Војно гробље Aшах

Аутор: Ненад Лајбеншпергер

Војно гробље Aшах, Aшах на Дунаву (Aschach an der Donau; Харткирхен-Дајнхам / Hartkirchen-Deinham), Горња Аустрија

Позиција: 48.34986811003345, 14.008799042050196
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро

ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи

На простору насеља Ашах током Првог светског рата налазио се велики заробљенички логор. Према постојећим подацима, кроз њега је прошло више десетина хиљада ратних заробљеника, од тог броја је око 25.000 српских војника. Од укупног броја, око 6.000 је у њему и умрло, од чега је српских војника око 5.400.

Војно гробље Aшах, централно спомен-обележје посвећено српским војницима и у позадини групе крстова, 2017. године (фото: Павле Марјановић)
Војно гробље Aшах, централно спомен-обележје посвећено српским војницима и у позадини групе крстова, 2017. године (фото: Павле Марјановић)

У близини логора, а близу данашњих насеља Харткирхен и Дајнхам, формирано је гробље, на које су сахрањивани умрли ратни заробљеници. Над гробницама сахрањених постављани су дрвени крстови, на којима су се налазиле плехане плочице са подацима сахрањеног – логорски број, име и презиме и датум смрти. Италијанска држава је 1922. године започела замену дрвених крстова за своје војнике каменим, а 1923. године је подигла споменик за све њих. Замена дрвених крстача над гробовима српских војника започета је 1924. године. Нова спомен-обележја су рађена од бетона, али не у облику крста, пошто је то било скупље, него у форми обелиска, без икакве уметничке обраде. На њима су били уписани подаци о преминулом који су били познати: име и презиме, место рођења и датум смрти. Пошто се на споменицима писало бојом, та боја се временом спирала, па су они с времена на време били обнављани. Прва оваква надгробна обележја су постављена над гробовима двојице војника и садржала су податке за њих двојицу. Касније је над једним гробом подизано једно обележје, а подаци сахрањеног су уклесани. Међутим, замењен је само део дрвених крстова. Данас се на гробљу налази само осам ових спомен-обележја. На једном се не виде никакви натписи, док су на осталих шест натписи били обнављани, тако да су сада читљиви. На пет њих налази се представа крста, док су остала три без сличне ознаке.

Сахрана 14 српских заробљеника у Ашаху, који су умрли од хладноће само у току једне ноћи (фото navonanumis.blogspot.com)
Сахрана 14 српских заробљеника у Ашаху, који су умрли од хладноће само у току једне ноћи (фото navonanumis.blogspot.com)

На већем делу гробља, на ком нису сачувана појединачна надгробна обележја, простор је симболично означен групама крстова од гранита.

У средњем делу гробља Црни крст је подигао велико централно спомен-обележје, посвећено страдалим српским војницима. Откривен је 7. маја 1929. године у присуству представника аустријских власти, Краљевине СХС и Српске православне цркве. Тада су српски свештеници одржали опело, али, изгледа, не и освећење споменика. Тек 1939. године Српска православна црква организовала је његово освећење. Споменик је у виду масивног ступца, који се састоји из три блока.

Изнад ступца је крст, чији су краци незнатно ужи од самог ступца. На њему су рељефно исписане почетна и крајња година рата. Иначе сам крст припада типолошки „Крсту части“. То је облик крста чији се краци шире од центара ка спољашњости и исте су дужине. Цео споменик је сачињен од гранита, рустичне обраде и карактерише га строгост, сведеност и одсуство декоративности. На њему је спомен-плоча од белог мермера са посветом на српском језику и преводом на немачки језик. Српски текст гласи: „UMRLIM SRPSKIM RATNICIMA SFRJ JUGOSLAVIJA“. Не знамо тачну годину постављања ове плоче, али је у сваком случају то било између 1963. и 1992. године. Споменик се данас налази на платоу, који је посут шљунком и делимично оивичен ниским зидом, висине око 15 cm. До самог споменика плато је прекривен каменим плочама.

Спомен обележје на Војном гробљу Ашах (фото Музеј жртвава геноцида)
Спомен обележје на Војном гробљу Ашах (фото Музеј жртвава геноцида)

У централном делу гробља, наспрам поменутог споменика, налазе се два мермерна блока, који служе као часна трпеза и предикаоницa. На једном је уклесана година „1968“, па претпостављамо да су те године постављени. Прекривени су лимом као заштита од кише и прашине.

На гробљу се налази и спомен-обележје у форми великог дрвеног крста, равних кракова, без декорације. Постављен је 1998. године. На њему се налази плочица са текстом на немачком језику.