Обостране намере и планови
а) Поћорек се заноси новом офанзивом
Иако је начелник штаба Балканске војске био још 9 децембра мишљења да је 15 и 16 корпусу потребан дужи одмор северно од Саве у Срему, Поћорек се ипак надао да ће избећи пребацивање својих снага преко Саве и да ће моћи задржати 5 армију код Београда, а 6-ту на десној обали Саве.
У извештају шефу цареве канцеларије, генералу Болфрасу, писаном у току ноћи 9/10 децембра, Поћорек је признавао „отворено и без резерве, да је ово повлачење осетан и велики пораз. Али ако се будемо држали уздигнуте главе, морамо га и можемо поправити”. Своје гледиште Поћорек поткрепљује овим подацима:
До Божића је у изгледу попуна од 22.000 људи, а до 10 јануара још 30.000 људи. Иако тренутно 15 и 16 корпус броје само 18.000, а 5 армија 44.000 људи, ипак ће се кроз месец дана располагати – не рачунајући понова оздравеле и оне који се могу добити расформирањем етапних једииица – са преко 115.000 бораца противу „искрвављеног” непријатеља. За извршење минималног задатка, заштиту монархије, довољне су и садашње снаге, па и за Босну нема се чега бојати. Кроз два месеца појачање од 2 – 3 дивизије биће довољно, да се са Србима потпуно обрачуна.
Поподне 9 децембра Поћорек је известио аустро-угарску Врховну команду о наређеном повлачењу Балканске војске и потреби тродневног одмора за 15 и 16 корпус, као и потреби да 5 армија остане код Београда док се, после опорављања обеју армија „не укаже могућност за нову офанзиву”.
б) Одлука да 5 армија продужи дејство јужно од Београда
Поћорек је већ у подне 10 децембра одредио 5 армији нови положај на линији Дубоко (8 км источно од Обреновца) – Цветков Гроб – Авала – Мостине, који „боље одговара њеном слабом бројном стању”. Овај положај је, према Поћорековој одлуци, 5 армија требала да држи три недеље, при чему, не само што није требало рачунати на појачања, већ је имала задатак и да садејствује у одбијању евентуалних српских упада преко Саве у Срем и преко Дунава у Банат.
Командант 5 армије одлагао је поседање новоодређене линије све док се не изврши сједињење са 13 корпусом и пребацивање колонских возова преко Саве. Међутим, тадашњи развучени положај 8 корпуса (Градац – Таламбас – с. Степојевац) није дозвољавао такво одлагање, јер је претила опасност да 8 корпус (9 и 21 дивизија), на том развученом и топографски слабом положају, буде разбијен и растројен.
Комбиновани корпус на авалској линији био би по мишљењу команданта 5 армије, у много неповољнијим условима за одбрану због пошумљености земљишта и слабе везе са Мостинама. А баш од Смедерева, где су Срби могли железницом прикупити јаке снаге, морао се, сматрао је он, очекивати главни српски напад. 8 корпус на садашњој линији Градац – с. Степојевац, која је удаљена 40 км од београдских мостова, могао би запасти у врло тешку ситуацију ако би Срби предузели енергично гоњење Комбинованог корпуса, Због тога је командант 5 армије сматрао да се најпре, можда у току ноћи 12/13 децембра, 8 корпус повуче на линију с. Мељак – с. Баћевац, па тек следеће ноћи да се изведе опште повлачење.
в) План војводе Путника за опште гоњење
По извештајима добијеним у току 10 децембра, да је непријатељ предузео опште повлачење ка Дрини, Сави и Београду, војвода Путник је донео одлуку: да се 11 децембра продужи гоњење непријатеља на свим правцима његовог повлачења, са најјачим груписањем на београдском правцу, у циљу да се туче и растроји и аустроугарска 5 армија.
Сходно томе створен је план гоњења по коме: Одбрана Београда, II и III армија гоне ка Београду, док се I армија зауставља главном снагом у Ваљеву, са задатком обезбеђења бока и позадине оних снага које оперишу ка Београду, стим да упути потребне гонеће одреде у правцу Лознице, Шапца и Пецке.
Ужичка војска има да заузме Бајину Башту, Рогачицу и Мокру Гору, обезбеђујући све правце ка Ужицу, а Браничевски одред да остане на својим положајима, обраћајући нарочиту пажњу на Смедерево.