Аутор: Ненад Лајбеншпергер
Војно гробље Маутхаузен (Mautthausen), Горња Аустрија
Позиција: 48.24784505332258, 14.546248048470348
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
У близини насеља Маутхаузен током Првог светског рата налазио се велики заробљенички логор. Према постојећим подацима, кроз њега је прошло око 40.000 војника различитих нација, међу којима око 30.000 српских војника. Од наведеног броја, преко 10.000 њих је у њему и умрло. Српских војника је од тог броја око 8.000.
У близини логора било је формирано гробље, где су сахрањивани умрли ратни заробљеници. Сахране су вршене у појединачним и групним хумкама. Приликом сахрана, одвајани су по народности, али је било случајева и када су у масовне гробнице полагани српски и италијански војници заједно. Над појединачним гробним местима постављена су спомен-обележја у облику крста, направљена од дрвета, а над масовним гробницама заједничка спомен-обележја. Пошто је гробље након рата било девастирано, део дрвених крстова је био замењен бетонским обележјима. Укупно је 744 појединачна српска гробна места било обележено новим надгробницима. Данас на гробљу не постоји ниједно од тих појединачних обележја за српске војнике. Међутим, постоје појединачна обележја које је после рата својим војницима подигла Италија и која их од тада редовно одржава.
Још током рата Аустријанци су на гробљу подигли капелу, која је требало да служи за помен свих сахрањених војника. У овој капели су се налазили и спискови сахрањених. Временом, дошло је до тога да су Италијани капелу прихватили као своју. Услед тога, Српска православна црква са Србима из расејања је отпочела градњу православне капеле 2016. године. Она још увек није завршена. У питању је капела централне основе, у облику квадрата, над којом се издиже осмострана купола, која је се издигнута над квадратним постољем. Конципирана је као грађевина сажетог уписаног крста, са апсидом на истоку.
Током рата на гробљу је започето и подизање посебног обележја од стране самих српских и италијанских заробљеника, али није било завршено до краја рата. Рад на његовом завршетку иницирала је и завршила италијанска држава неколико година након рата. Споменик је свечано откривен 1922. године. Израђен је од карарског мермера у Италији, па пренет ту. Рад је италијанског вајара Паола Болдрина (Paolo Boldrin, 1887-1965, који је и сам био заточеник овог логора). На њему се налазе натписи на италијанском и немачком језику, међу којима је и податак да је на гробљу сахрањено 8.000 Срба. Споменик представља фигуре три војника, који се напрежу да се ослободе из ропства и окренути су ка југу, тј. ка Италији. Било је покушаја са италијанске стране да се постигне договор са владом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца да се споменик подигне о заједничком трошку, као и да се на њему нађе и натпис на српком језику, међутим, до договора није дошло. Италијани су ипак оставили један део на постаменту празним како би југословенска страна накнадно могла да допише свој текст, што то се никада није догодило.
Шест масовних гробница у којима су похрањени српски војници било је обележено са шест гранитних обележја, од којих је једно у међувремену нестало, а осталих пет се и даље налази на гробљу. Ради се о спомен-обележјима од гранита неправилног облика, рустичне обраде, налик необрађеном камену из природе, која су била постављена над гробницама и на којима је, на немачком језику, записано колико српских војника је било сахрањено у тим гробницама (на њима се налазе бројеви: 954, 1.066, 1.149, 1.662 и 1.666). Ови споменици, иако представљају индустријски рад неке каменорезачке радионице, својом естетиком природности су ненаметљиви, а с друге стране, одлично уклопљени у природну околину.
На овом делу гробља се налазе и групе споменика у форми крста, по три у групи, распоређене на травнатој површини.
Улазна капија у гробље је масивна и чине је два гранитна ступца, са канделабрима на врху. Између стубаца су постављена двокрилна врата од кованог гвожђа. Врата су декорисана геометријским мотивима и мотивима крста, као и натписом на немачком језику са годинама почетка и завршетка оба светска рата. На стубовима се налазе информационе табле на немачком и италијанском језику, а испред њих по свећњак, направљен од чауре гранате.
Додатне информације преузете су са сајта Српске православне цркве:
„Од 15ч на војничком гробљу у Маутхаузену је врило од народа који је дошао из разних делова Горње Аустрије а највише са подручја Црквене Општине Линц. Помен жртвама који овде оставише своје кости (у Првом Светском Рату њих око 8000) служио је Архијерејски Намесник за средњу Аустрију о.Славиша Божић, прота ДРаган Мићић и прота Љубомир Болић. Прота Драган је освештао Крст који су на Спомен Капелу поставили: Миша Милановић и Драган Којић. Подизање и постављање Крста је пратила песма „Тамо далеко“ коју су за ову прилику припремили и одпевали ученици школе српскога језика из породице Милановић: Теодора, Матеј, Стефан и Теодор. И овде се присутнима обратио Епископ Андреј који је говорио о радовима и њиховим извођачима на Капели. Посебне заслуге за досадашње радове припадају грађевинском одбору.
Помену и постављању Крста у Маутхаузену, међу мноштвом народа били су и: генерални конзул Републике Србије г-ђа Светлана Станковић и конзул Никола Марковић,из Салзбурга. У име владе Републике Српске, присутан је био г-дин Младен Филиповић из Беча.“
