д) Космајско-варовнички бој (први дан боја)
Комбиновани корпус 5 армије отпочео је 6 децембра напад на космајско-варовнички положај у оваквом распореду: 7 дивизија: 107 ландштурмска бригада на отсек Мујница – Крушик а 14 пешадиска бригада на отсек Мишљевац – (к 312) – Маловањ (к 520); 104 ландштурмска бригада, с обе стране железничке пруге, на отсек Бастав – с. Влашка; 29 пешадиска дивизија: 71 пешадиска бригада на Мајдан (к 335); 58 пешадиска бригада на Равни Гај (к 335); 57 пешадиска бригада на с. Дубону. Коњички одред пуковника Шварценберга, ојачан деловима одреда пуковника Хауберта из Гроцке, нападао је одред на Дрењу.
Поћорек је сматрао да је овакав нападни борбени поредак Комбинованог корпуса сувише развучен, те је упозорио команданта 5 армије да би требало извршити такво груписање, којим ће се омогућити продирање јаким десним крилом Комбинованог корпуса ка Тополи. Ово је понова истакао кад је већ напад отпочео, додајући да „од жестине тог удара (правцем ка Тополи – М. Р.) зависи решење садашњих борби”. Од исхода тог напада Поћорек је очекивао побољшање ситуације код 6 армије. А да би се командант Комбинованог корпуса ослободио бриге за свој источни бок, Поћорек је наредио да се још заостале трупе новоформиране 60 дивизије (1 батаљон, 2 1/2 ескадрона и 2 батерије) које су се налазиле у Београду, одмах упуте одреду пуковника Хауберта код Гроцке.
На српској је страни командант Одбране Београда, који је био извештен да му се упућује Тимочка I, издао 6 децембра пре подне заповест Обр. 747 за одбрану космајско-варовничког положаја са распоредом: Космајски отсек: Мујница – Крушик – Мишљевац – Маловањ, јачине: 3 пука Тимочке I позива и 4 батерије, стим да отсек поседне са 1 пуком, а остала 2 пука да образује резерву код Тресије Механе, за активно дејство; Кошутички отсек: Кошутица – Брљошевац – с. Амерић до р. Луга, јачине: 3 батаљона III позива, 3 батерије и Четнички одред; Варовнички отсек, од р. Луга до Рибник потока: с. Влашка – к 351 – Равни Гај (к 332) – к 325, јачине: 5 батаљона III позива, 1 допунски батаљон I позива, 5 батерија и Коњички дивизион (код с. Умчара). Резерва Одбране Београда: 1 пук Тимочке дивизије I позива, 1 кадровски батаљон, 1 жандармериски батаљон, 2 станичне чете и 2 батерије, свега 6 1/2 батаљона и 2 батерије код с. М. Врбице. Одред на Дрењу: 15 пук III позива (2 батаљона) и 2 топа.
Напад Комбинованог корпуса на предње положаје Варовничког отсека. И поред Поћорековог потстицања на енергичнији напад на фронту српске II армије која, према ухваћеној депеши „не може даље издржати у бици пред Аранђеловцем”, напад Комбинованог корпуса 6 децембра извођен је са недовољно жестине и давао је утисак да су трупе преморене.
Исто тако и 104 ландштурмска бригада, која је нападала на отсек Бастав – с. Влашка, морала је убрзо застати с обе стране железничке пруге у висини линије: југоисточни део косе између Врљак потока и р. Луга – к 229 – Хртови.
Артиљерија 29 дивизије није могла подржати пешадију. Ова дивизија могла је својим бригадама придати само по један топовски вод, док је њена остала артиљерија морала чекати у с. Врчину на дотур муниције. Услед овако слабог артиљериског садејства 71 бригада и главнина 58 бригаде нису могле постићи резултате у нападу на предњи положај Варовничког отсека Мајдан (к 335) – Равни Гај (к 335). При неуспелом нападу на Мајдан 71 бригада је претрпела велике губитке.
Овога дана 57 бригада 29 дивизије требало је да напада у правцу с. Дубоне. Али, пошто се према њеном левом боку развила јака борба на отсеку Дрење – с. Умчари, у коју је било уплетено 5 батаљона 29 дивизије, то је команданту 57 бригаде, генералмајору Шену, поверено руковођење нападом на отсек Дрење – с. Умчари, а у правцу с. Дубоне био је упућен само 1 пук 57 бригаде. Наступање овог пука било је заустављено бочном ватром са Парлога Умчарског, који је био поседнут једном четом за везу са Браничевским одредом. Због тога се снаге 57 бригаде нису појављивале у току овог дана према с. Дубони.
Док је овај напад на истакнуте положаје Варовничког отсека извођен млитаво и споро, дотле је непријатељ енергичније нападао одред на Дрењу и Коњички дивизион Варовничког отсека код с. Умчара. Коњичка група пуковника Шварценберга, ојачана са 2 1/2 батаљона и једном батеријом из одреда пуковника Хауберта код Гроцке, напала је рано изјутра 6 децембра одред (15 пук III позива) на Дрењу, проширујући овај напад и ка југу, на Коњички дивизион који је држао западну ивицу с. Умчара.
Напад на Дрење предузет је око 9 часова са три стране: на десни бок са правца од Бошњакове Ливаде, с фронта од с. Бегаљице преко манастира Рајиновца и на леви бок од с. Дражња преко с. Пудараца. Непријатељ је успео да зароби два вода и поколеба лево крило одреда, нарочито кад је погинуо командант левог подотсека, капетан Ивковић. Око 14 часова отпочело је опште повлачење одреда, које се потом претворило у неред. Одред се једним делом повукао на Мађарску Раван, док се други део прикупљао на десној обали Раље код М. Орашја. Један је топ остао на положају демолиран непријатељским поготком, а други је расклопљен и извучен на Мађарску Раван.
Због оваквог растројства одред са Дрења је, по одобрењу Врховне команде, стављен под команду команданта Браничевског одреда, пуковника Матића, који је наредио да се остаци 15 пука III позива понова пребаце преко р. Раље и прикупе на Мађарској Равни.
Коњички дивизион Варовничког отсека код с. Умчара, који је око подне био нападнут јачом снагом (2 ескадрона коњице, 2 батаљона пешадије и 1 батерија) с фронта, а у исто време угрожен и с десног бока, отступио је ка с. М. Орашје, где је посео положај од к 207 до моста на путу М. Орашје – Сува Чесма.
У току борбе 6 децембра на отсеку Дрење – с. Умчари, командант Одбране Београда је стекао уверење да непријатељ тежи да се пробије између Варовничког отсека и Браничевског одреда, обухвати варовнички положај и тиме изманеврује одбрану космајских положаја. Да би то још упочетку осујетио, одлучио је да потпомогне Браничевски одред у одбрани Мађарске Равни. У том је циљу наредио команданту Варовничког отсека да из своје резерве упути два батаљона и два брзометна топа на Парлог Умчарски и до сванућа их стави на располагање команданту Браничевског одреда, пуковнику Матићу, ради садејства одбрани Мађарске Равни. У случају повлачења, ове снаге су се имале повући ка Варовници. Пошто је због одашиљања ових снага Варовнички отсек био ослабљен, а из слабе опште резерве није се могао појачати, то је наређено команданту Космајског отсека да упути два батаљона 11 пука III позива из резерве са Тресије и Кошутице и једну пољску Дебанжову батерију правцем с. М. Врбица – с. Рајковац до Матејине Воде (к 408), где да се ставе на располагање команданту Варовничког отсека. Издвајање ових снага из састава Космајског отсека могло се извршити без већег ризика само због тога што се рачунало на долазак Тимочке I позива, која се још те вечери (6 децембра увече) имала сва прикупити на Космајском отсеку и код резерве Одбране Београда код с. М. Врбице.
Припреме за напад на Космајски отсек. Седма пешадиска дивизија Комбинованог корпуса, која је имала задатак да нападне Космајски отсек правцем преко Сопота, показала је сасвим слабу активност. Њени су се предњи делови зауставили на линији Рогачко Брдо (к 271) – с-и. ивица с. Пеменикућа, где су предузели утврђивање, на удаљењу око 2.000 м од космајских положаја.
С друге стране, распоред трупа за одбрану космајско-варовничког положаја требао је да се заврши до зоре 7 децембра. Међутим, командант Тимочке I позива стигао је у с. Рогачу тек у мрак и то са свега 6 батаљона и 6 батерија, док су остале трупе биле још у покрету. Командант дивизије није знао кад ће остали делови стићи, пошто је то зависило и од тога када ће их сменити трупе Шумадиске и Моравске I позива, које су имале да преузму њихове отсеке. Пошто су пристигле трупе биле уморне и исцрпене, командант Тимочке I је тражио одобрење од команданта Одбране Београда да у току ноћи 6/7 децембра не поседа додељени положај, већ да то учини сутрадан 7 децембра, пошто изврши извиђање и рекогносцирање положаја. Ово му је одобрено стим да зором 7 децембра упути два пука пешадије и две брзометне батерије правцем с. Рогача – с. В. Иванча – с. Кораћица у с. М. Врбицу, где ће ући у састав опште резерве, а један пешадиски пук да упути од с. Рогаче ка Тресији Механи, где ће образовати отсечну резерву. По овом наређењу упућен је 14 пук I позива са 2 и 3 батеријом Тимочког артиљериског пука у М. Врбицу, у општу резерву, а 20 пук I позива примакнут је ка Тресији Механи, као отсечна резерва.
Разматрајући рад трупа Одбране Београда у току децембра пада у очи да је до расула одреда на Дрењу и напуштања Умчара дошло поглавито због неправилне организације командовања тим одредом. Овај је одред био стављен под команду команданта Одбране Београда. Међутим, због његове велике истакнутости (био је први на удару Комбинованог корпуса) и велике удаљености, командант Одбране Београда није могао спровести свој лични утицај на његово држање нити га је могао појачати у критичном моменту. Исто тако неправилно је било и стављање Коњичког дивизиона код с. Умчара под команду команданта Варовничког отсека, јер је то довело до двојства у командовању и необједињеног рада између одреда на Дрењу и Коњичког дивизиона код с. Умчара. Много корисније би било да је одред на Дрењу, коме је требало потчинити и Коњички дивизион код с. Умчара, одмах био потчињен команданту Враничевског одреда, који би га лакше и брже подржао и на чији би рад много непосредније утицао.