Босна и Херцеговина

Кликом на слику прелазите на претрагу локација на интерактивној мапи

И поред све мржње, репресалија и убистава, Аустроугарска није могла потпуно да сломи српски дух у Босни и Херцеговини, чији добровољци су се прикључили својој браћи на Солунском фронту. Споменици у овој држави подсећају на та тешка времена.

Изложба и каталог Меморијали Првог светског рата на простору Републике Српске и од интереса за Републику Српску са простора Федерације БиХ
Бањалучки процес је највећа од седамнаест судских парница у Босни и Херцеговини, које су током Првог светског рата вођене због велеиздаје.
На земљишту уступљеном од градске општине, у периоду од августа 1933. до септембра 1934. године, према пројекту инжењера Јосифа Голднера, изграђена је зграда под називом "Дом Краља Петра Првог Великог Ослободиоца"
Појединачни породични споменици добровољцима у Првом светском рату на сеоском гробљу у селу Блаце, Берковићи.
Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу Ослободиоцу у Бијељини израдио је вајар Рудолф Валдец 1937. године.
Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских је храм СПЦ у касарни "Војвода Степа Степановић“ у Бијељини.
Споменик палим борцима 1912-1918. и 1941-1945. налази се у касарни "Војвода Степа Степановић" у Бијељини.
Спомен-биста у част војводе Степе Степановића (1856-1929) налази се у касарни "Војвода Степа Степановић" у Бијељини.
У оквиру Манастира Тавна, са северне стране цркве Свете Тројице, налазе се сломен-плоче над костурницом жртвама Првог светског рата.
У порти Цркве Светог Саве у Билећи налази се споменик и костурница обешенима током Првог светског рата.
Споменик српским ратним добровољцима (Корићким), у Билећи, обновљен је и освећен 1996. rодине.
Спомен-капела у Вардишту, испод које се налази и костурница, подигнута је 1931. у знак сећања на 440 српских официра, војника и добровољаца.
Спомен чесма Ружина вода подигнута је у част војника Шумадијске дивизије другог позива који су погинули на том месту.
Ово је најприступачније и најбоље уређено војничко гробље од три војничка гробља Шумадијске дивизије другог позива.
Логор Добој формиран је примарно као интернистички логор 27. децембра 1915, а затворен 5. јула 1917. године.
Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у Костајници подигнут је након Првог светског рата.
Спомен-чесма посвећена страдалим српским добровољцима 1912-1918. године у Лакташима, подигнута је 1932. и обновљена 2012.
У месту Помолу, Општина Милићи, налази се споменик и спомен-костурница у спомен војницима Шумадијске дивизије српске војске.
Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу обновљен је 1990.године, порушен1995., и поново подигнут и обновљен 1996.
На постојећем гробљу погинулих бораца НОР-а и ЖФТ-а, врло успешно су додате симетрично на постаментима постављене две спомен-плоче
На превоју Јабука, изнад Горажда, уз тек изграђени макадамски пут према Сарајеву, 23. октобра 1914. године шуцкори су убили 48 Срба.
На православном градском гробљу Доња Сопотница код Новог Горажда, налази се споменик руским официрима, Другог донског кадетског корпуса
У заједничку гробницу су положене 72 жртве, међутим тачан број страдалих у Првом светском рату са ових подручја никада неће бити познат
Руски војници учествовали су у завршним борбама за ослобођење Приједора на крају Првог свегског рата.
Душан Костић, срески начелник 1930-1933, иницирао је да се прикупе кости свих знаних и незнаних јунака и да се сагради спомен костурница.
У Сјеверском, на месту одакле је дејствовала српска артиљерија 1914, подигнут је 1925. године Споменик краљу Петру Првом.
Спомен костурница краљу Петру и борцима који су погинули у Првом светском рату саграђена је 1929. у порти православне цркве у месту Штрпци.
Споменик солунским добровољцима у Соколцу подигнут је у част око 400 добровољаца из овога краја, учесника Првог светског рата.
У оквиру Манастира Соколица, освештаном 11. августа 2002. године, налази се Спомен-капела „Светом Петру Зимоњићу и српским мученицима“.
Споменик мајору Кости Тодоровићу у Скеланима подигнут је поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата, 28. јуна 2014.
Споменик „Херојима за слободу подигнут је у знак сећања на улазак српске војске у Требиње 22. новембра 1918. године, а откривен 1938.
У Спомен костурници на градском гробљу у Требињу сахрањени су земни остаци 79 Срба, обешених 1914 - 1916. од стране аустроугарске власти.
Спомен - капела Светог Димитрија на Клобуцима подигнута је у част 171 погинулог ратног добровољца у борбама код Грахова и Клобуха 1915.
Спомен-обележје, које је рађено по идејном решењу требињског архитекте Вука Рогановића, подигли су мештани села Оровац и град Требиње.
Биста краља Петра Првог израђена је 1992. године и дело је вајарке Дринке Радовановић.
Спомен-плоча борцима из Првог светског рата постављена је у Хан Пијеску поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата, 28. јуна 2014.
Војничко гробље Вран камен је највеће по броју сахрањених војника, али стање у коме се налази не иду у прилог његовом значају.
Споменик посвећен Добросаву Јовановићу и успомени на добровољце страдале у Првом светском рату постављен је у Брчком 1932.
Кућа у којој је рођен Гаврило Принцип налази се у Обљају надомак Босанског Грахова.
Спомен-плоча Гаврилу Принципу постављена је у Сарајеву у годинама после Првог светског рата.
Посмртни остаци Видовданских хероја сакупљени су и 7. јула 1920. сахрањени у заједничку гробницу у Сарајеву.
Спомен-плоче, лево и десно од улаза у Саборни храм а изнад гробнице, подигло је тузланско Соколско друштво са грађанством 19. септембра 1926.
После борби на Добруџи, Остоја Паљић је пребачен на Солунски фронт где се, такође, у више наврата истиче храброшћу и војничком вештином.