а) Поћореково наређење за енергичније наступање 5 армије
Из извештаја који су му стигли 3 децембра до вечери Поћорек је закључио да Срби врше отсудан напад само на 16 корпус, а да на центру (према 15 и 13 корпусу) и северном крилу (према 8 корпусу) врше само демонстрације у циљу привезивања снага. Рачунајући да ће дејство 1 дивизије 15 корпуса, која је упућена као појачање 16 корпусу, и напад 5 и 13 брдске бригаде 18 дивизије 4 децембра у правцу Галича, олакшати ситуацију главних снага 16 корпуса (50 и Комбиноване дивизије), а да ће у исто време и 4 брдска бригада помоћи 1 брдску бригаду 18 дивизије, Поћорек доноси одлуку да убрза наступање 5 армије. У том циљу наређује да 5 армија заузме још 4 децембра увече (а не 5 увече како је раније било наређено) припремни распоред за напад на српско десно крило и десни бок.
У току 3 децембра је извршен свечани улазак у Београд. Један телеграм, пун изјаве о поданичкој верности, упућен цару, изазвао је радосно клицање широм целе двојне монархије. Деловима војске и речне флотиле који су учествовали у овој свечаности одобрен је једнодневни одмор. Међутим, усред тог празничног расположења командант 5 армије добија наређење да раније заузме припремни распоред за напад. Због тога је одмор укинут и одмах наређено да 7 дивизија заузме припремни нападни распоред на висовима јужно од линије с. Парцани – с. Раља; да 104 ландштурмска бригада наступа ка с. Рипњу, а 29 дивизија, која је била ојачана 71 бригадом, да наступа ка Врчину источно од друма за Раљу. Овакав распоред 5 армије, који је у погледу груписања 29 дивизије отступао од Поћорекових намера, изгледа да је наредио командант 5 армије због активности српског Браничевског одреда. 29 дивизија требала је да обезбеди правац дуж Дунава, док не стигне одред пуковника Хауберта (1 пук, 1 батерија и 1/2 ескадрона из новоформиране 60 дивизије) који је требало да обезбеђује леви бок 5 армије.
Рачунајући да су Срби на утврђеном положају код Сибнице оставили само слабије заштитнице, командант 5 армије наређује 8 корпусу да у заједници са 13 корпусом 6 армије предузме 4 децембра противнапад.
Поћорек се надао да ће 16 корпус моћи издржати у борби против I армије и Ужичке војске све док се не испољи утицај дејства 5 армије на српски десни бок на Космају. Међутим, та му се нада неће испунити јер ће, као што ћемо видети, 16 корпус бити разбијен већ 5 децембра – пре но што 5 армија буде предузела напад на српско десно крило.
Поћорекова одлука да 5 армија заузме припремни распоред за напад још 4 децембра била је нереална, јер је Комбиновани корпус (његова 29 дивизија) био 3 децембра увече још у околини Београда, те се до 4 децембра увече није могло извршити подилажење космајско-варовничком положају и извршити припреме за сутрашњи напад.
б) Сувоборски нападни бој (други дан боја)
Пред фронтом I армије 15 и 16 корпус имали су у току ноћи 3/4 децембра овакав распоред:
Из 15 корпуса: 10 брдска бригада 48 дивизије на положају Лисина – Голубац (к 496) према Рељинском одреду; 7, 8 и 9 брдска бригада 1 дивизије у покрету ка Бољковцима. Из комбиноване дивизије 16 корпуса: 109 ландштурмска бригада на к 429 и Буковачи према Рељинском одреду; 6 брдска бригада на Широком Путу и Кику, јужно од Бољковаца, према десној колони Дринске дивизије I позива; 2 брдска бригада северно од Ручића према левој колони Дринске I позива; 14 брдска бригада на линији с. Д. Бранетићи – с. Озрем према десној колони Моравске II позива. Из 50 дивизије 16 корпуса: 3 брдска бригада на линији с. Озрем (на десној обали р. Озремице) – Макљиш према Дунавској I позива; 16 брдска бригада на линији Хрт – с. Брезна према десној колони Дунавске II позива; 15 брдска бригада на Кремену (к 648) код Леушића према левој колони Дунавске II позива, а делом према Шукунђеду, према средњој колони исте дивизије.
Намера команданта 16 корпуса је била да упућену му 1 дивизију 15 корпуса употреби 4 децембра, за противнапад на десно крило српске I армије и тиме олакша ситуацију свог корпуса.
С друге стране, план команданта српске I армије био је да продужи напад 4 децембра у циљу разбијања непријатеља и што бржег избијања армије на планинску греду Проструга – Рајац – к 881 – Сувобор – Бабина Глава. После првих успеха у току преподнева 3 децембра, командант I армије издао је још у 11 часова тога дана заповест Обр. 3346 за продужење напада 4 децембра ове садржине:
Крајњи циљ данашњих операција и сутрашње почетне операције је избијање армије на фронт с. Лалинци – Проструга – Рајац – к 881 – безимени вис (с-з од Шиљкове Косе) – Сувобор – Мујов Гроб – Бабина Глава. Према овоме, фронтове дивизија опредељујем овако:
Дринска дивизија I позива са десним крилом наслања се на Голубац (к 496) и простире се на запад до к 675 на Прострузи (з. од к 600).
Моравска дивизија II позива од левог крила Дринске [I позива], па венцем закључно са поседањем Рајца.
Дунавска дивизија I позива од левог крила Моравске [дивизије II позива] са Добрим Пољем и закључно са безименим висом с-з од Шиљкове Косе.
Дунавска дивизија II позива, наслањајући се на лево крило Дунавске дивизије I позива, излази на оба Сувобора, Мујов Гроб и Бабину Главу.
4 пешадиски пук I позива „Стевана Немање” као армиска резерва, маршује друмом преко с. Г. Бранетића право ка Саставцима на Прострузи.
7 пешадиски пук I позива, такође као армиска резерва, кретаће се по пристизању главним друмом преко с. Срезојеваца – с. Теочина и с. Коштунића ка Сувобору.
На поменутој греди прикупити дивизије, пошто се пошаљу гонећи одреди испред фронта, привући ближе артиљерију и очекивати даље моје наређење…
Почетак сутрашњег рада опет у 7 часова.
Дринска I позива предузела је напад у оваквом распореду: Рељински одред правцем ка Голупцу (к 496); десна колона од Мрамора (к 477) ка фронту Голубац (к 496) – Клаћа – гукошки друм; лева колона од Ручића ка фронту између гукошког друма и к 675 на Прострузи; дивизиска резерва за десном колоном.
Наступајући лагано, због јаке непријатељске ватре са Голупца (к 496) и Кика, обе су колоне око 11 часова морале застати и то: десна пред Буковачом, а лева пред Киком. У то време стигла је левом крилу Комбиноване дивизије 16 корпуса (6 брдска бригада) у помоћ 1 дивизија 15 корпуса, која је у 16 часова прешла у противнапад са своје три брдске бригаде (7, 8 и 9), управљајући удар против обадва крила Дринске I позива. Због жестине противнапада лева је колона била принуђена да се повуче на свој јутрошњи положај код Ручића. Дивизиска резерва је закаснила да помогне ову колону. Само је 1 батаљон 3 прекобројног пука са крајњег левог крила дивизије, који је био одвојен од осталих делова пука, не наилазећи на јачи отпор непријатеља, продужио наступање у позадину Плоче, где је и заноћио.
Рељински одред избио је још око 10 часова на Проливницу али, увучен између Буковаче и к 429, није могао даље напредовати, очекујући да десна колона избије у његову висину.
Дринска дивизија I позива заноћила је 4/5 децембра, и то: Рељински одред са предњим деловима на Проливници, а главнином на левој обали Давидовачке Реке; десна колона између Проливнице и потока Плочник; лева колона код Ручића.
Због неуспеха Дринске дивизије I позива, командант I армије наредио је у 21 час команданту 4 пешадиског пука I позива (из армиске резерве) да у садејству са левом колоном Дринске I нападне 5 децембра Кик.
Напад на армиском центру. Моравска II позива предузела је са обе колоне напад правцем ка Врановици. По заузећу Врановице требало је да лева колона наступа ка Рајцу, а десна ка Честим Буквама и Саставцима. Дивизиска резерва је имала да се креће за десном колоном.
Напад Дунавске дивизије I позива предузет је у распореду: десна колона, са линије Елдовиште – Чолића Брдо, напада на фронт с. Д. Бранетићи – Врановица у десни бок 14 брдске бригаде (пред Моравском II), а по паду Врановице, креће се у висини левог крила Моравске II; средња колона наступа правцем с. Озрем – коса између п. Маџарца и п. Бруснице; лева колона продужује напад ка Макљишу, а I батаљоном ка Хаџића Брду и Хрту ради дејства у леви бок и позадину 16 брдске бригаде (пред десним крилом Дунавске II). Дивизиска резерва на Чолића Брду.
Под заштитом јаке артиљериске ватре, трупе Моравске II и десна колона Дунавске I отпочеле су напад у правцу Врановице. 14 брдска бригада, са 4 митраљеза и 1 брдским топом, давала је у први мах јак отпор код с. Д. Бранетића али је, нападнута с фронта и десног бока, била принуђена да се већ око 10.30 повуче ка Врановици, остављајући брдски топ. Моравска II и десна колона Дунавске I позива продужиле су наступање ка Врановици. До 11 часова средња колона Дунавске дивизије I позива избила је до с. Озрема, а лева на Макљиш, потиснувши одатле 3 брдску бригаду 50 дивизије. На крајњем левом крилу Дунавске I позива су батаљон (упућен са Дубаве) и пионирски полубатаљон (упућен са Столице ка Хрту и Хаџића Брду) избили на ове положаје и продужили надирање ка Запису.
Око подне је стање на армиском центру било овакво: Моравска II позива целим фронтом подилази Врановици, са резервом позади десне колоне, а Дунавска I налази се на линији с. Д. Бранетићи – с. Озрем – Макљиш, са резервом на Чолића Брду.
У тежњи да искористи повољан централни положај који му је дозвољавао да маневрује против унутрашњих крила Комбиноване (пред фронтом Моравске II) и 50 дивизије (пред фронтом Дунавске II), а немајући пред собом јаче непријатељске снаге, командант Дунавске I позива је решио да у даљем току напада онемогући непријатељу задржавање на главној планинској греди Проструга – Рајац – Сувобор. Његов је план био да десном колоном уз снажну подршку артиљерије врши притисак на десни бок 14 брдске бригаде на Врановици, како би олакшао фронтални напад Моравске II, а главнином дивизије да продужи наступање ка фронту с. Г. Бранетићи – с. Бањани, како би се заузео погодан положај за даљи напад ка гребену Проструге и Рајца. У том је циљу упутио коњички пук на правац с. Озрем – с. Г. Бранетићи за заштиту десног бока и везу са Моравском II позива; 8 пук I позива (дотадашњу дивизиску резерву) упутио је у напад Озремском косом (између п. Маџарца и п. Бруснице), а 1 батаљон између п. Маџарца и Бранетићке Реке, са циљем да заузме косу северозападно од изворног дела потока Маџарца (између Бранетићке Реке и р. М. Дичине). Лева колона продужује у правцу Бањана у циљу овлађивања положајем на левој обали М. Дичине. Десна колона креће се у први мах за Моравском II позива и напада Врановицу, а по њеном паду улази у дивизиску резерву на Озремској коси.
Покрет према овом плану отпочео је око 13 часова. Међутим, у то време је Моравска II позива са десном колоном Дунавске I већ избила на Врановицу, тако да је у 15.30 часова 14 брдска бригада отступила у паничном бекству ка Прострузи.
Овога дана је 8 пук I позива (раније резерва Дунавске I) избио до 17 часова на линију с. Г. Бранетићи – Јасење, не наишавши на непријатеља. Лева колона је до 16 часова избила на косу источно од Бањана, а десна је, по избијању на Врановицу, дошла у дивизиску резерву на Озремску косу.
Као што се види, ситуација је на центру армије била врло повољна. Међутим, због попуштања левог крила Дринске I, поремећен је рад десног крила Моравске II позива. Извештен о нападу на лево крило Дринске I, командант десне колоне Моравске II упутио је у том правцу 1 батаљон. Привучена је и резерва, а доведен је и 1 топ на десно крило десне колоне Моравске II позива. После борбе прса у прса, 7 брдска бригада 1 дивизије, која је извршила противнапад на лево крило Дринске I, била је одбијена, али се задржала пред десним крилом Моравске II позива.
Распоред трупа на армиском центру после ових борби 4 децембра био је овакав:
Моравска II: десна колона на Врановици, са предњим деловима под самом Плочом; лева колона код с. Д. и Г. Бранетића; дивизиска резерва код Виноградине. – Дунавска I: Коњички пук између к 595 и с. Г. Бранетића; 8 пук I позива (ранија дивизиска резерва) на фронту: с. Г. Бранетићи – изворни део п. Маџарца; лева колона на коси источно од Бањана; дивизиска резерва (ранија десна колона) код Озрема.
Непријатељ се пред армиским центром повукао на греду Рајца и Проструге, и то: 3 брдска бригада 50 дивизије од Бањана уз р. М. Дичину ка Рајцу; 14 брдска бригада Комбиноване дивизије са Врановице ка Прострузи; 2 брдска бригада са левог крила Врановице преко Плоче на Простругу.
Због растројства 14 и 2 брдске бригаде Комбиноване дивизије и њиховог повлачења и прикупљања на Прострузи (укупно 1.600 пушака), морале су се повући и 6 брдска бригада ове дивизије и 1 дивизија 15 корпуса на линију Проструга – Голубац (к 496).
Слабији непријатељски заштитни делови задржали су се на линији Стовиште – Боблија – Плоча – с. Бољковци – к 429 к 427 (код с. Угриноваца).
Дунавска II позива предузела је напад: десном колоном правцем Кремен (Бершићки) – Умка – с. Теочин; средњом правцем Шукунђед – с. Теочин, садејствујући делом десној, а делом левој колони; левом правцем Кремен (Леушићки) – Коштунићки Крст. Дивизиска резерва задржана је на Галичу.
Напад је почео у 7 часова, али се до подне средња и лева колона готово нису ни помакле. Само је десна колона, која није наишла на отпор – непријатељ је раније отступио са Кремена (Бершићког) – продужила покрет заједно са левим крилом Дунавске I позива (пионирски полубатаљон) и избила на Хрт и Хаџића Брдо.
Средња колона упутила је у правцу Теочина само слабија одељења, а главнином је морала да садејствује нападу леве колоне на Кремен (Леушићки). Међутим, због напредовања Дунавске I позива и брзог повлачења
— брдске бригаде, почеле су се повлачити и 16 и 15 брдска бригада испред Дунавске II чак до линије Да- нилов Врх — Равни Гај, те је Дунавска II од подне почела напредовати, не наилазећи на отпор. До 15.30 је десна колона заузела Запис, средња је подилазила Тео- чину, а лева је избила на Кремен (Леушићки). Проду- живши наступање без отпора, нападне колоне Дунав- ске II заноћиле су: десна на Теочинском Крсту; средња код Брајићке Механе; лева код Коштунићког Крста. Дивизиска резерва остала је на Шукунђеду.
Непријатељска 16 и 15 брдска бригада заноћиле су на линији Данилов Врх (16 бригада) – Равни Гај (15 бригада).
Четврти пук I позива из армиске резерве тек је увече, у 21 час, кренуо ка с. Ручићу у појачање Дринској I позива. 7 пешадиски пук I позива са придатом батеријом пристизао је по ешалонима из Чачка на положај Јељен (к 579) – на друму јужно од Васкове Главице – где се прикупио до 21.50 часова.
У току 4 децембра трупе I армије су заробиле: 6 официра, 1.165 војника и заплениле 4 митраљеза и 1 топ. Иако није довео до дефинитивне победе, ипак је напад 4 децембра припремио повољне услове за њу. Повлачење Комбиноване дивизије на Простругу, 3 брдске бригаде 50 дивизије ка Рајцу, а 16 и 15 брдске бригаде исте дивизије на линију Данилов Врх – Равни Гај, показало је код непријатеља моралну и материјалну слабост. С друге стране, успеси уз велики број заробљеника још више су ободрили српске трупе и улили им веру у победу. Поједине јединице Дунавске II позива, које су пре неколико дана понекад и без борбе напуштале положаје и одрицале послушност својим старешинама, 4 децембра по подне су се заталасале и одушевљене победама полетеле за непријатељем.
Правилним усмеравањем напада ка Рајцу и Прострузи и његовим енергичним извођењем, командант Дунавске I позива успео је да 4 децембра изврши расцеп између Комбиноване и 50 дивизије 16 корпуса. Пошто 16 корпус није располагао никаквим резервама, Дунавска I је сада имала повољне услове за овлађивање Сувоборском гредом у току 5 децембра, чиме је извршен дефинитиван пробој Сувоборског фронта. Успешни напад Дунавске I и помагање Моравске II позива у овлађивању Врановицом активирало је и Дунавску II позива. Јер, због повлачења 3 брдске бригаде испред Дунавске I позива, повукле су се и 16 и 15 брдска бригада испред Дунавске II позива на линију Данилов Врх (16 брдска бригада) – Равни Гај (15 брдска бригада).
Подилазећи Рајцу и Прострузи, 4 децембра, центар I армије (Дунавска I и Моравска II позива) знатно се истакао. У то време је десно крило I армије (и Дринска I) не само изостало већ је било и поколебано противнападом 1 дивизије 15 корпуса и одбачено на полазни положај код Ручића. Главни узрок неуспеха Дринске I позива био је у слабој вези и недовољном садејству њене артиљерије и касној употреби дивизиске резерве (17 пешадиског пука I позива). Дринску I требало је благовремено појачати једним пуком из армиске резерве. То су диктирале не само локалне потребе те дивизије, него и општа ситуација на целом фронту I армије, јер би се дубљнм повлачењем левог крила Дринске I открили бок и позадина армије ка Г. Милановцу, што би могло компромитовати постигнути успех на центру армије.
Напредовање центра и левог крила I армије, потстакло је још више генерала Мишића да убрза избијање армије на Простругу, како би принудио непријатеља да напусти положај код с. Бољковаца и да отвори правац наступања Дринске I позива ка с. Гукошима. Пробијајући се ка Прострузи и хватајући се греде Рајац – Сувобор, I армија се постављала у централни положај на овом солидном ослонцу са кога је могла тући подвојене непријатељске групе, и то како оне у долини Колубаре, пред фронтом III армије, тако и у долини Западне Мораве, пред фронтом Ужичке војске. Из тих разлога била је правилна тежња команданта I армије да се што пре дочепа греде Проструга – Рајац – Шиљкова Коса – Сувобор, која је јасно била изражена у његовој заповести Обр. 3346 за продужење напада 4 децембра.
в) Продужење напада Ужичке војске
Према главној снази Ужичке војске (Шумадиска II и Лимски одред) заноћиле су 3/4 децембра јединице 18 дивизије (5, 13 и 1 брдска бригада) на својим нападним положајима Сјечина – Дуго Брдо – Оштрица – Шиљковица – Брезак. Нападима у току 3 децембра оне су тежиле да одбаце Ужичку војску и загрозе левом боку I армије општим правцем ка Галичу. Пета брдска бригада продужила је нападе и у току ноћи 3/4 децембра против средње колоне Шумадиске II позива на Рујевици и десне колоне код с. Прањана.
Због тешке ситуације 50 и Комбиноване дивизије, командант 16 корпуса наредио је да 18 дивизија, са тежиштем на Сјечини, продужи напад и у току дана 4 децембра, ради дејства против оних српских снага које би нападале на десни бок 50 дивизије.
План напада команданта Ужичке војске за 4 децембар био је да са главном снагом Шумадиске II позива предузме напад преко с. Гојне Горе и Оштрице и надире ка Зеленом Брегу; да 10 пук II позива са 2 брдска топа наступа ка Подовима и Орловачи, ради везе са I армијом и заштите десног бока Шумадиске II позива; да Лимски одред, ојачан са 2 батаљона 12 кадровског пука и брдском Круповом батеријом (из резерве Ужичке војске) продужи напад на Брезак и наступа даље преко Шиљковице и Маховског Брда ка Средњој Зајчици и, најзад, да се са трупама Ужичке бригаде спречи наступање непријатеља преко реке Бјелице и Гуче ка Чачку.
Напад Шумадиске дивизије II позива није се могао извести по овом плану због јачег напада 5 брдске бригаде у току ноћи 3/4 децембра на Рујевицу и с. Прањане. Уместо да са главном снагом предузме напад преко с. Гојне Горе како је то било наређено диспозицијом Обр. 1832, Шумадиска II је остала и даље са десном и средњом колоном на фронту к 370 – с. Прањани – Рујевица, а у напад на Оштрицу (код с. Гојне Горе) упутила је овога дана леву колону, ојачану једним батаљоном из дивизиске резерве.
Напад деском колоном (10 пук II позива са 2 брдска топа) није могао бити предузет у току преподнева, јер лева колона Дунавске II позива није до подне још била заузела Кремен (Леушићки). Тек кад је непријатељ напустио Кремен, десна колона је предузела наступање, али је због отпора 5 брдске бригаде на линији Сјечина – Дуго Брдо, могла да напредује само нешто северније од линије к 370 – с. Прањани. Пошто је 5 брдска бригада покушавала више противнапада на десну и средњу колону, то ни средња није могла предузети наступање са Рујевице.
Лева колона не само што није успела да после два јуриша овлада Оштрицом већ је, после претрпљених великих губитака (25%) једва успела, због јаке непријатељске бочне и леђне артиљериске ватре са Шиљковице и Брезака, да се задржи испред Оштрице.
Трупе Шумадиске II позива заноћиле су 4/5 децембра: десна колона нешто северније од линије к 370 – с. Прањани; средња на линији Рујевица – коса до р. Плане, а лева југоисточно од к 787. Дивизиска резерва на Кити. Према томе, распоред Шумадиске II позива 4/5 децембра био је, сем малих измена, исти као и 3/4 децембра.
Напад Лимског одреда био је предухитрен противнападом 1 брдске бригаде на десно крило десне колоне овога одреда. У исто време је лева колона била дочекана јаком ватром с фронта и левог бока. По пристизању 12 кадровског пука из резерве Ужичке војске предузет је јуриш на Брезак (к 803), али је непријатељ противнападом и овај пук бацио назад. Поновљени непријатељски противнапади били су одбијени у борби која је трајала до мрака. Губици Лимског одреда били су врло велики. Многе су чете остале без официра.
Одред је заноћио 4/5 децембра у висини Годуна.
До неуспеха у нападима Шумадиске дивизије II позива и Лимског одреда, 4 децембра, дошло је не само због отпора и активности трупа 18 дивизије, него и због слабог узајамног потпомагања и садејства појединих нападних колона, као и слабог садејства родова и елемената борбеног поретка нападних колона; затим због слабе везе између пешадије и артиљерије, услед чега је артиљерија слабо подржавала пешадију, а нарочито при нападу на Оштрицу и, најзад, због недовољне концентрације артиљеријске ватре против Оштрице, која је претстављала кључну тачку распореда 18 дивизије.