в) Напад III армије
Распоред 15 корпуса и десног крила 42 дивизије 13 корпуса пред фронтом III армије у току ноћи 4/5 децембра био је: 48 дивизија 15 корпуса на положају Амбариште (к 560) – Врлаја (западни део) – Липет; 40 дивизија 15 корпуса на положају Чикер – Парлог (Ражовиште); десно крило 42 дивизије 13 корпуса на Кику.
Задатак 15 корпуса и десног крила 42 дивизије 13 корпуса остао је за 5 децембар исти као и 4 децембра: продужити одбрану на дотадашњим положајима.
План напада команданта III армије за 5 децембар био је: да са Тимочком II продужи напад на Липет; према Чикеру да се држи одбране, а са Дринском II, у садејству са 13 пуком I позива (лево крило II армије), да нападне и заузме Кик. У вези са тим планом, командант армије је издао у поноћ 4/5 децембра заповест Обр. 3266. Међутим, тај се план као што ће се видети, није могао остварити.
Тимочка дивизија II позива није могла напредовати, чак ни онда кад је у 13 часова примећено отступање непријатељске колоне (12 брдске бригаде 48 дивизије) дугачке око 3 1/2 км од Липета преко Обешењака ка Дићској Главици. Тек у 20 часова су њена лева, а у 21 час и средња колона, успеле да ноћним нападом заузму непријатељске ровове. Непријатељ је отступао у правцу Дићске Главице, али „замор и шумовити терен није дозвољавао да се предузме ноћно гоњење и да се непријатељ потпуно растроји”.
Комбинована дивизија није овог дана (5 децембра) вршила никакве нападе, док је непријатељ, напротив, био активнији и предузимао локалне нападе на лево крило њене леве колоне.
Код Драгољског одреда се лево крило 15 пука II позива поколебало и отступило, због јаке непријатељске ватре, али је ускоро било враћено на положај. Око подне је са Амбаришта почео да се повлачи 1 батаљон 1 прекобројног пука, који је био изненађен нападом неких непријатељских одељења, и у повлачењу се тако растројио да је тек увече био прикупљен у резерву пука.
Дринска II позива није могла предузети наређени напад на Кик због тога што није могла успоставити везу са 13 пуком I позива, те је и на фронту ове дивизије било у току овог дана застоја.
Због напуштања Сувоборске греде и неуредног повлачења главних снага 16 корпуса, Поћорек је био принуђен да нареди 15 корпусу да заломи своје десно крило и да 48 дивизију повуче на линију Дићска Главица – висови северно од р. Качера. У исто време требало је да 40 дивизија 15 корпуса, 13 корпус и 5 армија пређу најенергичније у напад, да би се на тај начин парирао успех I српске армије.
Да би омогућио 40 дивизији извођење овог напада, командант 15 корпуса се одлучио да са 48 дивизијом поседне Врлају, као и косу која од Врлаје води ка Дићској Главици, са фронтом ка југу. Ово повлачење десног крила 48 дивизије (12 брдске бригаде) са Липета на Дићску Главицу омогућило је, најзад, Тимочкој II да заузме Липет.
Тако, на фронту III армије нису ни овога дана постигнути очекивани резултати, а уколико је и било делимичних успеха они су више последица тешког стања непријатеља пред фронтом I, него дејства јединица III армије.
г) Овлађивање северним делом Кременице и Дреном и прелаз II армије у одбрану
У току ноћи 4/5 децембра снаге 13 и 8 корпуса пред фронтом II армије имале су овакав распоред: 42 дивизија 13 корпуса (изузев њеног десног крила на Кику) на линији с. Брајковац – Новаково Брдо – Кременица; 36 дивизија 13 корпуса на линији Дрен (тт 278) – Главица (к 233) – с. Зеоке; 9 дивизија 8 корпуса: главна колона на линији Пољчине – Брес – к 173 (Јунковачка коса), а помоћна на линији Гај – Вис (к 212); десна колона 21 ландверске дивизије (6 пешадиски пук са 2 батерије) 8 корпуса на линији к 238 – Вис (236).
Задатак 13 и 8 корпуса за 5 децембар био је да се продужи наступање од 4 децембра, и то 13 корпус ка Аранђеловцу, а 8 корпус ка линији Космај – с. Венчани.
С друге стране, план напада команданта II армије био је да 5 децембра продужи напад у циљу пребацивања непријатеља преко Колубаре. У том циљу Тимочка I позива требала је да што снажнијом артиљериском ватром и дејством потребних пешадиских снага на бок и позадину непријатеља помогне Моравској I позива у сламању отпора на Кременици. У духу овог плана издате су заповести у поноћ 4/5 децембра.
Овлађивање северним делом Кременице. Моравска дивизија I позива предузела је напад на Кременицу са задатком: да 16 пук I позива привеже фронталним нападом непријатеља на Кременици, а да 3 и 2 пук I позива изврше двострани обухват Кременице (3 пук I левог, а 2 пук I десног крила на к 371 и даље према Вису, к 385 код с. Стубице); да 13 пук I позива затвори правац долином р. Оњега до с. Брајковца, штити леви бок дивизије и потпомаже напад 2 пука I позива сигурним држањем положаја Трновци – к 262, а једновремено да штити бок и позадину III армије и својим дејством потпомаже напад Дринске II позива на Кик; да 1 пук I позива остане у дивизијској резерви источно од Стараче и на Разбојишту.
Уз снажну ватру целокупне артиљерије Моравске и Тимочке I позива 3 пук I позива успео је да се до 10 часова подвуче под сам северни део Кременице и да у једном налету избије на њега. Чим је 3 пук I позива избио на северни део Кременице и 16 пук I позива предузео је на њу фронтални јуриш, али је, због слабог садејства 3 пука I позива, био одбачен на полазни положај. Ни поновни покушај јуриша није успео; недостајала је чвршћа повезаност и одлучност пукова: 16 пук је чекао на садејство 2 и 3 пука, а ови су чекали на њега.
Пошто је командант II армије наредио да се Кременица заузме до мрака без обзира на жртве, 16 пук I позива предузео је, у 18.50 часова, нов јуриш, али ни он није довео до заузимања Кременице.
Други пук I позива, који је у току преподнева био задржан јаком ватром испред јужног дела Кременице и Виса (к 385), кренуо је у 12.15 у напад, и то: једним батаљоном на Новаково Брдо, једним на Вис (к 385), а са два батаљона на к 371 (јужни део Кременице). У 16 часова је предузет јуриш, те је бомбама и бајонетима непријатељ избачен из првих ровова на Кременици. Том приликом је заробљено око 200 непријатељских војника. Даље наступање је било немогућно и пук је преноћио у заузетим рововима.
Овлађивање Дреном. Кад је заузет северни део Кременице, лева колона Тимочке I позива предузела је напад на Дрен. Напад је био помогнут дејством једног батаљона десне колоне са к 278 (код с. Зеока) у леви бок и позадину непријатеља на Дрену. У 14.25 часова, после борбе прса у прса, заузет је Дрен, а у 17.30 и к 278 (код Дрена). Десна колона остала је целог дана на свом положају, изузев батаљона који је садејствовао нападу леве колоне на Дрен.
Лева колона Шумадиске I позива успела је да око подне овлада котом 173, али се није смела даље истицати због тога што је било наређено десној колони (11 пуку I позива са 2 батерије) да одмаршује у састав Обреновачког одреда, који је био јаче притешњен од стране 21 ландверске дивизије 8 корпуса. Наместо десне колоне упућен је 1 батаљон из састава Шумадиске I да поседне Коиловицу и Окресак и да затвори правац од к 212 (Вис) који води у десни бок и позадину ове дивизије. Поред тога, командант II армије наредио је да се и Коњичка дивизија групише ближе Шумадиској I позива.
Друга бригада Коњичке дивизије упутила је, у 7 часова, у напад на Вис (к 212) придати батаљон 10 пука I позива стим што су његов десни бок обезбеђивали 2 и 4 коњички пук. Батаљон је енергичним дејством заузео непријатељске ровове на к 212, заробивши 1 официра и 100 војника.
Међутим, због јачег груписања непријатељских снага (5-те армије) пред фронтом Одбране Београда, као и због слабог састава – бројног и квалитативног – трупа Одбране Београда (претежно трупе III позива), војвода Путник је телефоном у 18.15 наредио команданту II армије, да Тимочка дивизија I позива одмаршује 5/6 децембра правцем с. Барошевац – с. Сибница – с. Дрлупа – с. Рогача – Космај – Маловањ и стави се на располагање команданту Одбране Београда.
Одузимањем Тимочке I позива престала је даља могућност напада II армије и она је морала прећи у одбрану.
Да би се посео и дотадашњи отсек Тимочке I морало се извршити извесно прегруписавање снага, у ком циљу је наређено: да Моравска I са 1 пуком и потребном артиљеријом поседне Вис (к 295 код с. Бистрице), а 13 пук I позива, чији ће отсек посести Дринска II, да се упути преко с. Даросаве – Кљештевице – Крченика – с. Велике Иванче на Маловањ; да Шумадиска I са 1 пуком и 2 батерије поседне положај Хајдучка Чесма – Ивковача (са предњим положајем с. Дрен), а да Коњичка дивизија задржи положаје у висини Шумадиске I и са њом успостави непосредну везу.
Пошто је у 20.05 добијено наређење команданта II армије да се, због изласка Тимочке I из њеног састава, пређе у одбрану, то је командант Коњичке дивизије наредио да 1 коњичка бригада са једном батеријом заузме и брани део фронта од р. Турије до потока Пушке, а да 2 коњичка бригада са батаљоном 10 пука I позива и једном батеријом заузме и брани део фронта од потока Пушке до к 260.
Моравска I је и овог дана, 5 децембра, вршила усамљена напад на Кременицу, пошто јој је Тимочка I у томе слабо садејствовала. Иако је овог дана рационалније искористила снаге у нападу – фронтални напад 16 пуком I позива са обостраним обухватом 2 и 3 пуком I позива – Моравска I ипак није успела да овлада целом Кременицом, већ само њеним северним делом. Неједновремени напад био је један од главних узрока овог неуспеха: најпре је усамљено нападао 3 пук I позива, 2 часа после тога 16 пук I позива, а после 2 часа 2 пук I позива. Притом су пукови чекали један на другог – 16 је чекао на садејство 3-ћег и 2-ог а ови су опет чекали на њега. Неуспеху је много допринело и необједињено дејство Тимочке I и Моравске I, као и недовољно ангажовање целокупне артиљерије за сламање отпора на Кременици.
Ослабљена II армија (11 пук I позива упућен је у састав Обреновачког одреда, а Тимочка I у састав Одбране Београда) морала је прећи у одбрану.
д) На фронту Одбране Београда
Аустроугарске снаге пред фронтом Одбране Београда имале су за 5 децембар следећи задатак: 21 дивизија 8 корпуса да продужи наступање ради избијања на линију Рогачко Брдо (к 271 код Сопота) – с. Рогача, а Комбиновани корпус да се групише за напад на положај Космај – Маловањ – Кошутица – с. Влашка – Варовница, и то: 7 дивизија према отсеку Космај – Маловањ – Кошутица до р. Луга; 104 ландштурмска бригада према отсеку р. Луг – с. Влашка; 29 дивизија према отсеку Варовница – Парлог (к 336).
Напад Обреновачког одреда на к 238 није ни 5 децембра имао успеха како због тога што је непријатељ појачао посаду на к 238, тако и због непријатељског напада из долине Стојничке реке у правцу Зорољина – у десни бок нападне колоне Обреновачког одреда. У току напада на к 238 рањен је и командант нападне колоне овог одреда. Колона је заноћила пред к 238.
Према десном отсеку Обреновачког одреда (Рогачко Брдо, к 297 – Орнице, к 281 – Заједница) и левом крилу Одбране Београда (Крушик – Мишљевац), главна колона 21 ландверске дивизије (7, 8 и 28 пешадиски пук и главнина артиљерије) продужила је извођење бочног покрета са фронта с. Губерезац – с. Стојник ка фронту с. Бабе – Покосавица – Рогачко Брдо (к 271). До борбе са Обреновачким одредом није дошло, сем што је артиљерија са Орнице дејствовала на непријатељски батаљон који је преко Стојничке реке вршио напад у правцу Зорољина – у десни бок колоне Обреновачког одреда.
Командант Обреновачког одреда, чим је био обавештен да му је упућено појачање – 11 пук I позива са две батерије – одлучио је да понова поседне првобитну одбранбену линију на Заједници, те је у том смислу издао заповест: да трупе десног отсека поседну Рогачко Брдо (к 297) – Орнице – к 267 закључно, а левог к 268 – Заједница (к 259) – к 260 закључно; да нападна колона (2 батаљона и 1 батерија) продужи свој досадашњи задатак; да се резерва одреда постави код к 269 (Петлово Брдо), а коњички ескадрон на Мујници да одржава везу са левим крилом Космајског отсека на Крушику.
У току 5 децембра на фронту Космајског и Варовничког отсека владало је затишје. Једино се борба водила између Коњичког дивизиона Одбране Београда који је држао с. Умчаре и 1 ескадрона Шварценбергове коњичке групе појачаног са 2 чете пешадије. Коњички дивизион се повукао на задњу ивицу с. Умчара.
Одред упућен на Дрење и Циганско Брдо стигао је на одређене положаје и посео их без борбе. Али, када су примећени покрети Шварценбергове колоне (ескадрон коњице и батаљон пешадије) долином р. Раље и покрети једне здружене колоне од с. Врчина преко с. Бегаљице ка с. Дражњу, и када је непријатељ понова заузео Гроцку, одред се, по одобрењу Врховне команде, задржао само на Дрењу, без истурања делова на Циганско Брдо. У циљу затварања правца левом обалом р. Раље одред је посео положај Ратница – Врх – Дрење (к 284), одржавајући везу десно са левим крилом Браничевског одреда на Маџарској Равни, а лево са Варовничким отсеком на Парлогу Умчарском, где се налазила једна чета тог отсека. Наређено је да одреду садејствује Коњички дивизион Одбране Београда код с. Умчара.