке делове, те је 1 прекобројни пук избио до 8.45 са 2 батаљона на Баново Брдо, а 1 батаљон је упутио на Топчидерско Брдо (тамо још није било наших трупа). Овај је батаљон први ушао у Београд где је дочекан са највећим одушевљењем. Касније, кад је у варош ушла Коњичка дивизија, батаљон се повукао у састав пука, 1 чета 1 прекобројног пука пребачена је чамцима на Аду Циганлију.
На Бановом Брду нађено је остављених 6 топова, а код Чукарице 1 тешки топ, 3 хаубице и доста коморе.
Комбинована дивизија је заноћила на простору Баново Брдо (са 1 четом на Ади Циганлији) – Кошутњак, а 1 батаљон је упућен на Остружнички Вис.
Гоњење Дринском II позива вршено је 15 децембра без борбе, и до 10 часова десна колона је избила на напуштено Топчидерско Брдо, а лева на источну падину Бановог Брда. Дивизија је преноћила 15/16 децембра на простору Топчидер – Кошутњак – с. Кнежевац. Делови са Топчидерског Брда повучени су, пошто су тамо избили делови Шумадиске I позива.
Коњичка дивизија је око 10 часова ушла у Београд, водећи борбу са заосталим непријатељским одељењима и остала је у вароши ради успостављања и одржавања реда.
Тимочка II позива остала је код Обреновца, куда је упућен и одред са Уба.
Моравска II позива прикупљена је код с. Рушња.
Дивизије II армије касно су кренуле у гоњење – тек у 8 часова 15 децембра кад је већ 5 армија била на левој обали Саве. Оне су без борбе избиле на одређена места и ту заноћиле: Шумадиска I на Топчидерском Брду и Дедињу, а Тимочка I на Бањичком Пољу. Обреновачки одред заноћио је на Алугама, северозападно од с. Пиносаве.
На левом крилу мостобрана Ерино Брдо – Клупе дошло је до ноћних борби.
Пошто су се прикупиле око поноћи 14/15 децембра на Шугавцу, Чекији и изворном делу потока Млаке, трупе десне колоне Одбране Београда (Моравска I) кренуле су ка Ерином Брду и Клупама. Међутим, дејствујући снажном пешадиском и артиљериском ватром, 42 пешадиски пук (остављен као заштитница на Ерином Брду) и одред генералмајора Шена на Клупама, тако су вешто маскирали повлачење 29 дивизије Комбинованог корпуса да су трупе десне колоне (Моравска I) и десне побочнице (15 пук III позива) добиле утисак да имају пред собом главне непријатељске снаге. Да се не би излагале губицима, оне су обуставиле напад, а то је омогућило одреду генералмајора Шена да отпочне повлачење ка скели код с. Вишњице. За њим је почео повлачење и 42 пешадиски пук те су, без притиска, стигли до 5 часова на место укрцавања.
Кад су, око 2 часа после поноћи, трупе десне колоне и десне побочнице приметиле да ватра са непријатељских положаја почиње слабити, убрзале су наступање и око 3.30 избиле су на већ напуштени положај Ерино Брдо – Клупе.
Трупе леве колоне Одбране Београда кренуле су тек изјутра 15 децембра са Додова и Стражаре ка Екмеклуку, који је већ био напуштен, те су у 8 часова избиле на линију Екмеклук – Зелено Брдо (ћувик с-з од Екмеклука).
Трупе Одбране Београда заноћиле су 15/16 децембра: десна колона (Моравска I) на Ерином Брду, лева на Екмеклуку, Зеленом Брду и код с. М. Мокри Луг, а десна побочница (15 пук III позива) на отсеку Дунава од с. Брестовика (југоисточно од Гроцке) до р. Болечице, са резервом у с. Заклопачи.
Заузимањем Београда 15 децембра завршено је гоњење ка Београду, а тиме је коначно завршена и експлоатација Колубарске битке.
Али, не само то. „Заузећем Београда” – по речима војводе Путника „завршен је успешно један велики, а у исто време величанствен период у нашим операцијама са Аустроугарском. Непријатељ је потучен, растројен, побеђен, и дефинитивно отеран са наше територије…”