„Меморијали Првог светског рата на простору Републике Српске и од интереса за Републику Српску са простора Федерације Босне и Херцеговине“, Београд, 2018.
аутори: Мр Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић
Позиција: 44.77279755125762, 17.201698246271274
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
На западној страни се налази рељефно израђени крст, испод њега је неписана година: “1933”
На источној страни, испод истоветног крста је исписано: “1915 – 1916”
На северној страни су вертикално написана имена: “Јово Павловић, Петар Билбија, Јаков Ерић”
Испод последњеr имена исклесан је крст са знатно дужим вертикалним краком.
На јужној страни написана су имена: “Коста Јефтић, Ристо Барњаковић, Драrољуб Кесић.“ Испод првог и трећег имена су крстови.
Испред споменика се налази спомен-плоча на којој је уклесана реченица:
“Јавите Србији да је волим“, коју је на самрти изрекао Драrољуб Кесић својим друговима у „Црној кући”.
Иза споменика се налази спомен плоча: „др Јован Перенчевић 1894-1968″
Бањалучки процес је највећа од седамнаест судских парница у Босни и Херцеговини, које су током Првог светског рата вођене због велеиздаје. Вођена је против “Васиља Грђића и другова“. Оптуженици су смештени у Окружни затвор у Бањалуци звани “Црна кућа“. Главни претрес се одржао од 3. новембра 1915. до 16. марта, а пресуда је изречена 22. Априла 1916. године.
Женска секција „Удружења резервних официра и ратника- ФИДАК” је 7. маја 1933. rодине покренула акцију преноса костију петорице жртава Бањалучкоr процеса, умрлих у „Црној кући“ – Окружном затвору, у заједничку rробницу. До тада су били сахрањени у посебним гробовима, означеним неугледним храстовим крстовима, који су у то време већ оронули и били једва препоэнатљиви. Акцији се придружила и група преживелих оптужених, који су у то време боравили у Бањалуци. Формиран је и посебни Одбор за пренос костију, а друштво “Змијање” је за њихову сахрану уступило гробницу Петра Кочића на српском православном rробљу “Свети Пантелејмон“.
У спомен умрлим 10. септембра 1933. године је свечано откривен споменик, рад немачког вајара Бруне Диаманта, рођака поглавара трапистичке цркве у Бањалуци.
Споменик је евидентиран као заштићено културно добро у документацији Републичкоr завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа у Бањалуци.
