„Меморијали Првог светског рата на простору Републике Српске и од интереса за Републику Српску са простора Федерације Босне и Херцеговине“, Београд, 2018.
аутори: Мр Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић
Позиција: 44.742447438841545, 18.092233684116387
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
(КРСТ)„ПО ЦВЕТНИМ ПОЉИМА ОТАЏБИНЕ МОЈЕ
МНОГЕ СВЕТЕ ХУМКЕ РАСТУРЕНЕ СТОЈЕ,
ГРОБ ДО ГРОБА ЛЕЖИ И СВЕДОЧИ ЈАВНО
ДА ГИНЕМО СЛАВНО.
ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ“
„ОД 1914. ДО ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ 1918. АУСТРО-УГАРИ УЧИНИШЕ ЛОГОР У ДОБОЈУ ЗА 45.790 СРБА ИНТЕРНИРАНИХ СА ВЈЕКОВНИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА.
ПРЕКО 6000 МУЧЕНИКА ИЗ ЛОГОРА СВОЈЕ ДУШЕ БОГУ ПРЕДАДОШЕ А НАПАЂЕНЕ КОСТИ ОСТАВИШЕ СВЈЕДОКОМ ЗЛОЧИНА.
У ПОМЕН ЊИМА БИЈАХУ САГРАЂЕНЕ И 18. СЕПТЕМБРА 1938.ГОД. ОСВЕЋЕНЕ СПОМЕН ЦРКВА И СПОМЕН КОСТУРНИЦА СА СПОМЕНИКОМ У ЗНАКУ ЧАСНОГ КРСТА.
ИСТИ СПОМЕНИК УСТАШЕ ПОРУШИШЕ 1941. ГОДИНЕ А ПОСЛИЈЕРАТНА ВЛАСТ У 1954. ГОДИНИ ГА ОБНОВИ АЛИ СА ДРУГАЧИЈИМ ЕПИТАФОМ И БЕЗ КРСНОГ ЗНАМЕЊА
РЕПУБЛИКА СРПСКА НА 6 НОВЕМБАР ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ 1993. УЧИНИ НОВИ ЧАСНИ КРСТ ПРВОБИТНОГ ИЗГЛЕДА И ВРАТИ СТИХОВЕ ПЈЕСНИКА НА ЊЕГОВО ПОСТОЉЕ НА ВИЈЕКЕ ВЈЕКОВА – АМИН“
Логор Добој формиран је примарно као интернистички логор 27. децембра 1915, а затворен 5. јула 1917. године. У њега су прво дотерани становници Босне и Херцеговине који су били избегли у Србију за време повлачења српске војске са Дрине. Међу њима је било највише жена и деце. Поред босанскохерцеговачких избеглица које су сукцесивно стизале у логор, по групама 600-800 људи, у њега је депортовано више од 5.000 мушкараца, жена и деце из Београдског среза непосредно после заузимања Београда.
У овом логору заточеници нису терани на рад, с обзиром на полну и старосну структуру, али су масовно пострадали због нељудских, односно животињских услова смештаја, глади и болести (грипа, пегавог тифуса, дизентерије, црних богиња, колере итд.), а често су кажњавани вешањем.
Логораши су најпре умирали појединачно, а „после све више и више, по 10, 15, 20 на дан“, само у месецу априлу 1916. године умрло је 643 деце.
Посмртни остаци жртава логора ексхумовани су тек 1938. године, и то „око 8.000 стараца, жена и дјечице“, који су похрањени „пажљиво и свечано у заједничку гробницу у Добоју“. Ту велику спомен костурницу од гранита хрватске усташе разрушиле су 1941. године, а посмртни остаци су тако стајали све до ослобођења 1945. године.
Међутим, показало се да ни до данас нису пронађени и ексхумовани сви гробови и све гробнице овог логора.
