а) Поћорекова директива за рокирање 5 армије на београдски правац и давање одмора 6 армији
После повлачења српске војске са Сувоборске греде, Љига и Колубаре, Поћорек је 30 новембра издао директиву према којој се 6 армији даје одмах одмор до 3 децембра, стим да њене предње трупе избију до линије Галич – Голубац (северно од с. Бољковаца, 16 корпус) – Липет – Парлог (Ражовиште) – Чикер (15 корпус) – Кременица – Вис (к 295) – с. Зеоке (13 корпус). Петој армији даје се одмор тек пошто овлада Остружницом и пошто поуздано обезбеди железничку пругу Обреновац – Ваљево. Притом се препоручује команданту 5 армије да за време одмора приступи припремама за напад на Београд.
Међутим, командант 5 армије доноси одлуку да операцију против Београда изведе још пре одобреног одмора, и да се тој операцији поклони већа пажња него српској војсци која се, по свим изгледима, повлачи ка југоистоку. Ову одлуку команданта 5 армије Поћорек је једва дочекао, па доноси одлуку за рокирање 5 армије ка Београду и давање тродневног одмора само 6 армији. У том циљу он наређује:
Комбинованом корпусу да предњим деловима избије на линију с. Остружница – Петров Гроб – Љута Страна – с. Парцани;
8 корпусу да 21 дивизију помери на простор између р. Бељанице и р. Турије, а 9 дивизију између р. Турије и р. Пештана;
13 корпусу да преузме отсек од р. Пештана до р. Оњега, стим да десно крило 42 домобранске дивизије обухвати и правац Кик – Мрамор (к 398), јужно од р. Оњега;
13 корпусу да преузме отсек јужно од 42 домобранске дивизије до Штавичке Реке са предњим деловима на линији Чикер – Парлог (Ражовиште) – Липет;
15 корпусу да главном снагом – Комбинованом и 50 дивизијом – држи рејон од Штавичке Реке па јужно, са предњим деловима на линији Голубац (к 496) – Врановица – Галич (тт 703), а 18 дивизијом да остане у истом рејону где је и сада.
Сви покрети имали су се завршити до 2 децембра.
Овај је распоред заснован на претпоставци да су Срби напустили висове одређене за предње делове 15 и 16 корпуса, и да су се повукли на линију Аранђеловац – Г. Милановац, како су изјављивали српски заробљеници, а што је потврђено и на основу других извештаја. Међутим, при овлађивању тим висовима развиле су се борбе које су скратиле предвиђени одмор 6 армији, а нарочито главној снази 16 корпуса (50 и Комбинованој дивизији), која се морала цела ангажовати у протеривању јаких заштитница I армије, ‘остављених испред фронта њеног положаја пред Г. Милановцем.
На рокирање 5 армије ка Београду утицале су, поред потребе да се заузимањем Београда обезбеди нова комуникација за снабдевање при даљем продирању ка Крагујевцу, још и жеље немачке Врховне команде да се ускоро предузме продирање кроз Североисточну Србију, ради успостављања везе преко Бугарске са Турском, која је ургирала да јој се пошање муниција у којој је оскудевала.
Тако су, поред војно-економских разлога за отварање линије за брже и потпуније снабдевање, на одлуку о што бржем заузимању Београда утицали и политички разлози.
б) Повлачење Одбране Београда и Обреновачког одреда 30 новембра и распоред на новом положају
Повлачење трупа Одбране Београда ка новом положају Космај – Кошутица – Баровница отпочело је рано изјутра 30 новембра и извршено без додира с непријатељем. Због знатне удаљености новог положаја од Београда, његово је поседање завршено тек 1 децембра у оваквом распореду: Коњички дивизион на линији Штитар (Јасење) – с. Друговац – Дуњевац; Варовнички отсек (5 батаљона III позива и 13 топова) к 325 (с. Дубона) – Варовница с. Влашка; Космајски отсек (5 батаљона III позива и 21 оруђе) коса између Бастав Потока и р. Луга – Кошутица – Маловањ – Мишљевац; резерва Одбране Београда (4 1/2 батаљона III позива) код с. Врбице.
Повлачење Обреновачког одреда почело је узору 30 новембра, али је због удаљености новог положаја и његово поседање завршено тек 1 децембра, и то у оваквом распореду: десни отсек (4 батаљона III позива и 8 топова) Рогачко Брдо (к 297) – к 267 (у ј-з делу с. Дучине) закључно; средњи отсек (6 батаљона II и III позива и 12 топова) од к 268 (источно од Заједнице) па до потока Марић (источно од к 260); леви отсек (5 батаљона I позива и 10 топова) од к 260 до к 261 (јужно од с. Сибнице) закључно; резерва одреда (6 батаљона I позива) на саставу потока Даросавца и потока Секулинца.
Повлачење Обреновачког одреда и поседање новог положаја вршено је неузнемиравано, јер непријатељ није гонио. Тако је 104 ландштурмска бригада Комбинованог корпуса која је била према десном отсеку Обреновачког одреда заузела 30 новембра напуштене положаје источно од Обреновца и допрла до линије Дубоко – с. М. Моштаница, не наилазећи на отпор српских трупа (Обреновачки одред је био отступио ка с. Сибници). А 29 дивизија Комбинованог корпуса, која је била према левом отсеку Обреновачког одреда и Коњичкој дивизији, заузела је у току 30 новембра висове јужно од с. М. Моштанице и предузела асанацију бојишта источно од с. Конатица, где је остало више од 1000 погинулих и несахрањених српских војника.
в) Распоред II армије на новом положају
Дивизије II армије вршиле су у току ноћи 29/30 новембра повлачење на нови положај Медведњак (к 365) – Просек (к 287) – Ваган – Лелечка Бара до к 446 искључно и поселе га 30 новембра у следећем распореду:
Коњичка дивизија на десној обали Турије, и то: десни отсек (8 ескадрона и 4 топа) к 253 – Бобија; леви отсек (4 ескадрона и 4 топа) Капар (к 197) до р. Турије; дивизиска резерва (4 ескадрона и Четнички одред) код с. Тулежа. Коњичка дивизија се није одмах повукла на означени положај на десној обали р. Турије, већ се задржала у висини с. Бељине и с. Араповца на линији к 188 – Врапчије Бр. (к 235) – Окресак – Змијан, са наређењем да се са те линије повуче кад буде нападнута надмоћнијом снагом. На тај начин је коњичка дивизија штитила отступно-бочни марш Обреновачког одреда као и десни бок II армије.
Шумадиска I позива на положају Дебељак – Медведњак – Камаљ, и то: десни отсек (4 батаљона и 8 топова): Дебељак до групе кућа према Дугом Рту; средњи отсек (4 батаљона и 14 топова) Равањ (претстражни положај); леви отсек (4 батаљона): Медведњак – Камаљ; дивизиска резерва (4 батаљона) источно од Медведњака.
Тимочка I позива на положају између р. Крушевице и Даросавице до утока Недељковог Потока (Камаљ искључно-Просек) у распореду: десни отсек (4 батаљона и 12 топова): од р. Даросавице до р. Пештана, са претстражним положајем Остењак; леви отсек (3 батаљона и 16 оруђа): од р. Пештана до р. Крушевице, са претстражним положајем Главица (к 263); дивизиска резерва (4 батаљона) код Оптачества (к 256) западно од с. Даросаве (Партизана).
Моравска 1 позива на положају Ваган – Лелечка Бара, и то: десни отсек (4 батаљона и 12 топова) од друма Лазаревац – Аранђеловац до Вагана закључно; средњи отсек (4 батаљона): од Вагана до к 423; леви отсек (4 батаљона и 16 оруђа): Лелечка Бара од к 423 до к 446; дивизиска резерва (4 батаљона) позади десног крила.
Повлачење дивизија II армије на нове положаје и њихово поседање вршено је неузнемиравано, јер непријатељ није гонио.
Наступање непријатеља у току 30 новембра вршено је споро и без додира са српским трупама. До мрака 30 новембра непријатељске су дивизије достигле: 7 дивизија Комбинованог корпуса линију Волујак – с. Степојевац; 21 ландверска дивизија 8 корпуса линију с. Барошевац – с. Бистрица; 9 дивизија 8 корпуса линију с. Лукавица – Кременица (к 371).
Тринаести и 15 корпус 6 армије провели су 30 новембар у одмору, уколико је, због врло тешких материјалних прилика, уопште могло бити речи о одмору.
Због неактивности 13 и 15 корпуса, дивизије српске III армије провеле су 30 новембар у утврђивању својих положаја и прикупљању и уређењу трупа.
Задатак главних снага 16 корпуса био је неправилно одређен. Директивом Поћорека било је наређеио да главне снаге 16 корпуса (Комбинована и 50 дивизија) предњим деловима држе линију Голубац. (к 496) – Врановица – Галич (тт 703). Пошто је Галич (к 703) био саставни део главног положаја Дунавске II, а испред целог фронта главних снага 16 корпуса налазиле су се јаке заштитнице I армије, то командант овог корпуса није могао решити добијени задатак упућивањем само предњих делова ради избијања на линију Голубац (к 496) – Врановица – Галич (к 703); морао је употребити читаве бригаде за протеривање јаких српских заштитница са Голупца (к 496) и Врановице као и за напад на Галич (тт 703). Због тога су главне снаге 16 корпуса (Комбинована и 50 дивизија) у току 30 новембра опрезно подилазиле фронту I армије протерујући ове заштитнице испред њеног фронта.
Овог дана су дивизије I армије дефинитивно заузеле нов положај испред Г. Милановца и под заштитом својих заштитница неузнемиравано организовале положај и попуњавале трупе. Примећени су први знаци оптимизма и доброг расположења код војника, после толиких невоља у тешким и неравним борбама са непријатељем у планинској зони Маљенско-сувоборске греде.
У току 30 новембра је 18 дивизија 16 корпуса подилазила фронту Ужичке војске, и то: 5 брдска бригада наступала је ка десном отсеку Шумадиске II (између р. Чемернице и р. Каменице) и допрла до Рујевице; 1 брдска бригада наступала је ка средњем отсеку Шумадиске II позива (између р. Каменице и Мораве) преко с. Врнчана, и то јачом снагом од Шиљковице ка Великом Пољу, једним батаљоном преко Годуна низ Врнчанску Реку, а једним низ р. Ломницу. Предњи делови ових колона задржани су артиљериском ватром са средњег отсека Шумадиске II. Исто тако 13 брдска бригада наступала је ка левом отсеку Шумадиске II, и то једна колона преко Смишља заузела је с. Лорет, а друга Орујевицу. Одред 4 брдске бригаде, који је 29 новембра ушао у Пожегу, наступао је ка положају Ужичке бригаде.
Трупе Ужичке војске, слабо узнемираване од непријатеља, вршиле су у току 30 новембра уређење својих положаја.
Српска Врховна команда, која је 30 новембра у 22.35 примила извештај од команданта III армије Обр. 3144 о тешком стању код непријатеља, састављеном на основи исказа пребеглих Срба из 42 домобранске дивизије, издала је потчињеним наредбу Обр. 7448 ове садржине:
Да би наше трупе знале какав је непријатељ пред нама, саопштите им наредбом: Да смо у последњим борбама имали преко 4.000 заробљеника и бегунаца, а јуче се је предало нашој коњици и једно одељење митраљеза. По исказу ових војника – бегунаца стање аустроугарских трупа је очајно. Они веле, да још мало треба, па да их можемо тући и грањем. Аустријанци су досада вршили попуну пет пута. У војску сад узимају и одмах шаљу и оне који нису служили. Батаљони су им слаби. У пуковима немају више од два до три активна официра; пуковима командују млади мајори и капетани, батаљонима поручници, а чете воде наредници. Војници једва чекају да им се укаже погодан тренутак, да се предају. Трупе не добијају храну; хране се пљачком. Војници су им посве изнурени.