Црква бесмртних хероја, Спомен-храм светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, Касарна “Војвода Степа Степановић”, Бијељина

„Меморијали Првог светског рата на простору Републике Српске и од интереса за Републику Српску са простора Федерације Босне и Херцеговине“, Београд, 2018.
аутори: Мр Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић

Позиција: 44.75911552341386, 19.228122217517747

Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро

ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи

Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских је храм Српске православне цркве који се налази у касарни “Војвода Степа Степановић“ у Бијељини. Припада Епархији зворничко-тузланској. Саграђен је у току_Одбрамбено-отаџбинскоr рата (1992-1995) по наређењу Главног Штаба Bojске Републике Српске и посвећен је Крсној слави Војске Републике Српске- Видовдан (28. јун).
Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских први је подигнути војни спомен-храм (војна црква) у Републици Српској и први је православни војни спомен-храм саграђен након Другог светског рата на простору бивше СФРЈ; од септембра 2016. године проrлашен је историјским спомеником од изузетног значаја за Републику Српску.
Генерал-мајор Новица Симић, командант Источнобосанскоr корпуса Војске Републике Српске, започео је 1994. године преуређење већ постојећег објекта спомен-собе бијељинске касарне у правоугаони спомен-храм. Храм је саграђен трудом војника, подофицира и официра Војске Републике Српске. Спомен-храм је, 25. јуна 1995. године, освештао Њеrово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Василије Качавенда, а у име Главног Штаба Војске Републике Српске, на дан освећења, кумовао је генерал-потпуковник Милан Гверо, помоћник команданта Главног штаба ВРС за морал и религијска и правна питања.
Овај Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских чува успомену и молитвено сећање на све ратне добровољце Семберије, Мајевице и Подриња у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, на учеснике антифашистичке борбе у Другом светском рату, на борце у Одбрамбено-отаџбинском рату (1992-1995), као и на све погинуле војнике, полицајце, ватрогасце и војне лекаре који су пострадали на дужности.

Икона „Завјет“ је симбол/знамење свих ратних добровољаца Семберије, Мајевице и Подриња у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918.год. Аутор: Јелена В. Поповић