а) Стање на фронту непријатељске 5 армије
После пребацивања преко Саве у току ноћи 1/2 децембра Петроварадински одред је 2 децембра изјутра заузео Београд без отпора. Ускоро је стигао од с. Остружнице на Баново Брдо 1 пук 104 ландштурмске бригаде са 1 батеријом, а из штаба Комбинованог корпуса упућен је камионом у Београд 1 официр са одељењем војника, који су у 8.30 заузели краљев двор, истакнувши на њему црно-жуту заставу. Добивши око 11 часова извештај о заузимању Београда, командант 5 армије одмах је отпутовао у Обреновац да би 3 децембра учествовао у свечаном уласку аустроугарских трупа у Београд. Са овим „парадирањем” у Београду сложио се и Поћорек, стим да се за то употреби само мали део трупа, пошто 5 армија „мора без задржавања и што брже” да наступа левим крилом ка Раљи, а једним одредом да заузме Смедерево.
У току рокирања ка Београду, јединице Комбинованог корпуса 5 армије достигле су: 104 ландштурмска бригада линију с. Остружница – с. Железник, а 1 пуком Баново Брдо; 29 дивизија крећући се од с. Мељака, избила је предњим деловима на Петров Гроб, а 7 дивизија је од с. Баћевца преко с. Барајева достигла Љуту Страну.
И јединице 8 корпуса продужиле су 2 децембра рокирање на североисток и то: 21 ландверска дивизија достигла је 2-ог до мрака предњим деловима линију с. Губеревац – с. Стојник – с. Слатина, главном колоном до с. Лисовића и с. Манића, а помоћном до с. Бељине. Том приликом је дошло до борбе са заштитничким деловима Коњичке дивизије, који су одбачени у правцу с. Сибнице. После извршеног рокирања, 9 пешадиска дивизија груписала се 2 децембра главном колоном на простору Волујак – с. Сакуља, а помоћном на простору с. Арнајево – с. Араповац.
Због рокирања Комбинованог корпуса ка Београду и груписања 8 корпуса на отсеку између р. Пештана и р. Бељанице, трупе Одбране Београда провеле су и 2 децембар на уређењу положаја, попуни и одмору.
Услед извлачења 7 пука I позива и 4 дунавске пољске брзометне батерије из састава Обреновачког одреда, као и због примећених покрета 21 дивизије 8 корпуса ка с. Манићу, Обреновачки одред је посес краћу линију одбране: Рогачко Брдо – Орнице – Боблија (к 295) – Петлово Брдо (к 269) – к 261 закључно (скица 9) у распореду: десни отсек (4 батаљона III позива, 1 кадровски батаљон и 10 спорометних топова) Рогачко Брдо (к 297) – Орнице – Боблија закључно; леви отсек (4 батаљона II позива, 5 кадровских батаљона и 16 брзометних топова) Петлово Брдо – к 261; општа резерва (4 кадровска батаљона и 1 батаљон III позива) код Шаврановца.
Због истакнутог положаја Коњичке дивизије на линији с. Бељина – с. Рожанци – с. Араповац, 21 ландверска дивизија претила је обухватом њеног десног крила, те је Коњичка дивизија била принуђена да се повуче на раније одређени положај к 261 – к 253 (Бобија) – Капар, са предњим деловима на линији к 260 – к 253 (Чамске Њиве) – Окресак – Коиловица.
Пошто је непријатељ (9 дивизија 8 корпуса и 13 корпус) пред фронтом II армије још вршио груписање ка новоодређеним отсецима, то је на фронту ове армије и 2 децембра владало затишје, које је искоришћено за утврђивање, попуну и одмор.
Поред тога, овај дан је употребљен и за припреме за напад у духу директиве Врховне команде Обр. 7510 коју је командант II армије добио у 18.20, а о којој ће касније бити више речи.
На фронту III армије развиле су се овог дана слабије борбе. Десно крило 42 дивизије 13 корпуса, као и. 40 и 48 дивизија 15 корпуса, водили су углавном борбе око тачака испред главног положаја III армије: Мрамор – Цер – Ковиљача. Предњи делови 48 дивизије вршили су нешто јачи притисак на Липет али су одбијени.
Тако је и на овом делу фронта, због слабијег ангажовања 15 корпуса, 2 децембар искоришћен за утврђивање, попуну и одмор трупа III армије на њиховим главним положајима.
У 15 часова је помоћник начелника штаба Врховне команде телефоном наредио „да се одмах пошаљу саслушања оних наредника Чеха, који су пребегли Тимочкој дивизији II позива. Врло је хитно. Господин војвода Путник наредиће један општи напад, да би се искористило растројство код непријатеља. Треба одмах почети са припремама за напад.”
На основи овог телефонског авизо наређења за напад, командант III армије издао је командантима дивизија у 16.30 наређење Обр. 3199 ове садржине:
„Посведневно се потврђују извештаји, да је у непријатељској војсци зло стање у сваком погледу и да је само потребно да наше трупе прикупе све своје силе да непријатеља енергично нападну па је успех осигуран. Да би искористила ову ситуацију, Врховна команда намерава да нареди општи напад. Засад је напад само авизиран, а дефинитивно наређење издаће се вероватно још ноћас. Предузмите одмах све припреме за претстојећи напад и проучите нападне правце пред фронтом ваше дивизије. Све припреме држати у најстрожијој тајности.”
Кад је у 19.30 добијена директива Врховне команде Обр. 7510 за напад 3 децембра, командант III армије тражио је телефоном команданта II армије, ради споразума о часу почетка напада. На телефону се јавио начелник штаба II армије који је одговорио да је командант II армије већ послао трупама наређење да напад почне сутра у 10 часова. На захтев команданта III армије да напад II армије почне раније, пошто је њено лево крило знатно повучено у односу на десно крило III армије, начелник штаба II армије одговорио је да њен командант неће да мења заповест и жели да се трупе прво нахране, па тек онда да предузме покрет. Овом је интервенцијом постигнуто само толико да се део снаге II армије (1 пук) креће долином р. Оњега преко с. Брајковца, ради везе између II и III армије и протеривања непријатељских делова са тог правца.
б) Дефинитивна одлука команданта I армије за напад 3 децембра
Пошто је непријатељ (Комбинована и 50 дивизија 16 корпуса) вршио и 2 децембра споро и врло обазриво подилажење линији нових положаја I армије, то је генерал Мишић дефинитивно одлучио да следећег дана (3 децембра) рано изјутра предузме напад на непријатеља целом армијом. У том је циљу „у 16.30 часова” предао начелнику штаба армије спремљену диспозицију Обр. 3308 за напад (њена је садржина изнета код 3 децембра) ради даље разраде и експедиције дивизијама. Одмах по предаји диспозиције начелнику штаба армије, командант I армије – после 16.30 – позвао је телефоном Врховну команду. На телефону је био помоћник начелника штаба Врховне команде, пуковник Живко Павловић, коме је командант армије саопштио да ће сутра (3 децембра) зором целом армијом предузети напад на непријатеља. Пуковник Павловић је био изненађен саопштењем и усхићен овом одлуком, па га је прекинуо речима: „Молим Вас господине генерале, да то саопштим и господину Војводи!” Одмах затим јавио се телефоном начелник штаба Врховне команде војвода Путник и запитао команданта I армије „стоји ли уистини Ваше решење за сутрашњи напад”. Пошто му је командант армије то потврдио и нагласио да је готова већ и диспозиција, која ће кроз неколико минута бити послата командантима дивизија, замолио је у исто време војводу Путника да и осталим армијама нареди да предузму напад. Војвода Путник је уз похвалу одобрио намеру команданта I армије, захтевајући да му телефоном саопшти нападне правце појединих дивизија. Командант армије одмах му је ово саопштио, што је пуковник Ж. Павловић и записао. Том приликом је начелник штаба Врховне команде саопштио команданту I армије да ће одмах спремити наређење да и остале армије крену сутра у напад.
Пошто је диспозиција Обр. 3308 већ била послата командантима дивизија, добијено је у 19.45 наређење Врховне команде Обр. 7510 за прелаз у општи напад 3 децембра. Што се тиче времена почетка напада остављено је командантима армија да се сами споразумеју. Међутим, споразум се није могао постићи – командант III армије изјавио је да напад не може предузети пре 9 часова зато што II армија не може да отпочне свој напад пре 11 часова.
Командант I армије се по питању почетка напада консултовао и са командантима својих дивизија. Командант Дринске I позива је изјавио да напад не би требало да почне пре 7 часова изјутра, јер се тек у то доба свањује. Ранији би напад био незгодан због јако испресецаног земљишта, што би услед магле јако отежало кретање, а фронт његове дивизије иначе је нешто повучен уназад у односу на фронт армије. Командант Моравске II је изјавио да час напада треба одложити бар до 6 часова изјутра, да би до тог времена пласирао своју артиљерију ближе претстражама и још у почетку напада искористио ватрену надмоћност. Командант Дунавске I је изјавио да, према његовом мишљењу, напад треба отпочети онако како је већ наређено, тј. у 3 часа изјутра. Командант Дунавске II је изјавио да, због магле, напад не би требало отпочети пре 7 часова изјутра. Према свему овоме, командант I армије изменио је телефоном час почетка напада од 3 на 7 часова изјутра.
У 19.30 добијена је од команданта Дунавске II позива претставка Обр. 1502 ове садржине:
Још сам једном размислио о сутрашњем нападном предузећу. Држим и сада као и синоћ да је најбоље сачекати непријатеља на јаким положајима, разбити га па, прећи у напад. Тешко је очекивати, да се дух наших трупа на овакав начин преломи на боље, нарочито кад се подухват по оваквом терену почиње ноћу и са изгледом на несразмерно велике губитке у нападу против јаких непријатељских положаја. Сем тога, увек морамо претпоставити да обзиром на данашње стање наших трупа може бити и неуспеха и шта ћемо онда радити, кад се спољна војна ситуација почела знатно побољшавати и кад треба чекати.
Ове разлоге командант I армије није усвојио.
Пред фронтом Ужичке војске се 18 дивизија 16 корпуса одмарала и 2 децембра, те су браниочеве трупе искористиле и тај дан за утвриђвање, попуну и одмор.
Пошто је, према прикупљеним подацима, Врховна команда одлучила да 3 децембра предузме општу офанзиву која је већ била авизирана, то је командант Ужичке војске наредио командантима Шумадиске II, Лимског одреда и Ужичке бригаде да прикупе што тачније податке о непријатељу на својим отсецима и да се припреме за сутрашњи напад.
У 19 часова примљено је наређење Врховне команде Обр. 7510 за прелаз у општи напад, на основу кога је командант Ужичке војске издао у 20 часова диспозицију Обр. 1805 за напад (види се из каснијег текста).
в) Одлука војводе Путника за прелаз у противофанзиву
Када се, после тродневног одмора, стање српске војске поправило, а с друге стране, стање непријатеља толико погоршало да је показивао очите знаке растројства, што је утврђено исказима многих заробљеника и пребеглих Срба из 42 домобранске дивизије, и када је била обезбеђена довољна попуна артиљериском муницијом која је пристигла из Француске и преправљена за наше топове, војвода Путник је одлучио да предузме општу противофанзиву. У том циљу је помоћник начелника штаба Врховне команде, пуковник Живко Павловић, 2 децембра у 15 часова саопштио наређење III армији, да се пошаљу саслушања Чеха-наредника, који су пребегли Тимочкој II као и да се предузму припреме за напад, а потом је у 16.48 послато командантима армија, Ужичке војске и Одбране Београда наређење Обр. 7510 за прелаз у општу противофанзиву 3 децембра ове садржине:
Из саслушања многих непријатељских бегунаца види се, да су код непријатеља наступиле тешке прилике, и то како у погледу исхране и снабдевања потребама, тако и у физичкој исцрпености његовој. Да би се искористио овај моменат слабости код непријатеља, а морал и дух код наших трупа подигао, наређујем: да сутра (3 децембра) све три армије и трупе Ужичке војске на левој обали Западне Мораве енергично нападну непријатеља на својим фронтовима и принуде га на повлачење. Трупе Одбране Београда остају на својим положајима, обезбеђујући десни бок и позадину II армији. Односно почетка напада, везе и узајамног потпомагања, команданти армија ће ступити у споразум.