Аустрија

Кликом на слику прелазите на претрагу локација на интерактивној мапи

“Цивилизована” царевина Аустроугарска бес своје војске и својих поданика усмерила је на Србе и у Краљевинама Србији и Црној Гори, али и на сопственој територији. Људи су узимани за таоце, убијани покрај путева и пруге, а ратни заробљеници и читаве породице одвођени су у логоре, одакле се многи нису вратили. Захваљујући помоћи господина Ненада Лајбеншпергера, из нашег Републичког завода за заштиту споменика културе, у овом делу вам преносимо истраживања завода о споменицима у Аустрији.
Добар део фотографија споменика начинио је Павле Марјановић током 2019-те.

Током Првог светског рата око стопедесет хиљада српских војника је пало у Аустроугарско заробљеништво, док је око педесет хиљада цивила српске националности било интернирано.
У близини насеља Маутхаузен током Првог светског рата налазио се велики заробљенички логор. У њему је умрло око 8.000 српских војника.
У близини логора, а близу данашњих насеља Харткирхен и Дајнхам, формирано је гробље, на које су сахрањивани умрли ратни заробљеници, око 5.400 Срба.
Кроз овај логор је прошло преко 11.000 ратних заробљеника и интернираних цивила, већина су били Срби. Од којих је око 6.000 у њему и умрло.
Сами интернирци су током рата на гробљу подигли споменик од камена, на ком је био натпис: „Срби интернирци својој браћи умрлој у Нежидеру 1914-1918. године“.
На Централном бечком гробљу, на парцели 68а, током Првог светског рата сахрањивани су српски, руски, италијански и румунски ратни заробљеници умрли у Бечу.
На њему је сахрањено 995 војника, од чега је 76 Срба и 2 Црногорца, ратних заробљеника, који су умрли при раду у оближњем гарнизону аустроугарске војске.
Aустријско Удружење ратника из Китзеа, у сарадњи са Црним крстом, подигло је 1930. године два споменика за југословенске интернирце и заробљенике.
У јужном углу гробља налази се монументални, око 5 m висок споменик, посвећен страдалим Србима током Првог светског рата, подигнут у последњој ратној години.
Међу 3.289 војника сахрањених на овом гробљу, најчешће у масовним гробницама, налази се и 240 југословенских војника, од чега је 44 или 46 Срба.
На њему се налазе остаци 1.839 војника различитих нација, а међу њима и 42 српска војника и 9 црногорских.
По терену су распоређене групе крстова и неколико спомен-обележја, посвећених сахрањеним лицима на гробљу.
Ту су заједно сахрањени аустроугарски војници и ратни заробљеници. Међу њима је и непознат број српских војника.
У месту Вегшајд код Линца налазио се заробљенички логор током Првог и Другог светског рата. На логорском гробљу је сахрањено 5.136 војника из Првог светског рата.
На месном гробљу у Лоздорфу налази се гробница у којој је сахрањено 17 војника различитих војски страдалих током Првог светског рата. Међу њима се налази и један наведен као Србин.
Током Првог светског рата, део умрлих аустроугарских војника у Грацу су првобитно сахрањивани на Војничкој парцели (Militärfriedhof) Централног гробља у Грацу.
Овде се налазио и један од већих заробљеничких логора, тако да су и војници који су умрли у њему сахрањени на овом гробљу.
На месном гробљу у Леобену налазе се две парцеле на којима су сахрањени војници страдали током Првог светског рата.
Према југословенским подацима у овом месту је било сахрањено између 49 и 61 југословенског војника.
Према југословенским подацима у овом месту је било сахрањено између 120 и 156 југословенских војника страдалих током Првог светског рата, од чега су њих 31 били српски ратни заробљеници.
На надгробним споменицима и на спомен плочи изнад гробнице са аустроугарским војницима распознају се и имена и презимена која говоре о њиховој вероватно српској народности.
На месном гробљу у Донавицу, делу Леобена, налази се војнички спомен комплекс посвећен страдалим војницима у два светска рата.
У оквиру месног гробља у Шедеру (Schöder) налази се гробница у коју је сахрањено 5 ратних заробљеника из Пољске, Русије и Србије преминулих у новембру 1918. године.
У задњем (северном) делу месног католичког гробља у Фирстенфелду налази се споменик посвећен војницима страдалим током Првог светског рата.
У Прадлу, делу Инсбрука, налази се Главно источно гробље, а у оквиру њега Крипта са посмртним остацима аустроугарских војника и ратних заробљеника из Русије, Румуније, Црне Горе и Србије.
Према југословенским подацима овде је сахрањено између 21 и 29 југословенских војника. Данас Црни крст располаже са именима њих 20.
На гробљу постоје четири мање целине на којима су сахрањивани војници страдали током Првог светског рата, премда су све четири практично повезане.
Поред градског гробља у Лиенцу налази се гробљe из Првог светског рата. На њему je сахрањено 442 војника, а међу њима и неколико са југословенског простора.
На месном гробљу у Куфштајну налази се мање војничко гробље посвећено војницима страдалим у оба светска рата.
У близини места Крамсах, у његовом делу Волдоп, налази се гробље у оквиру ког постоји и војно гробље са сахрањенима из оба светска рата.
На месном гробљу у Светом Јохану налази се мањи меморијални комплекс посвећен страдалим војницима из оба светска рата.
У месту Картич налази се војничко гробље из Првог светског рата у ком су сахрањена 162 аустроугарска војника страдала током Првог светског рата.
На северном зиду унутар Капеле насликана је представа Богородице и Исуса Христа, док се на зидовима са три стране налазе спомен плоче на којима су презимена и имена страдалих војника. Међу њима се препознају и имена југословенског порекла.
У Кицбилу, поред степеништа које води ка месном гробљу, а испод Богородичине цркве, налази се споменик у форми капеле, у оквиру ког су спомен плоче са именима страдалих током Првог светског рата.
На месном гробљу у Верглу налази се мања парцела на којој су сахрањени војници страдали током оба светска рата.
Форарлберг је најзападнија аустријска покрајина. У њој је било сахрањено 4 српских и/или југословенских војника
На њему је сахрањено преко 500 војника, од којих је 30 из Србије, 2 из Херцеговине, 11 из Босне, 15 Далмације, 12 Хрватске и 1 из Словеније.
У порти цркве Светог Флоријана, у насељу Сент Флориан код Хелпфау-Утендорфа налази се војно гробље војника страдалих у оба светска рата.
Ту је и неколико ратних заробљеника, од којих је један из Србије, Богдан Матић, преминуо 22. јуна (или јула) 1916, родом из Пожаревца.
Међу именима на надгробницима су српска и словенска имена и презимена, али је тешко одредити који од сахрањених је тачно српског порекла
На гробљу поред цркве Светог Леонарда (Sankt Leonhard), налази се гроб једног непознатог српског војника, умрлог 1919.
У месту Шопроњек налазио се логор, пре свега, за интернирано српско становништво из Босне и Херцеговине и Србије
Војници умрли у логору код места Визелбург сахрањивани су на два логорска гробља, међу њима 47 српских и по један из Црне Горе и Далмације.
У Мархтренку се током Првог светског рата налазио логор за ратне заробљенике, кроз који је прошло око 35.000 људи
На овом гробљу је сахрањено 1.819 војника, међу којима и 15 српских ратних заробљеника и 28 црногорских.
Поред села Зигмундсxерберг током Првог светског рата налазио се велики заробљенички логор, поред кога је формирано и логорско гробље.
На њему је сахрањено укупно 930 војника. Међу њима је и 5 (или 6) српских и 4 црногорска.