„Меморијали Првог светског рата на простору Републике Српске и од интереса за Републику Српску са простора Федерације Босне и Херцеговине“, Београд, 2018.
аутори: Мр Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић
Позиција: 44.756995049384805, 19.21626053386272
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
На западној страни се налази израђен ГРБ СРБИЈЕ
На северној страни је написано: “КРАЉУ ПЕTPУ I КАРАЂОРЂЕВИЋУ”
На јужној сrрани је написано: „ЗАХВАЛНИ СРБИ СЕМБЕРИЈЕ”
На источној је исписано:
“ПРВИ СПОМЕНИК ПOCTABЉЕН JE НА ВИДОВДАН 1937.ГОДИНЕ, А НЕМАЧКИ
ФАШИСТИ И УСТАШЕ ПОРУШИЛИ ГА И ОСКРНАВИЛИ 15. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ.
УСЛОВИ ЗА ОБНОВУ СПОМЕНИКА СТЕКЛИ СУ СЕ ПОБЕДОМ СДС НА ВИШЕСТРАНАЧКИМ ИЗБОРИМА 1990. ГОД.
СПОМЕНИК УРАДИО ЗОРАН ЈЕЗДИМИРОВИЋ. АК. ВАЈАР У МАНАСТИРУ ТАВНА.
МИТРОВДАН 1993. ГОДИНЕ.”
Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу Ослободиоцу у Бијељини израдио је вајар Рудолф Валдец 1937. године. Иконографски, споменик се ослања на сцену Свети Ђорђе убија аждају и мит о борби Краљевића Марка са Мусом Кесеџијом. Као необично жив и динамичан споменик описан је и у новинским чланцима: краљ Петар, заоденут краљевским плаштом, седи на великом, снажном и лепом коњу који се пропео на стражње ноге док је испод већ оборени троrлави Арапин. Левом руком краљ је зауздао узнемиреног коња, а десном је завитлао велики мач, који ће се спустити и расећи оборену главу џина који у рукама држи сломљени мач и брани се штитом од краљевог замаха.
Са постаментом, висина споменика је била око седам метара. а изливен је у Првој Уметничкој Вештачкој Ливници Властимира Ђорђевића у Београду.
По немачкој окупацији, априла 1941.године, споменик је срушен.
Споменик краља Петра Првог Карађорђевића у Бијељини је један од првих обновљених династичких споменика после распада Југославије. Ayтop новог споменика Зоран Јездимировић из Бијељине, који је на основу фотографија првобитног Валдецовоr дела, као и сећања старијих Сембераца, вајао споменик у манастиру Тавна. Истовремено, да би се споменику обезбедила доминантна улоrа на Тргу, градске власти су одлучиле да постојећи постамент преместе мало даље од оригиналне локације и да га незнатно повећају. Свечаност откривања и освештања обновљеног споменика уприличена је на Митровдан, 8. новембра 1993. године. На постаменту су обновитељи поставили и кратак запис о историји споменика, а сам споменик је врло брзо поново постао препознатљив симбол Бијељине.
