Извор: wikipedia
Позиција: 45.93543772519245, 6.641337332501145
Тачност локације: шира локација
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
У гробници изграђеној 1984.год, сахрањена су петнаесторица страдалих Срба током Првог светског рата.
Текст са википедије:
Санаторијум за Србе у Саланшу или Десета јединица Болнице шкотских жена за рад у иностранству (енг. Tuberculosis Sanatorium for Serbs at Sallanches, Haute Savoie) била је привремена здравствена установа, намењена лечењу и опоравку српских студента и српских избеглица у Француској оболелим од туберкулозе.
Деста болница шкотских жена или санатортијум у Саланшу радила је од њеног оснивања марта 1918. године, све до јуна 1919. године.
Положај, размештај и намена
Санаторијум, болница био је смештена у хотелу „Савоја”, у Француској, у градићу Саланш, испод Монт Бланка, у близини швајцарске границе.
Због све веће потребе, капацитет санаторијума-болнице, који је првобитно имао 100 постања, убрзо се повећао на 150 постеља.
Све време болница-санаторијум, углавном је била намењена опоравку рековалесцента, оболелих од туберкулозе плућа.
Предуслови
Француска је била земља која је Све време Првог светског рата Француска је била отворена за евакуацију и пријем српским избеглица: ђака, студента, народних посланика, чиновника, војника. Њих је према француским изворима, на територији Француске до 1. јануара 1918. године боравило 17.000.
На основу одлуке коју је донела Народна скупштина Републике Француске и њена влада у новембру и децембру 1915. године, почев од краја децембра 1915. године, највећи део избегле српске деце, и студената се све време Првог светског рата наставио је школовање у Француској.
Како је део избеглица дошао у Француску из ратом захваћене Србије, са већ нарушеним здрављем, ратне прилике које су владале у Француској све вереме Првог светског рата, условиле су погоршање постојећих и појаву нових разних болести, посебно јако заразне туберкулозе, за коју није постојао одговарајући лек. То је утицало да се ова зараза попут пошасти у великом броју рашири међу српским ђацима и војницима. Након масовног разбољевања деце и омладине, у Француској се јавила потреба, да се поред уточишта и помоћи у школовању, оснују и лечилишта и санаторијуми за српске ђаке и студенте.
Оснивање санаторијума
На иниицијативу Просветно одељење у Паризу донета је одлука да се оснује санаторијум у Саланшу (1917) и ђачког одморишта у Ментону.
Идеју за оснивање санторијума помогао је Комитет шкотских жена. Министарство просвете и црквених послова на Крфу, о оснивању Санаторијума у Саланшу, 20. јануара 1918. године обавестио је овим извештајем, Шеф просветног одељења у Француској, професор Сава Урошевић:,
„ На Конференцији, одржаној 21. децембра ове године [1917.] под председништвом г. Главног Комесара у његовој Канцеларији, примио је к знању његово саопштење, да је постала дело, мисао и жеља Комитета Шкотландских Жена (Scotish Women’s Hospitals), да се оснује један племенски санаторијум за наше ђаке […]. […] оснивањем овог новог санаториума и својим намерама да га пренесе, после рата, у Србију, задужује нас новим дугом захвалности. Овај санаторијум почео је да прима туберкулозне guerissible студенте, почетком фебруара ове године [1918.]”.
Активности
Поред лечење српских ђака у санаторијуму, које је одобрило Просветно одељење у Паризу, управа санаторијума организовала је и курс енглеског језика, а сваки болесник је добијао по један комад земље на коме је узгајао поврће и цвеће, а све са циљем бржег и бољег опоравка.
Болница шкотских жена у Саланшеу је радила од марта 1918. до јуна 1919. Све време, болница је деловала као санаторијум, углавном намењена рековалесцентима, и због све веће потребе, капацитет болнице се стално повећао, па је од 100 нарастао на 150 постеља.
