г) Поћорекова директива за продужење битке
Мирно проведено пре подне 7 децембра на фронту 16 корпуса појачало је код Поћорека уверење да Срби нису у току ноћи 6/7 децембра били у стању да испоље јачу офанзивну моћ и да треба рачунати на њихов застој пред горњом Колубаром. При томе се Поћорек и даље надао да ће 5 армија потпуно преокренути ситуацију. Међутим, начелник штаба команде Балканске војске, приликом својих преподневних разговора (7 децембра) са начелницима корпусних штабова (16, 15 и 13 корпуса) и начелником штаба 5 армије, добио је неповољне утиске. Начелник штаба 16 корпуса се жалио не само на слабо бројно стање корпуса, већ и на потпуну изнуреност и поколебаност људства. Код јединица 15 корпуса батаљони су имали просечно 200 људи, а за 13 корпус се предвиђало скоро неминовно повлачење преко Колубаре. Начелник штаба 5 армије нагласио је да је 5 армија сасвим свесна тога да на њој, нарочито на њеном Комбинованом корпусу, лежи тежиште решења битке, и да ће у том погледу учинити све што је у људској моћи, али су трупе толико преморене да чак и без борбе једва наступају.
Због оваквог стања код 6 и 5 армије, начелник штаба Балканске војске је сматрао да је 7 децембар пресудни дан, када треба одлучити да ли ће се битка и даље наставити или је треба прекинути. По његовом мишљењу, то је зависило од исхода напада 5 армије, а нарочито од напада 8 корпуса. Поћорек је, напротив, сматрао да решење зависи од развоја догађаја код 13 корпуса те је одмах, 7 децембра по подне, издао директиву: да 15 и 16 корпус безусловно држе Колубару, а да 13-ти са главнином што дуже остане источно од Колубаре у тесном наслону на 8 корпус, наглашавајући да „од истрајности 13 корпуса зависи крајњи резултат!”.
Команданту 15 корпуса је остављено да одлучи да ли да 48 и 40 дивизију повуче иза Колубаре. Он је још изјутра рано 7 децембра био наредио повлачење корпуса преко Колубаре али, кад му је командант 16 корпуса јавио да српска I армија не врши притисак, повукао је у 13 часова то наређење. Пошто је српско гоњење у току поподнева 7 децембра почело постепено слабити и према 15 корпусу, то је командант овог корпуса дефинитивно одлучио да 48 и 40 дивизију и даље задржи на десној обали Колубаре да би се, с једне стране, заштитила важна железничка пруга Обреновац – Ваљево, а са друге, да би се олакшало 13 корпусу да истраје на десној обали Колубаре, чему је Поћорек придавао толико значаја. У току 7 децембра 13 корпус је чинио велике напоре да се и даље одржи на десној обали Колубаре, – главнином на линији Човка – с. Шушњар – Лазаревац – с. Бурово, а јачим заштитницама на линији Вис – Кременица – Дрен – Главица.
Седми децембар је био последњи дан када је требало донети одлуку за прекид битке и почетак благовременог повлачења Балканске војске ноћу (7/8 децембра) ка мостобранима код Шапца, Обреновца и Београда, ради њеног пребацивања у Срем и реорганизације за нове задатке. Али уместо такве одлуке, Поћорек се заноси илузијама о отпору 16 и 15 корпуса на Колубари и истрајности 13 корпуса, а нарочито о успеху напада 5 армије, те доноси кобну одлуку: да и даље продужи битку.
д) Дејство II армије и заузимање Кременице и Стубичког Виса
Када је од команданта III армије добио извештај да ће Дринска II позива наступати 7 децембра ка линији с. Барзиловица – Новаково Брдо, ради дејства у бок и позадину непријатеља на Кременици и Вису, командант II армије наредио је у 9.30 да командант Моравске I одржава најтешњу везу са Дринском II и да јој садејствује нападом на Кременицу и Вис, стим да се не ангажује сувише на оним тачкама где се буде наишло на јак отпор непријатеља.
Командант левог крила Моравске I (2 пук) приметио је још у 10.30 извесно колебање непријатеља на Новаковом Брду те је наредио свом левокрилном батаљону да дејством у правцу Новаковог Брда садејствује нападу десног крила Дринске II. У 12 часова кренуо је и 2 батаљон 2 пука преко Плочника ка Вису (к 385), а одмах затим и батаљон са Балиног Гроба на јужни део Кременице, потпомогнут и батаљоном из резерве.
Напад левог крила (2 пук I позива), потпомогнут снажном артиљериском ватром, имао је видног успеха, те је наређено да и 1 пук I позива крене и нападне непријатеља на највишем делу Кременице (к 371). У 14 часова кренуо је у напад цео први борбени ред 1 пука, док је батаљон са Главице предузео напад на северни део Кременице. Борба се развила готово на целом фронту дивизије. У 14.40 је испред левог крила дивизије наступила код непријатеља забуна и растројство; маса непријатељских војника, обасута јаком артиљериском ватром са свих страна, узмувала се тамо-амо, тражећи спаса у рововима према Балином Гробу. Међутим, ту их је дочекала јаком пешадиском и митраљеском ватром резерва 2 пука I позива, која је у то време наступала ка к 371. Пред мрак је потпуно исцрпено лево крило дивизије подишло Вису (к 385) на 50-60 метара. Ту је, у мртвом углу, командант левог крила прикупљао, око 17 часова, своја три батаљона, са циљем да, по ухваћеној вези са 1 пуком који је у то време нападао к 371, изврши последњи удар и јуришем протера заштитницу 42 дивизије.
Први пук I позива је до 16 часова доспео на око 40 метара испред непријатељских ровова, дочепавши се ровова које је пре два дана ископао 16 пук I позива при безуспешним нападима на Кременицу. После попуне муницијом 1 пук је покушао неколико напада, али до 23 часа није успео. Међутим, батаљон са Главице успео је да до 20 часова овлада северним делом Кременице, где се одмах утврдио.
У 20 часова, када је добио извештај да десна колона Дринске II наступа ка с. Шушњару, командант Моравске I наредио је да 1 и 2 пук изврше у току ноћи јуриш и овладају Кременицом и Висом. Када су у поноћ, после једног кратког скока и узвика „ура”, пукови пошли на нож, непријатељска посада је почела бацати пушке и предавати се. Први пук је остао на заузетој Кременици, упутивши мања одељења [одреде] у гоњење ка долини Лукавице, а 2 пук је посео Вис, упутивши само патроле ка с. Стубици и Лазаревцу, а ујутру 8 децембра послата је 1 чета ка с. Шушњару. За време напада на Кременицу и Стубички Вис 3 пук I позива остао је на Вису (код с. Бистрице), са истуреном четом на Дрену.
На фронту Шумадиске I позива и Коњичке дивизије, сем повремене ватре, није било значајнијих догађаја. Командант 5 армије, добивши авионски извештај о наводном прикупљању јаких српских снага код Аранђеловца, захтевао је да се 8 корпус што јаче напрегне и потуче непријатеља пред собом (Шумадиску I, Коњичку дивизију и Обреновачки одред) пре доласка ових „појачања”. Међутим, са слабим снагама на тако широком нападном фронту (преко 20 км) 8 корпус је могао служити само као веза између Комбинованог и 13 корпуса, без икакве ударне моћи, тако да су сви његови покушаји напада давали утисак слабих демонстрација.
ђ) Космајско-варовнички бој. Притисак на Варовнички отсек (други дан боја)
У току 7 децембра 7 дивизија Комбинованог корпуса држала се дефанзивно према Космајском и Кошутичком отсеку. Једино је у току ноћи 7/8 децембра покушала неколико напада који, мада су били одбијени, ипак су натерали команданта Космајског отсека да без нарочите потребе утроши половину своје резерве. Слаба активност 7 дивизије у току 7 децембра створила је код команданта Одбране Београда утисак да се пред Космајским и Кошутичким отсеком налазе слабији непријатељски делови које су имале задатак само да привежу српске снаге.
Међутим, на Варовничком отсеку су 29 дивизија и 104 ландштурмска бригада Комбинованог корпуса почеле још од 6.30 да обасипају снажном артиљериском ватром положаје Равни Гај (к 335), к 351, Мајдан, косу код с. Влашке и Варовницу (к 413). Пешадија 29 дивизије предузела је, уз јаку подршку артиљерије и многобројних митраљеза, наступање преко Гусковог Поља и са Сенајске Косе, а 104 ландштурмска бригада преко Хртова и са косе којом води крагујевачки друм (к 270). Непријатељ је успео да подиђе линији к 258 – Мајдан – Мариновачко Брдо – коса између Мариновац и Кокорин потока, али је задржан јаком ватром са Варовничког отсека. 29 дивизија је ипак успела да заузме Мајдан (к 335), који је бранила једна чета III позива.
На фронту Варовничког отсека водила се, све до 16 часова, тако огорчена борба да је командант Одбране Београда био убеђен да непријатељ жели да преко Варовничког отсека изманеврује тактичко-топографски јаке Космајски и Кошутички отсек. Стога одлучује да Тимочку I позива групише позади Варовничког отсека, те издаје наређење Обр. 760, да се сви делови ове дивизије, сем два батаљона 20 пука I позива и једне батерије, групишу у току ноћи 7/8 децембра на простору Крива Липа – Матејина Вода. И 13 пук I позива, који је тог дана стигао у с. М. Иванчу, није због умора могао продужити пут већ је ту остао да преноћи.
Овог дана изјутра Враничевски одред је извршио напад ради повраћаја положаја Дрење – с. Пударци, који су држали делови 57 бригаде 29 дивизије. Напад је био тако снажан, да се непријатељ није могао одржати на положају.