„Меморијали Првог светског рата на простору Републике Српске и од интереса за Републику Српску са простора Федерације Босне и Херцеговине“, Београд, 2018.
аутори: Мр Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић
Позиција: 44.416990038980344, 17.084680788674795
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
На источној страни је исписано:
„ОВАЈ СПОМЕНИК ПОДИЖЕ
(КРСТ)
БЛАЖЕНО ПОЧИВШЕМ КРАЉУ
ПЕТРУ I КАРАЂОРЂЕВИЋУ
МРКОЊИЋУ
ВЕЛИКОМ ОСЛОБОДИОЦУ
НАРОД
МРКОЊИЋ ГРАДА“
„1844†1921“
На јужној страни је исписано:
„И БОСНУ ЈЕ ВОЛО
ДА СЈЕДИНИ РОДУ
ДА ЈОЈ СКИНЕ ЛАНЦЕ
И ДАДЕ СЛОБОДУ“
„ПОДИГНУТ
1924.“
На западној страни је исписано:
(ГРБ СРБИЈЕ)
„ПОРУШИЛЕ УСТАШЕ
1941“
На северној страни је исписано:
„ТО ЈЕ ЧИКА ПЕРА
ШТО СЕ САДА СЛАВИ,
ЗАХВАЛАН МУ НАРОД
ОВАЈ СПОМЕН СТАВИ“
„ОБНОВЉЕН
1991“
На основу кратке вести објављене у Правда, сазнајемо да је Варцар Вакуфу, 1. децембра 1924. године, на Дан уједињења, откривен споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу. Дописник Правде прати историјат изградње споменика, од рађања идеје и формирања Одбора за подизање споменика, па све до дана његовог откривања. Из тог извора сазнаје се да су на свечаност откривања споменика у Варцар Вакуф били позвани представници Двора, Владе, Народне скупштине и разних министарстава.
Аутор Споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу био је вајар Иван Екерт, који је поред споменика краљу Петру Првом у Мркоњић Граду, израдио споменике краљу Петру Првом и у Ливну, Фочи, Бугојну, Гравнику, Босанској Градишки, Јајцу и Доњем Вакуфу. Сви до једног су за време Другог светског рата срушени. Нису сачуване ни боље фотографије на основу којих би се могло тврдити да су Екертови споменици краљу Петру Првом реплике његовог првог споменика из Мркоњић Града (Варцар Вакуфа).
Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу обновљен је 1990.године, да би га 10. октобра 1995. године порушили припадници оружаних снага Државе Хрватске и Хрватског вјећа одбране. Поново је подигнут и обновљен 1996. године, након повратка становништва из избеглиштва.
Споменик је евидентиран као заштићено добро у документацији Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.
