Обостране намере и планови
а) Поћореков план за парирање сувоборског пробоја
Охрабрен постигнутим успехом 18 дивизије 16 корпуса у тродневном задржавању надирања Ужичке војске ка гребену Маљен – В. Козомор, Поћорек се надао да ће 16 корпус моћи да брани горњу Колубару и на њој заустави даље гоњење I армије после сувоборског пробоја. Због тога је 5 децембра увече телеграфисао аустроугарској Врховној команди: „Једна нова дивизија која би ми се ставила сада на расположење, решила би операцију Балканске војске у Србији и ја бих био у могућности да упутим много јаче снаге на север.” Међутим, аустроугарска Врховна команда,
која је баш у то време заложила и последње снаге да заустави напредовање „руског ваљка”, није имала могућности да изиђе у сусрет Поћорековој жељи.
Највећу наду у могућност парирања српске сувоборске победе Поћорек је заснивао на нападу 5 армије на српско десно крило на космајско-варовничким положајима. Стога је непрестано ургирао почетак тога напада. При томе је препоручио команданту 5 армије такво груписање снага које ће омогућити брзо продирање јаким десним крилом Комбинованог корпуса ка Тополи правцем с. Раља – Рогачко Брдо (к 271) – Прокоп – Крченик – Аранђеловац, да би се енергичним дејством тим правцем омогућило пробијање развученог српског фронта на сибничко-космајско-варовничким положајима, поседнутим трупама III позива јачине око једне слабе дивизије.
Када је, 6 децембра изјутра, из једног ухваћеног телеграма сазнао да командант српске II армије сматра да је немогућно даље издржати у бици пред Аранђеловцем, Поћорек је ово одмах саопштио 5 армији, да би је постакао на енергичнији рад. Међутим, то није могло убрзати напад 8 корпуса који је наишао на јак отпор Шумадиске дивизије I позива, Коњичке дивизије и Обреновачког одреда. Исто тако ни трупе Комбинованог корпуса, које су биле јако преморене због непрекидних маршева од Колубаре ка Београду и од Београда ка Космају и Варовници и које су усто биле слабо снабдевене артиљериском муницијом, нису имале изгледа на брз успех у борби против ојачане Одбране Београда на јаким космајско-варовничким положајима.
б) План војводе Путника после сувоборског пробоја
После сувоборског пробоја план војводе Путника био је: да се са главном снагом – I и III армијом и Ужичком војском – доврши започето растројство 6 армије, а да се рокирањем мање ангажованих делова II армије (најпре Тимочке I, а затим Моравске I) са колубарског на београдски правац ојача Одбрана Београда у циљу парирања дејства 5 армије у десни бок и позадину српске војске, док се не доврши растројство 6 армије.
Овај је план изражен директивом Обр. 7757, са чијим ћемо се садржајем касније упознати, као и наређењима којима су регулисана упућивања Тимочке I и Моравске I Одбрани Београда. У том плану војводе Путника назире се његова идеја маневровања по унутрашњим правцима: главном снагом довршити растројство 6 армије, а потом се окренути против усамљене 5 армије. Идеја таквог маневра била је дефинитивно оформљена у директиви Врховне команде Обр. 7949 за опште гоњење.