Значај и последице Космајско-варовничког боја. Према плану војводе Путника за нападну битку, трупе Одбране Београда имале су да изврше врло важан и тежак задатак: да се пошто-пото одрже на космајско-варовничким положајима, образујући стожер око кога се окретало офанзивно лево крило и центар српског стратегиског фронта. Космајско-варовнички положаји су чинили главну препреку продирању београдским правцем ка Крагујевцу у срце Србије, па је њихово одржање било од највећег значаја у ситуацији у којој се српска војска налазила. Одбрана Београда имала је утолико тежи задатак што је на тим положајима морала да обезбеди потребно време за довршење растројства непријатељске 6 армије, и то углавном трупама III позива, бројно и квалитативно знатно слабијим од трупа непријатељског Комбинованог корпуса, чији су удар требале да издрже.
Да је Комбиновани корпус успео да овлада Космајем и Варовницом и продужи продирање ка Тополи и Крагујевцу, довео би у питање сјајне успехе на фронту I армије. Међутим, захваљујући умешном командовању, затим енергији и храбрости трупа Одбране Београда, као и благовременом пристизању појачања са колубарског дела фронта, с једне, и крупним оперативно-тактичким грешкама непријатеља с друге стране, трупе Одбране Београда су успеле да преброде кризу проузроковану падом Маловња и Космаја и да одлучним противнападом поврате та два важна ослонца. У исто време оне су активном одбраном разбиле све налете непријатеља на Варовницу, наносећи му велике губитке.
Одржавши Космај и Варовницу, трупе Одбране Београда допринеле су успешном решењу Колубарске битке у српску корист. Јер, наишавши на космајско- варовничким положајима на јаку запреку продирању у Шумадију, а у исто време претрпевши дефинитивни слом на свом десном крилу и центру (код 6 армије), Поћорек је најзад био принуђен да нареди опште повлачење Балканске војске ка Сави и Београду. У Космајско-варовничком боју сломила се последња Поћорекова нада да у последњем моменту преокрене судбину битке у своју корист и успешно заврши своју другу „казнену експедицију”.
Узроци аустроугарског неуспеха у Космајско-варовничком боју били су:
– Неповољни стратегиско-оперативни услови за вођење боја. Већ 6 децембра, када је Комбиновани корпус 5 армије отпочео Космајско-варовнички бој, стратегиско-оперативни услови били су за непријатеља врло неповољни: десно крило (16 корпус) непријатељског фронта било је већ сломљено и растројено, а то се почело преносити и на центар (15 и 13 корпус) који се почео колебати. Тиме је, с једне стране, ослабљен наслон и веза левог офанзивног крила (Комбинованог корпуса) – преко развученог 8 корпуса – са центром (13 корпусом), а са друге, морало се рачунати на пребацивање све јачих српских снага са њиховог слабо притиснутог центра (II армије) на београдски правац. Што се бој више продужавао, то су услови за напад непријатеља постајали све тежи, а за рокирање српских снага на београдски правац све повољнији.
Међутим, да је напад Комбинованог корпуса почео раније, најкасније 4 децембра, док је 16 корпус још био способан за борбу и док је српска II армија била јако ангажована у борбама са 13 корпусом, ситуација би била сасвим друкчија. А то се могло остварити под условом да су 104 ландштурмска бригада и 29 дивизија, при рокирању на београдски правац, 1 децембра, биле упућене ка просторији с. Рипањ – Ковиона – Крајкова Бара, као што је 7 дивизија била правилно упућена ка Љутој Страни и с. Парцанима, а не у околину евакуисаног Београда. На просторији с. Рипањ – с. Парцани – Ковиона – Крајкова Бара Комбиновани корпус 5 армије завршио би прикупљање већ 2 децембра, 3-ћег би могао извршити подилажење космајско-варовничким положајима, а 4-ог предузети напад. Међутим, 104 ландштурмска бригада и 29 дивизија Комбинованог корпуса су 1 и 2 децембра вршиле излишне покрете ка Београду, 3 децембар им је прошао делимично у парадирању кроз евакуисани Београд, а делимично у размештању у околини Београда, а тек су 4 децембра кренуле из околине Београда ка југу, уместо да су већ тог дана предузеле (заједно са 7 дивизијом Комбинованог и 21 дивизијом 8 корпуса) напад на космајско-варовничке и сибничке положаје.
На успех је свакако утицала и нејасна идеја маневра. Јер, док је командант 5 армије имао намеру да јаким левим крилом преко Варовнице изманеврује одбрану Космаја, дотле је Поћорек инсистирао на продирању најкраћим правцем преко Космаја ка Аранђеловцу и Тополи. Овако нејасна идеја маневра рђаво се одразила на припреме и ток боја.
– Линиски нападни распоред без изразитог тежишта. Са 7 дивизијом према Космају, 104 ландштурмском бригадом према центру (веза Космаја и Варовнице), а 29 дивизијом према Варовници, непријатељ није имао изразитог тежишта напада. С обзиром на то да је 29 дивизија била ојачана 71 бригадом, изгледало је упочетку да се успех тражио маневром прека Варовнице, у смислу идеје команданта 5 армије. Међутим, пошто је 57 бригада 29 дивизије била ангажована на источном боку нападног распореда – у борби против Браничевског одреда, а потом против одреда на Дрењу, коњичких делова код с. Умчара и делова на Парлогу Умчарском, то су у нападу на Варовницу биле ангажоване свега 2 бригаде – 58 и 71.
– Споро и неједновремено извођење напада. Стратегиска ситуација у којој се нашла Балканска војска због брзог преношења растројства са 16-ог на 15 и 13 корпус, захтевала је што брже подилажење и извођење напада на космајско-варовничке положаје. Међутим, напад Комбинованог корпуса 5 армије извођен је необично спорим темпом. И поред Поћорековог потстицања, напад 6 децембра није имао довољно жестине тако да је давао утисак да су трупе преморене. Па и 7 децембра се 7 дивизија држала неактивно и само је с времена на време дејствовала артиљериском ватром. А та два борбена дана изгубљена су баш онда када је 16 корпус био у највећем растројству и када би му јачи притисак на београдском правцу знатно олакшао ситуацију. Тиме што је напад Комбинованог корпуса развучен на 4 дана (продужен је 8 и 9 децембра) дато је Србима времена да рокирају Тимочку I и Моравску I позива са колубарског правца на београдски и ојачају Одбрану Београда.
У нападу нису једновремено ангажоване све расположиве снаге. Док 29 дивизија и 104 ландштурмска бригада предузимају 7 децембра снажан напад и воде огорчене борбе на Варовничком отсеку, дотле се 7 дивизија држи тог дана дефанзивно према Космајском отсеку.
Оваквим временски неповезаним нападима пружена је Одбрани Београда могућност да главнину Тимочке I позива пребаци 7 децембра по подне са непритиснутог Космајског отсека у Младеновац, групишући је у току ноћи 7/8 децембра на простору Крива Липа – Матејина Вода, позади угрожене Варовнице. Сутрадан, 8 децембра, стање је обрнуто – 7 дивизија предузима снажан напад на Космајски отсек и постиже знатан успех овлађивањем Маловњем и Космајем, приређујући Србима „космајску кризу”, а 29 дивизија и 104 ландштурмска бригада врше само слабе нападе на Варовнички отсек. То омогућава Одбрани Београда да главнину Тимочке I позива поново пребаци са слабо угроженог Варовничког на јако угрожени Космајски отсек.
У току ноћи 8/9 децембра, за време „Варовничке кризе”, наставља се слична игра: 29 дивизија, уз садејство левог крила 104 ландштурмске бригаде, изводи огорчене нападе на центар Варовничког отсека (к 351 – Равни Гај), док 104 ландштурмска бригада много касније (у 2 часа после поноћи) предузима усамљени напад на северни део с. Влашке. Међутим, за све то време 7 дивизија проводи ноћ 8/9 децембра на миру.
– Слабо садејство између 21 ландверске и 7 дивизије. Због уског уклињавања 7 дивизије на правцу Маловањ – Космај није било изгледа на могућност дубљег продирања ка Аранђеловцу правцем гребен Космаја – Прокоп – Крченик, како је то Поћорек препоручивао команданту 5 армије, све док се претходно не прошири зона расцепа. А за то је било потребно да се разбију трупе десног отсека Обреновачког одреда и одбаце са линије Рогачко Брдо (к 297) – Орнице (к 281) – к 267. У том циљу требало је да 21 ландверска дивизија групише у току ноћи 7/8 децембра довољно јаке снаге и ујутру 8 децембра предузме снажан напад на десни подотсек Обреновачког одреда, једновремено са нападом 7 дивизије на отсек: Маловањ – Мишљевац – Крушик – Мујница. Међутим, за време напада 7 дивизије 8 децембра на Маловањ, Космај и Рогачко Брдо (к 297), 21 ландверска дивизија се држала неактивно, што је омогућило Обреновачком одреду да групише снаге на Рогачком Брду (к 297) и предузме противнапад на десно крило 7 дивизије.
Узроци српског успеха у Космајско-варовничком боју. На успех су повољно утицали ови чиниоци:
– Одлучио и брзо маневровање српских снага између колубарског и београдског правца и њихова активност у одбрани. Пратећи будно развој битке на колубарском и београдском правцу, војвода Путник је, осетио опасност са севера и слабљење непријатељског отпора пред фронтом II армије, одмах 5 децембра одлучио: да Тимочку I позива извуче из састава II армије и, рокирајући је дуж фронта, пребаци са колубарског на београдски правац, ради ојачања Одбране Београда на космајско-варовничким положајима. У овој смелој и брзој одлуци војводе Путника лежи главни узрок успешне одбране космајско-варовничких положаја. Да се у овоме закаснило или да Тимочка I позива уопште није упућена у помоћ Одбрани Београда, слабе посаде космајско-варовничких положаја не би могле одолети нападима бројно и квалитативно надмоћнијих трупа Комбинованог корпуса 5 армије.
Међутим, није се задржало само на Тимочкој I позива. У поноћ 6/7 децембра наређено је да се и 18 пук I позива из састава Дунавске II пребаци железницом преко Чачка у Младеновац, у ојачање Одбране Београда. А када је 8 децембра пре подне отпочела „космајска криза”, војвода Путник је истог дана наредио да се и Моравска I позива извуче са фронта II армије, пред којим је малаксавао отпор 13 корпуса, и усиљеним маршем рокира на београдски правац, за ојачање Одбране Београда.
Оваквим одлучним и брзим маневровањем снага по унутрашњим правцима, војвода Путник је створио услове да слаба Одбрана Београда, састављена поглавито од трупа III позива, успешно бије Космајско-варовнички одбранбени бој.
Српске јединице су се бориле врло активно. Када је 7 децембра 7 дивизија показала слабу активност пред фронтом Космајског отсека, а 29 дивизија и 104 ландштурмска бригада снажно притисле Варовнички отсек и заузеле Мајдан (к 335), командант Одбране Београда наредио је, као што је већ напоменуто, пребацивање Тимочке I позива са Космајског отсека и из опште резерве (код с. М. Врбице) на Варовнички отсек, групишући је позади Варовнице, на простору Матејина Вода – Крива Липа.
Сутрадан, 8 децембра, када 7 дивизија изненада овлађује Маловњем, командант Одбране Београда користи неактивност 29 дивизије и 104 ландштурмске бригаде пред Варовничким отсеком, а 21 ландверске дивизије пред Обреновачким одредом и наређује: да пуковник Туфегџић, дотадашњи командант Обреновачког одреда, прими команду над угроженим Космајским отсеком и организује противнапад на Маловањ; да командант Обреновачког одреда упути 1 батаљон 11 пука I позива са свог најмање угроженог левог отсека у појачање Космајском отсеку; да 13 пук I позива, који је пристизао из II армије у с. Пружатовац, одмах крене у појачање Космајског отсека и, најзад, да командант Тимочке I упути одмах 2 батаљона 20 пука I позива са Криве Липе на Кошутицу, а да са осталим трупама своје дивизије буде спреман за покрет.
Када је, после пада Маловња, пао и Космај и када је „космајска криза” достигла врхунац, командант Одбране Београда, користећи и даље пасивно држање 29 дивизије и 104 ландштурмске бригаде пред Варовничким отсеком, одлучује се да и остатак Тимочке I позива упути са Варовничког отсека на Космајски. Чим су пристигле резерве, предузет је енергичан противнапад, Космај и Маловањ су повраћени, а непријатељ је збачен са положаја.
Брзо пребацивање расположивих резерви и њихово брзо и смело реаговање на непријатељске нападе на к 351 и Равни Гај (Варовнички отсек) у току 8/9 децембра, такође су позитиван пример активног дејства у одбрани и правилне употребе последњих резерви, и то на правом месту и у отсудном моменту.
Динамика одбране космајско-варовничких положаја, изражена у одлучности командовања и брзом маневру резервама, брзини извођења противнапада ради преотимања Космаја и Маловња 8 децембра, као и у брзим противнападима ради одржања, Варовничког отсека у току ноћи 8/9 децембра, омогућила је слабој посада ових положаја, састављеној претежно од трупа III позива, да их одржи против бројно и квалитативно јачих снага Комбинованог корпуса 5 армије.
– Примерно залагање трупа и старешина. Својим брзим сналажењем у тешкој „космајској кризи”, у којој је требало не само зауставити даље продирање непријатеља у два правца – од Космаја ка Лупоглаву и од Маловња ка Кошутици, већ и организовати брзе противнападе на Космај и Маловањ, и то са трупама не само различитог квалитета (I и III позива), већ и јако измешаним (из разних јединица), пуковник Туфегџић је испољио особине правог ратног команданта: сналажљивост, хладнокрвност, смишљеност, одлучност и необичну агилност.
О раду пуковника Туфегџића непријатељ се у свом званичном издању овако изражава: „Агилни пуковник Туфегџић осујетио је нападне намере 107 ландштурм. бригаде [7 дивизије]. Он је прикупио 12 батаљона, са којима је у 4 часа по подне повратио, у току јутра изгубљени положај [Маловањ], као и Космај заједно са 10 напуштених топова”.
Иако су посаду Варовничког отсека сачињавале поглавито трупе III позива (8 батаљона III позива, 4 батаљона I позива и 1 кадровски батаљон), оне су успешно одолевале свим нападима бројно и по физичком саставу бољих трупа 58 и 71 пешадиске бригаде 29 дивизије Комбинованог корпуса. Томе је, поред пожртвовања војника и нижих старешина, допринело и лично залагање, чврстина и одлучност команданта Варовничког отсека, пуковника Јована Ивковића. Својим личним утицајем на трупе, као и својом непоколебљивом одлучношћу у брзом залагању резерви на угроженим тачкама у току ноћи 8/9 децембра, пуковник Ивковић је много допринео да се непријатељ одбаци са заузетог Равног Гаја (к 335) и да се тиме одржи Варовнички отсек.
Питање је да ли се „космајско-варовничка криза” могла отклонити. По нашем мишљењу то се могло отклонити рационалнијом употребом Коњичке дивизије и Тимочке дивизије I позива.
По завршеном обезбеђењу отступно-бочног марша Обреновачког одреда, Коњичка дивизија је остала укљештена између Обреновачког одреда и Шумадиске I позива и ту употребљена као пешадиска јединица. Таквом употребом нису искоришћена њена основна својства – покретљивост и способност за оперативно извиђање, која су у ондашњој ситуацији могла доћи до пуног изражаја. Неизвесност на београдском правцу, створена рокирањем аустроугарске 5 армије, захтевала је употребу Коњичке дивизије на том правцу. Акцијом најпре испред фронта Одбране Београда, а потом на левом боку Комбинованог корпуса, она не само што би благовремено открила покрете Комбинованог корпуса, већ би знатно кочила његове нападе на космајско- варовничке положаје.
Иако пребацивање Тимочке I позива позади Варовничког отсека 7 децембра претставља одлучан маневарски потез у одбрани космајско-варовничких положаја, ипак је велика штета што је тако одлучан потез учињен са чисто дефанзивним циљем – ојачање одбране Варовничког отсека који је 7 децембра био јаче угрожен од Космајског. Због те своје чисте пасивно-дефанзивне улоге, Тимочка I позива, која је ноћу 7/8 децембра груписана позади Варовнице, на простору Крива Липа – Матејина Вода, није могла ништа допринети у отклањању „космајске кризе”. Међутим, сасвим би се други резултати постигли да је Тимочкој I позива додељена активна, маневарска улога – дејство у изложени леви бок Комбинованог корпуса. У том циљу, требало ју је груписати ноћу 7/8 децембра на простору: с. Дубона – Слатина (к 298) – Штитар – с. Вадљевица, стим да одатле изврши 8 децембра снажан удар у леви бок Комбинованог корпуса. Овакав бочни удар 5 армија не би могла парирати, пошто није имала никаквих резерви. Нападајући правцима преко с. Дубоне и Чолине Стране, Тимочка I позива би изненадила и вероватно растројила 29 дивизију Комбинованог корпуса, чија је левокрилна (57) бригада већ била јако истрошена у борбама са одредом на Дрењу и левим крилом Враничевског одреда.
Када би се овакво дејство Тимочке I позива повезало са дејством Коњичке дивизије на леви бок и у позадину Комбинованог корпуса, ситуација непријатељских снага пред космајско-варовничким положајима била би врло тешка. На тај би се начин отклонила и поменута криза јер би, због угрожености свог левог бока и позадине, Комбиновани корпус морао обуставити напад .7 дивизије на Космај и Маловањ и приступити повлачењу својих снага. Под таквим условима не би ни командант 5 армије утицао на Поћорека да измени наређења о обустављању напада 5 армије, које је због тешке ситуације код 16 и 15 корпуса – издао 8 децембра у подне.
Услед задржавања Тимочке I позива на простору Матејина Вода – Крива Липа и пропуштања момента да се она офанзивно употреби, дошло је до тога да је критичног дана боја, 8 децембра, знатан њен део остао ван учешћа у боју, јер је са Варовнице стигао на Космај тек после решења кризе.
Најзад, офанзивном употребом Тимочке I и Коњичке дивизије не само што би се посредно отклонила криза на Космају и Варовници, него би се ове две дивизије нашле у много повољнијем положају за гоњење отступајућих делова Комбинованог корпуса.