д) Космајско-варовнички бој (трећи дан боја)
Борбени поредак 7 дивизије Комбинованог корпуса за напад на Космајски отсек 8 децембра био је овакав: десна колона (68 пешадиски пук и 21 и 28 ловачки батаљон) напада на део фронта к 313 – Мишљевац – Крушик – Мујница; средња колона (38 пешадиски пук) напада Маловањ, а лева (1 пешадиски пук) Брљочевац и косу на десној обали потока Бастав. Дивизиска резерва (12 ландштурмски пук) налазила се у почетку напада на Рогачком Брду (к 271, ј-з од Сопота), а затим је имала да наступа гребеном ка к 313 за десном и средњом колоном.
Напад леве колоне на Брљочевац и косу на десној обали потока Бастав почео је у 6 часова, али је дочекан јаком ватром и одбијен тако да је до подне ситуација на овом подотсеку била повољна.
Напад средње колоне на Маловањ отпочео је узору непримећеним увлачењем једног батаљона у јаругу потока Змајевца, што је било омогућено мраком и напуштањем положаја од стране једне чете III позива на десном крилу к 313. У свануће (нешто пре 7 часова), батаљон је избио на само теме Маловња, обишавши лево крило његове посаде, коју су сачињавале две чете III позива у првом борбеном реду и 1 чета 2 батаљона 20 пука I позива у резерви. Чим су у својој позадини приметиле непријатеља, обе чете првог борбеног реда су напустиле своје ровове и сјуриле се у јаругу потока Кастаљана, а одавде се повукле на косу Оглавци, где су се прикупиле. Командант подотсека био је изненађен појавом непријатеља на темену Маловња и покушао је да га са четом из резерве протера, али је био одбачен на ћувик између Маловња и гребена Космаја.
Командант Космајског отсека, потпуковник Антоније Милошевић, предузео је, око 9 часова, са две чете 1 батаљона 20 пука I позива из отсечне резерве и одбаченом четом 2 батаљона истог пука противнапад на Маловањ. Међутим, на око 100 м испред непријатеља јуриш је малаксао због слабе подршке артиљерије са северозападне падине Кошутице. Око 10 часова погинуо је потпуковник Милошевић, а командант 1 батаљона 20 пука I позива, мајор Владимир Милошевић, био је тешко рањен. Обухватајући ове три чете с десног крила, непријатељ их је око 10.45 потиснуо и натерао да се у нереду повуку, делом долином Бесне реке, а делом долином Вилиних Вода. Непријатељ је заузео оба ћувика између Маловња и к 624 на Космају, на којима је почео да се утврђује.
Упућивање појачања за преотимање Маловња. По паду Маловња командант Одбране Београда је наредио команданту Обреновачког одреда (телефоном у 8.45) да због критичне ситуације на Космајском отсеку упути му појачање. Упућен је 3 батаљон 11 пука I позива са левог отсека Обреновачког одреда правцем с. Дрлупа – с. Рогача – к 309 – Космај. Поред тога наређено је да командант Обреновачког одреда, пуковник Душан Туфегџић, преда одред свом заступнику и прими команду над Космајским отсеком. У исто време (у 9 часова) наређено је команданту Тимочке I позива да одмах упути два батаљона 20 пука I позива са Криве Липе преко с. М. Врбице на Коштицу и да ову упорно брани, а да остале снаге ове дивизије на Матејиној Води и Кривој Липи буду спремне за покрет. Команданту 13 пука I позива, који је био стигао у с. Пружатовац, наређено је (у 9 часова) да одмах крене преко с. Кораћице за Кошутицу и тамо се стави под команду команданта Космајског отсека.
Пошто у времену издавања ових наређења још није био пао Космај, командант Одбране Београда имао је намеру да групише довољно снага на Кошутици у циљу преотимања Маловња.
Пад Космаја. Одмах по паду Маловња десна колона 7 дивизије напала је у 7.30 две чете 2 батаљона 20 пука I позива на к 313 (на десном крилу левог подотсека). Нападнуте с фронта, десног бока и из позадине (из потока Змајевца) ове су се чете у нереду повукле, али не уназад ка гребену Космаја, због ватре са Маловња, већ преко Мишљевца и Тресије Механе, западном падином Космаја. Повлачење ових двеју чета повукло је и посаде к 312 (Мишљевца), Крушика и Мујнице (3 чете 3 батаљона 11 пука III позива) које су се повукле на к 309 и ту се зауставиле, благодарећи слабом непријатељском надирању. Око подне су се, по наређењу пуковника Туфегџића, ту прикупили и сви остали растројени делови са левог подотсека (к 313 – Мишљевац – Крушик – Мујница).
После оваквог наглог повлачења трупа са левог подотсека Космајског отсека, десна нападна колона 7 дивизије није могла предузети гоњење целокупном снагом. Због јаке артиљериске ватре Обреновачког одреда са Рогачког Врда (к 297), она је упутила у гоњење преко Тресије Механе ка к 309 само слабије снаге (21 и 28 ловачки батаљон), а са остатком колоне (68 пешадиским пуком) окренула је фронт ка западу и напала десно крило Обреновачког одреда на Рогачком Брду (к 297) и Орницама, обухватајући га с бока и из позадине преко Крушика и Мујнице. Један слабији део (из састава 21 и 28 ловачког батаљона) избио је око подне на Космај.
Да би ојачао свој десни отсек, командант Обреновачког одреда упутио је на Рогачко Брдо (к 297) 3 батаљон 12 пука III позива из одредске резерве, а затим и 7 Шумадиску брзометну батерију са к 259 (код Сибнице) из састава левог отсека. Благодарећи успешном дејству ове батерије као и двеју позициских батерија са Рогачког Брда, одбијено је више узастопних напада на десни отсек Обреновачког одреда. Притом су топови били изгурани на сам гребен. Ово ојачање десног отсека на рачун осталих отсека Обреновачког одреда могло се извршити само благодарећи неактивности 21 ландверске дивизије, која није нападала на осталом делу фронта.
Ситуација се на Космајском отсеку још више погоршала када је пао и сам гребен Космаја. За преотимање и Космаја и Маловња требало је више снага од оних које су прикупљене за противнапад на Маловањ. Због тога је командант Одбране Београда наредио у подне команданту Тимочке дивизије I позива, да пошто 15 пук I позива и 2 батерије стави на располагање команданту Варовничког отсека, са осталим својим трупама и 18 пуком I позива, који је требало да стигне у подне у Младеновац, одмах одмаршује ка Космају (куда су већ упућени 13 пук I позива и 2 батаљона 20 пука I позива), да прими под команду све тамошње трупе и одбаци непријатеља са Космаја и Маловња.
У духу овог наређења одмах су кренули са Матејине Воде и Криве Липе 14 пук I позива и 3 пољске батерије, тако да је чело прошло кроз Младеновац у 14.30. Пошто се 18 пук I позива није искрцао у Младеновцу у подне, како је било јављено, него тек увече, то се није придружио колони Тимочке I позива.
Пошто је предао команду над Обреновачким одредом пуковнику Милосаву Лешјанину, пуковник Туфегџић се упутио преко к 309 ка Кошутици да преузме команду над Космајским одредом. На к 309 је затекао разбијене делове са левог подотсека (к 313 – Мишљевац – Крушик – Мујница) Космајског отсека и ескадрон Обреновачког одреда, чијем је команданту наредио да на к 309 прикупи све снаге са левог подотсека које су биле растурене по околини. Благодарећи тој мери, до подне су били прикупљени и спремни за борбу сви ти делови. Сем тога, наредио је команданту 3 батаљона 11 пука I позива, који је маршовао са левог крила Обреновачког одреда ка Лупоглаву, да са својим батаљоном и деловима прикупљеним на к 309 организује упорну одбрану положаја к 309 – Лупоглав, а затим да пређе у противнапад и поврати Космај.
На путу за Кошутицу, пуковник Туфегџић је затекао код с. В Иванче чету III позива (једну од двеју чета које су биле побегле са Маловња) и чету 2 батаљона 20 пука I позива, која је тог јутра била упућена са Маловња у помоћ левом подотсеку Космајског отсека и која се на несхватљив начин нашла чак код с. В. Иванче. Ту чету III позива је пуковник Туфегџић упутио на Лупоглав, а чету I позива на Кошутицу.
Ситуација између 12 и 13 часова на Космајском отсеку и код Обреновачког одреда била је оваква:
Код 7 дивизије: један пешадиски пук вршио је јак притисак на десни подотсек (коса на десној обали Бастав потока – Брљочевац) Космајског отсека; 38 пешадиски пук утврђивао се на заузетом Маловњу и на ћувицима између овога и к 624 на Космају; 21 и 28 ловачки батаљон налазили су се на западној падини Космаја фронтом према к 309, а једним врло слабим делом на самом врху Космаја (к 624); 68 пешадиски пук развио се према десном отсеку (Рогачко Брдо, к 297 – Орнице) Обреновачког одреда, обухватајући га са Мујнице и из потока Тресије; општа резерва – 12 ландштурмски пешадиски пук – подишла је Тресији Механи и почела да се развија делом према Рогачком Брду (к 297), а делом према к 309. Двадесет прва ландверска дивизија 8 корпуса остала је и даље неактивна према средњем и левом отсеку Обреновачког одреда.
На српској је страни стање било такво да су чак и поједине чете играле врло важну улогу. Око подне је ситуација била оваква: посада десног подотсека Космајског отсека држала се с муком на Брљочевцу и коси на десној обали Бастав потока; 3 чете 20 пука I позива (једна из 2-ог и две из 1-ог батаљона), које су у 9 часова покушале безуспешни противнапад на Маловањ, прикупиле су се на Кошутици и ту им се доцније придружила и чета из 2 батаљона 20 пука I позива, коју је из с. В. Иванче упутио пуковник Туфегџић; 3 батаљон 11 пука I позива стигао је на Лупоглав, где је из с. В. Иванче дошла и поменута чета III позива; трупе левог подотсека (к 313 – Мишљевац – Мујница) биле су већ прикупљене на к 309 и заједно са ојачаним трупама десног отсека (Рогачко Брдо, к 297 – Орнице) Обреновачког одреда одбијале нападе 68 пешадиског пука и 21 и 28 ловачког батаљона; на средњем и левом отсеку Обреновачког одреда, чија је посада била ослабљена због упућивања појачања Космајском отсеку и десном отсеку Обреновачког одреда (Рогачко Брдо к 297 – Орнице), владало је затишје због неактивности 21 ландверске дивизије; појачања која су упућена за преотимање Маловња пристизала су и већ је 13 пук I позива био под Кошутицом.
Са овим је био завршен први период борби на Космајском отсеку и код Обреновачког одреда, у коме су били изгубљени Космај и Маловањ, а који би се могао назвати „космајска криза”.
Око подне, тј. после заузећа Космаја, командант 5 армије добио је Поћореково наређење за обустављање напада због тешке ситуације код 16 и 15 корпуса. Међутим, командант 5 армије, занет успесима после заузећа Маловња и Космаја, одлучио је да напад и даље настави. Притом је планирао да 107 ландштурмску бригаду (7 дивизије) употреби против десног бока Обреновачког одреда, да би успехом на том правцу покренуо у напад и 21 ландверску дивизију 8 корпуса и на тај начин са западне стране обезбедио продирање гребеном Тресија Механа – к 309 – Прокоп – Крченик ка Аранђеловцу. То му је и Поћорек раније нарочито препоручио.
Поћорек је и овом приликом подлегао утицају потчињеног и одобрио одлуку команданта 5 армије, само је тражио да овај одмах приступи припремању за одбрану линије с. Степојевац – Парцански Вис (к 418) – Ковиона – Крајкова Бара – Мостине, у случају да 5 армија буде нападнута надмоћнијим снагама.
Преокрет у ситуацији. Кад је чело 13 пука I позива стигло око 13 часова на Кошутицу, непријатељски 38 пешадиски пук држао је Маловањ и оба ћувика на гребену између Маловња и к 624 на Космају, и ту се утврдио на брзу руку. Највиша тачка Космаја (к 624) била је слабо поседнута једним делом 28 ловачког батаљона из десне нападне колоне 7 дивизије.
Тринаести пук I позива, коме је било наређено да уз подршку артиљерије са Кошутице предузме напад ради преотимања Космаја, ћувика између Космаја и Маловња и самог Маловња, заузео је овакав нападни поредак: 2 батаљон напада преко западног ћувика (на коси између к 624 и Маловња), са задатком да заузме тај ћувик, а затим да продужи напад на Космај; 3 и 4 батаљон нападају преко источног ћувика у правцу Маловња; 1-ви батаљон је био у пуковској резерви. Непријатељ је давао тако јак отпор да је наступање било отежано и поред снажне подршке артиљерије са Кошутице и митраљеског одељења 13 пука I позива. Пошто су се непријатељски делови почели појављивати и јаругом Кастељана, потока између Маловња и Кошутице, командант пука је ангажовао и 1 батаљон из пуковске резерве, упућујући га у напад источном падином Маловња. У то је време лева нападна колона 7 дивизије појачала напад на десни подотсек (Брљочевац – коса на десној обали Бастав потока) Космајског отсека чији је командант, видећи да је јако притешњен, затражио појачање. Упућен му је 4 батаљон 20 пешадиског пука, док је 3 батаљон истог пука стављен на располагање команданту 13 пука (оба батаљона су доведена са Криве Липе).
У 15 часова су на јуриш заузета оба ћувика између Маловња и к 624, а у 15.15 је заузет Маловањ. 2 батаљон 13 пука I позива са западног ћувика продужио је наступање гребеном ка Космају (к 624), на који је стигао око 16 часова, тј. нешто касније од 3 батаљона 11 пука I позива, који је са Лупоглава избио на Космај. Делови непријатељског 38 пешадиског пука који су одбачени са Маловња, повукли су се ка к 256.
При заузећу Маловња повраћени су: 3 пољска брзометна топа, 2 пољске брзометне хаубице и 1 хаубица мод. 97 са карама и муницијом, које је непријатељ био запленио при освајању ове тачке.
Када је 4 батаљон 20 пука I позива стигао око 15 часова на десни подотсек Космајског отсека, затекао је ту и све оне делове из 1 и 2 батаљона 20 пука I позива који су се, после првог неуспелог противнапада (око 9 часова) на Маловањ били прикупили на Кошутици. Тако је, почев од 15 часова, посада десног подотсека била јака око 3 1/2 батаљона (2 1/2 батаљона 20 пука I и 1 батаљон 11 пука III позива), што је било довољно за успешну одбрану тог подотсека.
У циљу преотимања највише тачке на Космају (к 624) са југозападне стране, били су до 13 часова прикупљени: на Лупоглаву – 3 батаљон 11 пука I и једна чета III позива (која је изјутра била побегла са Маловња), а на к 309 – све трупе са левог подотсека (к 313 – Мишљевац – Крушик – Мујница) Космајског отсека (5 чета III и 2 чете I позива).
Командант 3 батаљона 11 пука I позива, мајор Милан Максимовић, који је командовао и трупама на к 309, организовао је овако противнапад на Космај: свих 7 чета са к 309 упутио је западном падином Космаја ка Тресији Механи, стим да у току напада одржавају везу са десним крилом Обреновачког одреда на Рогачком Брду (к 297); снаге пак са Лупоглава (свој батаљон и чету III позива) повео је преко Седлара ка к 624, коју је заузео око 15.30, протеравши слабије непријатељске делове. У то су време трупе са к 309 избијале у висину Кошарник потока и, потискујући слабе непријатељске делове пред собом, загрозиле левом боку и позадини непријатељских трупа (68 пешадиском пуку) које су нападале десно крило Обреновачког одреда на Рогачком Брду (к 297). Појава ових снага изазвала је колебање трупа 68 пешадиског пука, те су се његови крајњи левокрилни делови почели извлачити из јаруге Тресије потока. Приметивши ово, трупе десног отсека Обреновачког одреда прешле су у противнапад и натерале непријатеља да у нереду отступи на линију Мујница – Крушик – Мишљевац – Тресија Механа, где се задржао до мрака.
28 ландштурмски пук, који је био упућен из с. Ђуринаца за појачање одбачених трупа са Маловња и Космаја, није стигао да узме учешћа у борби, већ се задржао код с. Неменикућа.
Командант Тимочке I позива, који је имао да прими Космајски отсек, стигао је око 17 часова у с. Кораћицу са 14 пуком I позива и 3 пољске батерије. Пошто се оријентисао у погледу ситуација, упутио је 14 пук I позива на Моловањ, позади 13 пука I позива, а 18 пуку I позива наредио је да се, чим стигне, постави између Кошутице и Белог Поља ради одбијања евентуалног новог непријатељског напада. Међутим, због тешке ситуације на Варовничком отсеку у току ноћи 8/9 децембра, 18 пук (који се искрцао у Младеновцу тек увече) упућен је са своја 2 батаљона на Варовницу, а његов 1 батаљон упућен је на косу код с. Влашке.
Командант Одбране Београда упутио је пуковнику Туфегџићу наређење ове садржине: „Пошто сте успешно извршили поверени Вам задатак, предајте дужност команданта Космајског отсека команданту Тимочке дивизије I позива и примите понова дужност команданта Обреновачког одреда”.
Напад на Варовнички отсек. На десни подотсек Варовничког отсека (к 325 – Равни Гај – к 351) нападала је 29 дивизија, ојачана 71 пешадиском бригадом, док је на леви подотсек (коса код с. Влашке) упућена 104 ландштурмска бригада. При томе је 29 дивизија нападала у оваквом распореду: 57 бригада преко Парлога Умчарског и Чолине Стране на с. Дубону, 58 бригада преко Гусковог Поља на Равни Гај (к 335), а 71 бригада преко Мајдана на к 351 уз садејство левог крила 104 ландштурмске бригаде правцем Мариновачко Брдо – к 351.
До 7.30 су 29 дивизија и 104 ландштурмска бригада дејствовале са линије: к 258 (јужно од Гусковог Поља) – Мајдан – Мариновачко Брдо – Хртови – к 206 према Варовничком отсеку углавном пешадиском ватром, а у 7.30 је отпочело артиљериско дејство 7 артиљериских група: једна са положаја код с. Ђуринаца, друга северно од к 229 на Крагујевачком друму, трећа северно од к 206 на истом друму, четврта са Хртова, пета са к 309, шеста са ћувика на коси између к 237 и Мајдана и седма са Парлога Умчарског. После ове артиљериске припреме неприј атељске трупе са Мајдана, Мариновачког Брда, Хртова и Ђуриначке Косе прешле су у 8.45 у напад на лево крило десног подотсека (к 351) и леви подотсек (коса код с. Влашке: к 228 – к 227). Међутим, овај непријатељски напад је одбијен јаком ватром три српска батаљона III позива и једног вода брзометне артиљерије. У 14 часова је осујећен понови покушај напада са Мајдана и Хртова.
Сем ових покушаја напада на леви подотсек Варовничког отсека, један аустроугарски батаљон са к 258 (јужно од Гусковог Поља) предузео је у 14.30 часова напад на Равни Гај (к 335), али је и овај напад био одбијен јаком пешадиском и артиљериском ватром са Равног Гаја, Варовнице и к 325 (код с. Дубоне).
Против десног крила Варовничког отсека непријатељ није овог дана ништа предузимао. Али, с друге стране, трупе Варовничког отсека (1 батаљон 7 пука III позива са једним водом Шумадиске позициске батерије), које су упућене у 7 часова преко с. Дубоне и Слатине (к 298), покушале су да овладају Парлогом Умчарским уз садејство допунског батаљона 7 пука I позива из Браничевског одреда. Међутим, због јаке непријатељске ватре са Парлога Умчарског и Равног Гаја (к 275), нису могле напредовати даље од Слатине, где су се задржале и утврдиле. Ради бољег обезбеђења десног крила, командант Варовничког отсека оставио је на к 325 (код с. Дубоне) један батаљон 19 кадровског пука са једним водом Шумадиске позициске батерије.
У 16 часова борба је прекинута.
Ноћ 8/9 децембра прошла је на Космајском отсеку и код Обреновачког одреда на миру, али је на фронту Варовничког отсека била веома бурна. Предвиђајући да ће, на основу развоја догађаја у току дана 8 децембра, доћи до жестоке ноћне борбе, командант Варовничког отсека, пуковник Јован Ивковић, појачао је 8 децембра увече трупе предње линије – 3 батаљон 15 пука III позива упутио је са Варовнице на к 351, где је већ био 1 батаљон 7 пука III позива, а на Варовницу је довео један батаљон 11 пука III позива из отсечне резерве. Тако је ноћни бој затекао трупе Варовничког отсека у оваквом распореду: 4 батаљон 7 пука III позива са два Дебанжова топа на Слатини (к 298); батаљон 19 кадровског пука са 2 Дебанжова топа на к 325 (код с. Дубоне); 2 батаљон 7 пука III позива на Равном Гају (к 335); један батаљон 7 пука III позива и 3 батаљон 15 пука III позива на к 351; један батаљон 11 пука III позива са два брзометна и четири Дебанжова топа и једном хаубицом М. 97 на Варовници; 3 батаљон 7 пука III позива и 4 батаљон 15 пука III позива са два брзометна топа на коси с. Влашка, а 2 батаљон 11 пука III позива, 15 пук I позива, две батерије Тимочког артиљериског пука, два топа Дринске брзометне батерије, четири Дебанжова топа и две хаубице Мод. 97, у резерви отсека на Кривој Липи. Укупно је било развијено на положају: 7 батаљона III позива, 1 кадровски батаљон, 4 брзометна топа, 8 Дебанжових топова и 1 хаубица, а у резерви (отсечној): 1 батаљон III позива, 4 батаљона I позива, 10 брзометних топова, 4 Дебанжова топа и 2 хаубице.
На непријатељској страни су за ноћни напад на Варовнички отсек била развијена 4 пешадиска пука у првој линији, и то: 94 пешадиски пук према Равном Гају (к 335); 79 пешадиски пук према к 351; 25 и 26 пешадиски пук у правцу косе с. Влашке.
Ноћна борба је отпочела у 18.30 и то нападом непријатељских снага са Мариновачког Брда и Мајдана на к 351. Посада к 351 успела је да одржи положаје и борба се стишала око 20 часова. У 22.40 је непријатељ понова предузео напад са Мајдана, али је, дочекан снажном пешадиском ватром са к 351 и артиљериском ватром са Варовнице, враћен на свој полазни положај.
Али, после пола часа непријатељ је поновио напад из једне шумице у јарузи потока Мариновца и потиснуо једну чету 15 пука III позива, што је изазвало прилично колебање и осталих чета на к 351. Противнападом батаљонске резерве 3 батаљона 15 пука III позива и 1 батаљона 7 пука III позива нападач је одбачен и тиме је био повраћен ред код сопствених трупа. Даља борба свела се на међусобно пушкарање.
Тако исто је непријатељ извршио у 21 час изненадан напад на Равни Гај (к 335) и потискујући једну по једну чету, успео да потпуно овлада овом тачком. Одмах је са Варовнице упућен 1-ви батаљон 11 пука III позива у помоћ протераној посади Равног Гаја (2 батаљону 7 пука III позива), тако да су заједничким јуришем повратили Равни Гај. Борба се наставила несмањеном жестином, али су сви налети непријатеља били одбијени снажном пешадиском ватром, бомбама и бајонетима. Иако се доласком 2-ог батаљона 11 пука III позива из отсечне резерве са Криве Липе у 3.20 ситуација унеколико побољшала, непријатељ ипак није престао са нападима, који су трајали све док у 7 часова нису дошле у помоћ 2 чете и 2 митраљеза 15 пука I позива. Тада је нападач почео да малаксава, а одмах затим и да се под заштитом врло јаке митраљеске ватре повлачи на свој полазни положај.
На левом крилу Варовничког отсека непријатељ је у 2 часа предузео снажан напад из долине потока Мариновца у правцу северног дела с. Влашке, али је дочекан јаком ватром и испадом двеју чета из подотсечне резерве и одбачен у своје ровове.
У ноћним борбама на Варовничком отсеку су трупе III позива, уз веома незнатну помоћ трупа I позива, успеле да одбију све нападе бројно, материјално и по физичком саставу трупа надмоћнијег непријатеља који је притом претрпео велике губитке – велики број је заробљен, а приликом гоњења ка Београду, 10 децембра, нађено је на бојишту преко хиљаду непокопаних непријатељских лешева.