г) Продужење напада III армије
Ујутро 4 децембра су 48 и 40 дивизије 15 корпуса и десно крило 42 дивизије 13 корпуса осванули у распореду у коме су се затекли при крају дана 3 децембра с том разликом што је десно крило 42 дивизије у 2 часа после поноћи 3/4 децембра напустило Кик.
Командант 15 корпуса, охрабрен упорним држањем левог крила 40 хонведске дивизије на Чикеру као и слабим притиском Тимочке II позива, одлучио је да 4 децембра продужи одбрану на истим положајима и са истом снагом. Стога се одазвао тражењу команданта 16 корпуса за помоћ и у току ноћи 3/4 децембра упутио му је своју корпусну резерву, и то најпре две брдске бригаде (7 и 9) 1 дивизије, а потом и њену 8 брдску бригаду.
План напада команданта III армије остао је исти – продужити и 4 децембра напоре да се овлада Чикером. Нарочита заповест за напад 4 децембра није издавана.
Непријатељ је, изгубивши Кик у 2 часа после поноћи 3/4 децембра, покушавао између 2 и 7 часова више узастопних противнапада, при којима је Кик прелазио неколико пута из руке у руку, али је на крају остао у рукама десне колоне Дринске II позива. Због опасности у којој би се нашла посада Чикера, ако би је српске снаге са Кика напале у леви бок, непријатељ је почео прикупљати и довлачити са свих страна појачања у циљу преотимања Кика.
Крваво рвање на Кику, при чему је долазило до оштрих борби ножем и бомбама, развијало се успешно за десну колону Дринске II позива све док се нису појавиле јаке непријатељске снаге готово са свих праваца: од с. Барзиловице (2 батаљона), са Закинца (2 батаљона), из долине р. Оњега западно од с. Брајковца (1 батаљон). А када се у 10.15 часова појавио један непријатељски батаљон на југозападној ивици с. Брајковца у обухват Кика, десна колона Дринске II позива била је принуђена да се око 12 часова повуче са Кика на Дубово Брдо.
Како је у 14 часова требало да почне напад на Чикер, а непријатељ је све дотле док држи Кик са њега могао грозити десном крилу и боку снага које нападају на Чикер, то је наређено десној колони Дринске II да поврати Кик. Међутим, ова колона је закаснила са припремом и напад је предузела тек у 15.30, тј. тек после безуспешног напада на Чикер леве колоне Дринске II и десне колоне Комбиноване дивизије. Како је у 15.30 и непријатељ са Кика предузео противнапад спуштајући се у јаругу Средњак, то су се јединице десне колоне поново вратиле на Дубово Брдо, на коме су дочекале непријатеља и одбациле га.
Десна колона Дринске II заноћила је 4/5 децембра на Дубовом Брду.
Безуспешни јуриши на Чикер. После безуспешног јуриша у 1 час после поноћи 3/4 децембра, предузет је у 6 часова поновни јуриш на овај тактичко-топографски јак ослонац од стране десне колоне Комбиноване дивизије уз садејство леве колоне Дринске II позива. Међутим, и тај је јуриш био заустављен јаком непријатељском ватром на 100 – 150 м од непријатељских ровова. У 10.30 покушан је и трећи јуриш, али и он без успеха.
Најзад је у 14 часова предузет и четврти јуриш, и, после великих губитака (само десна колона Комбиноване дивизије имала је 750 људи избачених из строја), успела су само бомбашка одељења да се приближе непријатељским рововима, на 20 – 30 м, али се, и поред све храбрости и пожртвовања војника и старешина, Чикер није могао заузети, а није било ни изгледа да се то може брзо постићи. Због тога је у 22 часа почело извлачење трупа из непосредног додира са непријатељем на Чикеру, маскирајући то појачаном ватром остављених делова. При томе су се јединице из десне колоне Комбиноване дивизије повукле на Цер, а из леве колоне Дринске II на косу источно од Крстате Липе, у висини к 300.
Лева колона Комбиноване дивизије предузела је напад свега једним својим батаљоном са Камаља на Парлог (Ражовиште). Међутим, усамљени напад овог батаљона, тученог бочном па чак и леђном ватром са Амбаришта, није успео као што није успео ни покушај да се напад прошири ка северу убацивањем још једног батаљона леве колоне.
Акција Драгољског одреда. Због слабе борбене способности 15 пук II позива на Врлаји, он се морао ојачати деловима 1 прекобројног пука. Како је 1 прекобројни пук већ био ангажован у нападу против левог крила 48 дивизије на западном делу Врлаје, то се за дејство преко Амбаришта и садејство левој колони Комбиноване дивизије у нападу на Парлог могао одвојити само 1 батаљон. Па и тај батаљон, уместо да наступа ка северном делу Амбаришта, задржао се на његовом јужном делу и ту остао неактиван, и поред више захтева команданта леве колоне Комбиноване дивизије да продужи напад преко северног дела Амбаришта и Пољаничком косом.
Ангажовање резерве Комбиноване дивизије. Када је у 9 часова командант десне колоне Комбиноване дивизије известио да ће извршити јуриш на Чикер, наређено је 6 прекобројном пуку (из дивизиске резерве) „да се брзим, дрским и обухватним покретом… (овог пука) правцем с. Шутци – Ражовиште – Липљанска школа реши што пре судбина Чикера и непријатељ уништи”. Пук је кренуо у 9.10 и без јачег отпора избио једним батаљоном пред с. Шутци, али је ту дочекан јаком ватром. Сви покушаји да се овлада овим селом (извршена су четири јуриша) остали су, и поред великих жртава, без успеха. Када ни четврти јуриш, који је предузет после јаке артиљериске припреме, није успео, одустало се од даљих јуриша на непријатеља на предњој ивици с. Шутаца. Шести прекобројни пук повукао се на косу код Шутачког гробља, где је заноћио 4/5 децембра.
Код Тимочке дивизије II позива су све три њене колоне, због врлетног земљишта и бочне ватре са Врлаје и Голупца (к 496), слабо напредовале.
Неуспеси које је претрпела III армија при нападима у току 4 децембра, нарочито неуспеси њеног десног крила против Кика и Чикера, последица су неправилног почетног плана и организације напада ове армије. Уместо да се бар 4 децембра објединило руковођење нападом на Чикер, те најважније тачке у непријатељском распореду између р. Качера и р. Оњега, напад се и даље претворио у неповезана дејства Дринске II и Комбиноване дивизије. Због тога, као и због слабе концентрације артиљериске ватре противу Чикера и Кика, омогућено је непријатељу не само да одржи Чикер, већ и да поврати изгубљени Кик. То је довело до стагнације у нападу III армије.
Између команданата II и III армије није ни 4 децембра било тешње сарадње. Уместо да командант II армије бар овога дана ојача своје лево крило и управи га општим правцем с. Брајковац – Новаково Брдо – с. Дудовица, ради потпомагања како десног крила III амије у нападу на Кик и Чикер, тако и Моравске I у нападу на Кременицу, он је тек на интервенцију Врховне команде (у 14.40 часова 4 децембра) ставио на располагање команданту Моравске I своју армиску резерву (13 пук I позива), и то са пасивном улогом – да обезбеђује правац од Брајковца. Са оваквим задатком, а усто касно упућен, 13 пук I позива са придатом пољском батеријом није могао нарочито помоћи десном крилу III армије на Кику у току 4 децембра. Због тога је десна колона Дринске II, која је нападнута у десни бок са правца од с. Брајковца, морала напустити Кик, који је био заузет уз велике жртве. Повлачење са Кика негативно се одразило на рад не само леве колоне Дринске II него и десне колоне Комбиноване дивизије пред Чикером, чија је посада (делови 40 дивизије) сада била обезбеђена од бочног напада са правца Кика. Четири безуспешна јуриша на Чикер у току 4 децембра довела су само да излишних великих губитака. Што су се нападне јединице и после толико одбијених јуриша могле задржати у непосредној близини непријатељских ровова на Чикеру под јаком непријатељском ватром, има се благодарити пожртвовању елитних трупа 4 пука II и 2 прекобројног пука I позива.
Усамљено и безуспешно ангажовање резерве Комбиноване дивизије 4 децембра такође је допринело неуспеху III армије тога дана. Уместо да је ова резерва садејствовала нападу леве колоне Комбиноване дивизије и 1 прекобројног пука I позива Драгољског одреда преко Амбаришта, она се ангажовала усамљена у међупростору десне и леве колоне Комбиноване дивизије, где је претрпела неуспех и велике губитке.
Ни Тимочка II позива није 4 децембра нападала довољно енергично. И овде се испољио слаб борбени квалитет јако проређених и ранијим борбама исцрпених пешадиских јединица.
д) Продужење напада II армије
И поред јуриша Моравске I позива на Кременицу у току ноћи 3/4 децембра, 42 дивизија 13 корпуса успела је да се одржи на својим положајима у висини линије с. Брајковац – Кременица, док је 36 дивизија 13 корпуса осванула 4 децембра пред Тимочком I на линији Оскоруша (к 321) – к 260 – к 261 – с. Зеоке.
У духу Поћорекове директиве од 2 децембра, командант 13 корпуса је и 4 децембра имао намеру да предузме акције ради даљег продирања општим правцем Лазаревац – Аранђеловац, у циљу потпомагања напада 5 армије. Због тога је 36 дивизија предузела 4 децембра противнапад у циљу преотимања Виса (к 295, код с. Бистрице) и олакшања ситуације јако притешњене 42 домобранске дивизије на Кременици.
Пред фронтом II армије 8 корпус заноћио је 3/4 децембра у оваквом распореду: 9 дивизија: десна главна колона на линији Дугајлија – Лисина – к 187, а лева, помоћна, на линији с. Јунковац – десна обала потока Сајковац – Вис (к 212) према Шумадиској I позива; 21 дивизија: десна, помоћна колона (6 пук са 2 батерије) на простору с. Бељина – к 238; а лева, главна на простору с. Манић – с. Лисовић, са предњим деловима на линији с. Стојник – с. Губеревац. Ова је колона била према Обреновачком одреду који је био у саставу Одбране Београда.
Командант 5 армије наредио је команданту 8 корпуса да у току 4 децембра дејствује по сопственој иницијативи. Стога је овај наредио да корпус крене 4 децембра ка линији с. Миросаљци – с. Слатина – с. Стојник, док је десна (главна) колона 9 дивизије упућена гребеном између р. Пештана и р. Турије за непосредно потпомагање левог крила 36 дивизије 13 корпуса. Командант 8 корпуса је очекивао да ће 21 ландверска дивизија и лева колона 9 дивизије наићи 4 децембра само на отпор српских заштитница на утврђеном положају код с. Сибнице, јер су авиоизвиђачи јавили о повлачењу дугачких колонских возова ка линији Ааранђеловац – Топола – Г. Шаторња и о хитним утврђивањима у том рејону.
Напад II армије 4 децембра продужен је по заповестима за 3 децембар.
Напад Моравске I позива. У циљу солидније припреме поновног напада на Кременицу, концентрисано је против ње 6 пољских и 1 хаубичка батерија, док је командант десне колоне Моравске I развио 6 батаљона. После јаке артиљериске припреме напад је отпочео у 9 часова, али се и овог пута завршио безуспешно.
Да би се Кременица по сваку цену заузела, командант Моравске I наредио је да десна колона развије за напад свих 8 батаљона, а да лева пошто-пото избије на Вис (тт 385 код с. Стубице). Деснокрилни батаљон 3 пешадиског пука, који је нападао на северни део Кременице, ојачан је једним батаљоном из дивизиске резерве. После ових припрема, све три колоне предузеле су, око 12.30, понова напад. Око 16 часова непријатељ је на северном делу Кременице, који је био обасут јаком ватром пољских и хаубичких батерија Моравске I и двеју батерија Тимочке I позива, поколебан те је ојачани деснокрилни батаљон 3 пука I позива избио пред мрак на њен северни део.
Десна колона (16 пук I позива и 3 батаљона 3 пука I позива) развила је свих 7 батаљона у фронтални напад на Кременицу. У 12.30 часова на трубни знак ,,јуриш” и узвике ,,ура!” кренуо је цео поредак на јуриш. Због велике стрмине која је била обрасла шумарцима и шибљем било је врло отежано кретање, поготово, што је и јака непријатељска пушчана и митраљеска ватра почела знатно проређивати српске редове, те се први талас почео колебати. Да би подржао први кренуо је и други јуришни талас, тако да су поједини делови формално угурани у непријатељске ровове. При томе су изгубљени најбољи војници и официри. Нажалост ови делови се нису могли ту одржати, јер је непријатељ дејствовао вишеспратном ватром те је успео да једне одбаци у поток, а друге принуди да се укопају у непосредној близини његових ровова. Батаљони су се после тога уређивали на полазном положају за поновни напад, пошто је наређено да се положај мора заузети без обзира на жртве.
Нови јуриш у 13 часова предузет је са много мање силине, јер су трупе у првом јуришу биле много проређене, док је непријатељ, охрабрен првим успехом, био још упорнији. И овај се јуриш завршио безуспешно. Око 15 часова је командант Моравске I наредио и трећи јуриш, који је требало почети чим се батаљони уреде и попуне муницијом. До поноћи је десна колона покушала још један општи јуриш са 8 батаљона и један делимични напад десним крилом, али је оба пута била одбијена те се, не успевши да у току ноћи овлада Кременицом, задржала у својим рововима у непосредној близини непријатеља.
Због великих губитака у току ова четири безуспешна јуриша, командант десне колоне предложио је да се Старача поседне са 3 батаљона и већим бројем митраљеза, а остатак његове колоне да се прикупи позади Стараче и што пре уреди. Предлог је усвојен.
Лева колона (2 пук I позива) покушала је напад десним крилом преко Балиног Гроба ка јужном делу Кременице, а левим крилом ка Вису (тт 385 код с. Стубице). Трпећи веома јаку ватру са Новаковог Брда и од с. Брајковца, та колона, и поред храбрости официра (погинуо је командант колоне пуковник Миливоје Стојановић) и пожртвовања војника, није могла све до поноћи да допре даље од линије Балин Гроб – коса Трнавци.
И тако, сем избијања крајњег десног крила на северни део Кременице, Моравска I позива није могла, и поред великог залагања својих трупа, да овлада Кременицом, штавише није успела ни да се помакне са положаја на коме је била претходног дана.
Због неповољне ситуације на десном крилу III армије, командант II армије је у 14.40 ставио на располагање Моравској I своју армиску резерву, 13 пук I позива, коју је командант Моравске I упутио са 1 батеријом ка с. Брајковцу са задатком да затвори тај правац и штити леви бок и позадину дивизије. Увидевши најзад да се Кременица не може заузети фронталним нападом, командант Моравске I одлучио је да прибегне обухвату, а нарочито да искористи успех крајњег десног крила на северном делу Кременице и одатле изврши бочни напад целим 3 пуком I позива. Лева је колона имала да се, наслањајући се на 13 пук I позива, групише на свом десном крилу (Балин Гроб) и одатле предузме напад на Вис (тт 385, код с. Стубице). За везу крилних маневарских група одређен је 16 пешадиски пук I позива, који је са Стараче имао да врши фронтални напад на Кременицу. Артиљерија је добила задатак да са свима својим батеријама снажно притисне Кременицу. У духу овог плана, командант Моравске I издао је у 17 часова заповест за напад 5 децембра.
Напад Тимочке I позива. Лева колона (15 пук I позива) потпомагала је делимично десно крило Моравске I у заузимању северног дела Кременице, и то покретом једног свог батаљона и ватром двеју батерија са положаја југоисточно од Виса (к 295, код с. Бистрице). Пошто Кременица није била заузета ни 4 децембра, остатак леве колоне задржао се на Вису (к 295). Десна колона, која је била истакнута у односу на леву, такође није могла кренути даље и целог дана је дејствовала само ватром.
Напад Шумадиске I позива. Лева колона (10 и 19 пук I позива) јуришем је заузела к 187, наневши главној колони 9 дивизије озбиљне губитке (заробљено 6 официра и 856 војника, заплењено 6 митраљеза, превијалиште и велика количина оружја и опреме). Главнина леве колоне се задржала на том положају, истуривши предње делове на 1 – 2 км ка непријатељу који је отступао на Јунковачку косу. На заузетом положају колона је и заноћила.
Десна колона (11 пук I позива) пребацила се у подне цела на Араповачку косу (к 200 између п. Мечак и п. Сајковац). Непријатељ (лева колона 9 дивизије) налазио се на положају с. Јунковац – Гај – к 212.
Око 13.10 је један непријатељски батаљон кренуо од јунковачке цркве ка с. Араповцу и напао лево крило десне колоне, али је био одбијен. Даља борба се ограничила само на ватрено дејетво. Колона је заноћила 4/5 децембра на Араповачкој коси.
У борби 4 децембра десној колони је садејствовао и 1 батаљон 10 пука I позива, као лева колона Коњичке дивизије. Овај је батаљон заузео Велики Хрт, са кога се непријатељ раније повукао на Вис (к 212).
Напад Коњичке дивизије. За напад 4 децембра командант Коњичке дивизије образовао је две нападне колоне: десну (2 коњичка бригада) за напад правцем од Зорољина и из потока Медведње на к 238, и леву (батаљон 10 пука I позива) за напад правцем преко Пушке и Вел. Хрта на к 182, североисточно од с. Рожанаца, и даље ка Караули (код с. Вељине).
Око 13.30 десна колона је успела да заузме к 238, али ју је непријатељ (делови десне колоне 21 ландверске дивизије) помоћу пристиглих појачања повратио. Појачана једним батаљоном 7 пешадиског пука II позива и једним батаљоном 10 кадровског пука из Обреновачког одреда, десна колона је понова извршила напад који се завршио заузимањем само предњих ровова на к 238. Трупе су заноћиле у непосредном додиру с непријатељем. Лева колона је, као што смо већ поменули, у садејству са десном колоном Шумадиске I позива, заузела Вел. Хрт, на коме је заноћила.
Грешке у почетном плану II армије, а нарочито у њеном груписању према Кременици, одразиле су се неповољно и на успех напада у току 4 децембра. После неуспеха 3 децембра, требало је да буде јасно да се Кременица не може заузети фронталним нападом. Стога је у току следеће ноћи (3/4 децембра) требало ојачати Тимочку I најближим деловима Моравске I и Шумадиске I позива и са њом извршити обухват левог бока и позадине Кременице, концентришући против ње и армиску артиљерију. Са тако прегруписаним снагама извршио би се у току 4 децембра комбиновани напад на Кременицу, и то: најпотребнијим деловима Моравске I с фронта, ојачаном Тимочком I с левог бока и позадине, а главном снагом Моравске I с њеног десног бока. Усто је Кременицу требало неутралисати снажним концентрацијама артиљериске ватре. Да би се обезбедило јединство акције, требало је да нападом Тимочке и Моравске I руководи сам командант 1] армије, чији би командант артиљерије објединио деј- ство целокупне артиљерије на овом делу фронта.
Уместо оваквог или сличног напада на Кременицу, са тежиштем на њеним боковима, продужени су и 4 децембра усамљени фронтални јуриши (четири узалудна јуриша) Моравске I који су се сви завршили неуспехом, уз огромне губитке. Покушај напада на њено лево крило, предузет слабим снагама (једним батаљоном), није могао да сруши одбрану овог тактичко-топографски јаког ослонца, и поред локалног успеха тог батаљона.
Док је Моравска I безуспешно крварила око заузимања Кременице, Тимочка I ју је сасвим слабо потпомагала „покретом једног батаљона ради хватања што чвршће везе са десним крилом Моравске дивизије I позива, а такође и ватром двеју батерија југоисточно од к. 295 (Бистрички Вис). Овакво, више симболично потпомагање није, разуме се, могло довести до пада Кременице. И уместо да енергичним нападом на положај тт 278 (Дрен) – Главица (к 233) – с. Бурово олакша њено заузимање, Тимочка I очекује да је Моравска I заузме па тек онда да крене у напад. У својој релацији командант Тимочке I то правда овим речима: „Како се целог дана није могло успети да се заузме Кременица, то се лева колона задржала на Бистричком Вису (к 295) и није се могла кренути напред за извршење добивеног задатка”. Интересантно је да се из релације не види чиме је Кремекица онемогућавала рад леве колоне Тимочке I, и да ли су те сметње такве природе да оправдавају задржавање ове дивизије онда када је суседна Моравска I крварила у узалудним јуришима.
По овлађивању к 187, са које је непријатељ отступио после озбиљних губитака, лева колона Шумадиске I позива не искоришћује овај успех и не предузима енергично гоњење непријатеља, већ се задржава на заузетом положају и дозвољава непријатељу да се организује на новој линији. Ово обустављање успешне акције леве колоне Шумадиске I тим је мање оправдано, што њен левокрилни 10 пук I позива, сем делимичног садејства у нападу на десно крило и бок непријатељске посаде на к 187, није имао озбиљнијих борби и што је дивизиска резерва остала неупотребљена.
И десна колона Шумадиске I позива (11 пешадиски пук I позива и 2 пољске батерије) иако је, с једне стране, према себи имала слабије снаге – помоћну, леву колону развучене 9 дивизије 8 корпуса – а са друге, била је потпомогнута и 4 батаљоном 10 пука I позива, није показала довољну нападну активност.
Ојачана Коњичка дивизија, и поред тога што је била потпомогнута са два батаљона Обреновачког одреда, такође се слабо ангажовала у нападу 4 децембра на к 238 о чему, поред осталог, сведоче и њени минимални губици тог дана – погинуло 6 каплара и редова коњаника и 4 коња, рањено: 1 официр, 4 подофицира и 17 редова коњаника и 2 коња. Због овако слабог ангажовања она није успела да задржи к 238 у својим рукама.
ђ) Ситуација на фронту Одбране Београда
Према Обреновачком одреду (Сибнички отсек) и Коњичкој дивизији (из састава II армије) наступала је 21 ландверска дивизија 8 корпуса са задатком да у току 4 децембра избије на линију с. Стојник – с. Слатина. У исто време, према Космајском и Варовничком отсеку (положају Космај – Маловањ – Кошутица – с. Влашка – Варовница) наступао је Комбиновани корпус, и то: 7 дивизија са Љуте Стране преко с. Парцана и Сопота ка отсеку Космај – Маловањ – Кошутица; 104 ландштурмска бригада од с. Рипња преко с. Поповића и с. Ђуринаца ка отсеку р. Луг – с. Влашка; 29 дивизија од с. Врчина преко с. М. Пожаревца и с. Шепшина ка отсеку Варовница – Парлог (к 336).
Нападна колона Обреновачког одреда (по 1 батаљон 10 кадровског и 7 пука II позива и 1 батерија) развила се око 10 часова за напад на к 238, ради потпомагања 2 коњичке бригаде која је била одбачена са тог положаја. Око подне је колона избила на западну ивицу с. Слатине и подишла к 238 са јужне стране, али је због јаке магле морала обуставити напад, те је заноћила у борбеном распореду на 200 – 300 м јужно и источно од к 238, која је остала у непријатељским рукама.
Пред Космајским и Варовничким отсеком је 4 децембра владало затишје; сем извиђачких делова, нису се појављивале непријатељске јаче снаге.
Да би заштитила правце који воде десном обалом Дунава и долином р. Раље у леви бок и позадину Браничевског одреда, Врховна команда је наредила у 18.50 да се из Одбране Београда одмах упути један пешадиски пук са два пољска топа правцем Варовница – Дрење – Гроцка, који ће на Циганском Брду (код Гроцке) обезбеђивати правац ка Младеновцу и леви бок Браничевског одреда (смедеревских трупа), стим да на случај повлачења понова уђе у састав Одбране Београда. Повод за ово обезбеђење био је улазак једног непријатељског ескадрона ојачаног пешадијом (из одреда пуковника Хауберта) у Гроцку као и појава коњичке групе „Шварценберг” у околини с. Умчара. На предлог команде Одбране Београда наређење је измењено утолико што су уместо целог пука упућена само два батаљона.
Команди Одбране Београда почели су тек предвече 4 децембра да пристижу извештаји о непријатељу из којих се могло видети да се пред фронтом одбране Београда налазе непријатељске трупе које припадају дивизијама два разна корпуса. То су били први извештаји о појави Комбинованог корпуса (29 и 7 дивизија и 104 ландштурмска бригада) према Варовничком и Космајском отсеку, у вези са 21 ландверском дивизијом 8 корпуса која се раније појавила према Обреновачком одреду и Коњичкој дивизији.
Непознавање ситуације пред фронтом Одбране Београда у времену од 2 – 4 децембра последица је неправилне употребе Коњичке дивизије о чему ће касније бити више речи.