Обострани распоред снага
а) Распоред аустроугарске Балканске војске ноћу 22/23 новембра
5 армија: Комбиновапи корпус: 104 ландштурмска бригада непосредно на левој обали доње Колубаре према положају Обреновачког одреда, 29 дивизија на заузетом положају с. Конатице – Бељевине, 7 дивизија на десној обали Лукавице (у кључу између Лукавице и р. Турије према с. В. Црљенима); 8 корпус: 21 ландверска дивизија испред линије с. Шопић – Лазаревац, 9 дивизија на десној обали Колубаре, и то: 18 пешадиска бригада источно од Белог Брода, према отсеку с. Петка – северна падина Врачег Брда, а 17 пешадиска бригада на западном делу Врачег Брда.
6 армија: 13 корпус: 36 дивизија – 72 пешадиска бригада на десној обали доњег Љига на Ћелиској Коси, а остале снаге на левој обали доњег Љига према с. Жупањцу и с. Дудовици; 42 домобранска дивизија на левој обали средњег Љига према отсеку Комбиноване дивизије између р. Оњега и Брестова Потока; 15 корпус: 48 дивизија, ојачана 80 пешадиском бригадом 40 дивизије, на заузетом положају Баћинац – Медник; 1 дивизија делом на заузетом положају Руда, гонећим одредом испред Шиљкове Косе, а делом на Јељаку испред Маљена; 40 дивизија 80 пешадиском бригадом појачала је 48 дивизију, а 79 пешадиском бригадом била је на левој обали Љига према с. Моравцима; 16 корпус: Комбинована дивизија делом на Орловачи са гонећим одредом пред Игриштем, а делом на Узуновцу испред Маљена; 50 дивизија у околини с. Брежђа; 18 дивизија на Буковима; 4 брдска бригада испред Варде; одред фмл Шњарића (17 брдска бригада) код Вишеграда са извиђачким одељењима према с. Кремни.
Штаб Балканске војске – Ковиљача.
б) Распоред српске војске ноћу 22/23 новембра
Крајински и Браничевски одред, Одбрана Београда и Обреновачки одред на својим ранијим отсецима.
II Армија: Коњичка дивизија на отсеку Колубаре између р. Марице (веза са левим крилом Обреновачког одреда) и р. Турије (по губитку с. Конатица и Бељевина брани линију: Разбигуз – Мартин Брег – к 225 – с. Степојевац); Шумадиска I позива на отсеку Колубаре између р. Турије и р. Пештана, са главном линијом одбране: Планина – к 174 – с. Вреоци; Тимочка I позива на отсеку Колубаре између р. Пештана и потока кроз с. Стубицу (главна линија одбране: с. Бурово – с. Шопић – Лазаревац); Моравска I позива на отсеку Колубаре између потока кроз с. Стубицу и р. Грабовице, са главном линијом одбране с. Петка – к 248 – Човка – с. Жупањац.
III армија: Дринска II позива на отсеку Љига између р. Грабовице и Црне Реке (главна линија одбране: с. Чибутковица – Виноградина); Комбинована дивизија на отсеку Љига између р. Ошега и Брестова Потока (главна линија одбране: Стража – Закинац – Гај – с. Липље); Тимочка II позива на отсеку Љига између Брестова Потока и р. Качера (главна линија одбране: Округло Поље – Забран). У току ноћи 22/23 новембра Тимочка II још није била на свом отсеку, већ се налазила код с. Брајковца.
I армија: Дринска I позива на отсеку Љига између р. Качера и Драгобиљске Реке (главна линија одбране: Осоје – Доње Брдо – Спасојевина); Моравска II позива на положају Бобија – Буква (један пешадиски пук), на Палежу (два пешадиска пука) и на Прострузи (један пешадиски пук); Дунавска I позива на положају: Честе Букве – к 746 – Рајац – к 881 – Шиљкова Коса, са претстражом на линији Грађеник – Црни Врх; Дунавска II позива на положају: Сувобор – Мујов Гроб – Игриште; Маљенски одред, у саставу Дунавске II, на Маљену.
Ужичка војска: Према Вишеграду 5 кадровски пук, појачан црногорским трупама, на линији Бјело Брдо – Варда – Врановина; Ужичка бригада на положају Варда – Црни Врх – В. Приседо – Ђаков Камен – Кадињача – Буља; Шумадиска II позива (Косјерићки одред): одред потпуковника Филиповића на Дивчибарама, Глоговачки одред код с. Глоговца; Лимски одред на Црнокосу, а делом на положају Субјел – Биљези (један батаљон код с. Радановца и засеока Парамуна, а један на положају Цикоте).
Шта6 Врховне команде – Крагујевац.
Обостране намере и планови
а) Поћореков план напада
Заблуда да се има посла само са српским заштитницама била је разбијена јаким отпором српских трупа нa Колубари и Љигу, нарочито пред фронтом 8 корпуса, на положајима југозападно од Лазаревца (Човка). Ако би овај отпор дуже потрајао, ситуација Поћорекових трупа била би све тежа, јер би се коришћење пруге Обреновац – Ваљево одложило, а тиме би снабдевање његових трупа постало још теже, док би, напротив, снабдевање српских трупа – нарочито артиљериском муницијом – постајало све лакше. Под таквим неједнаким условима снабдевања – нарочито артиљериском муницијом – изгледи за успешан исход битке на Колубари, Љигу, Сувобору и Маљену били би на страни Срба. Оваква је ситуација налагала Поћореку енергичан рад, да би што пре ликвидирао отпор српске војске. Време се није смело губити.
С обзиром на све то Поћорек је саставио план да 15 и 16 корпус предузму напад са фронта с. Моравци – Сувобор у правцу истока. По прелазу Љига, 15 корпус да скрене у правцу североистока, 13 да пређе једно- времено у напад и такође скрене ка североистоку, а 7 дивизија Комбинованог корпуса, ојачана 71 пешадиском бригадом, да изврши притисак у правцу југоистока. За време напада 13 и 15 корпуса у правцу североистока 16 корпус има задатак да својом главном снагом (Комбинованом и 50 дивизијом) обезбеди десни бок 15 корпуса, наступајући обема странама пута Сувобор – Г. Милановац ка линији Галич (тт 703) – Врановица – (к 595) – Голубац (к 496), а 18 дивизијом да наступа ка Косјерићу.
Поћореков обухватни напад (у виду клешта) имао је за циљ да се енергичним продирањем 15 и 13 корпуса с југа и ојачане 7 дивизије Комбинованог корпуса са севера изврши двострани обухват српских снага које су се упорно држале на Љигу (српска III армија), као и на положајима код Лазаревца (српска II армија), у циљу њиховог уништења или одбацивања на исток. Тиме би се, по мишљењу Поћорека, најбрже обезбедила железничка пруга Обреновац – Ваљево и отворио правац Лазаревац – Аранђеловац.
б) Нападне намере српске Врховне команде и команданта I армије
Као што је већ изнето, тешка ситуација I армије 21 новембра и њено повлачење у зору 22 новембра на планинску греду Проструга – Рајац – Сувобор принудили су Врховну команду да измени своју првобитну идеју да се држи „одбране док се ситуација не стабилизује и док не стигне артиљериска муниција из Француске, после чега прећи у напад и извојевати победу.” Зато, да би помогла I армији, Врховна команда се решила да пређе у напад осталим армијама и делом Ужичке војске, па је у том смислу издала, 22 новембра у 13 часова, поменуту директиву Обр. 6887 за припрему овог напада. С друге стране, и командант I армије – увиђајући да је непријатељски напад очевидан и близак – сматрао је да ће сопственим нападом I армија најбоље огарантовати држање заузетих положаја. У том смислу је издао, 22 новембра у 22 часа, заповест за напад 23 новембра.
Међутим, Врховна команда је била предухитрена нападом целокупне Поћорекове Балканске војске и брзим падом Маљена (24 новембра), и Човке (25 новембра), те је морала одустати од намераваних нападних акција и предузети извођење одбранбене фазе Колубарске битке.