Аутор: Ненад Лајбеншпергер
Обишли смо следеће локације на којима су постојала гробља или спомен обележја, или су подизана са намером да буду костурнице:
Некадашње „колерично“ гробље у Куманову на ком су били сахрањени српски војници – данас простор који се налази иза Споменика револуције. По информацијама из ранијих година било је остатака неколико надгробних споменика. Ово приликом нисмо ништа пронашли.
Црква Св. Тројице у центру Куманова – у порти цркве су се налазили гробови српских официра погинулих током Кумановске битке. Гробови су раскопани током Првог светског рата, али је остало неколико надгробних споменика. Нису затечени остаци споменика, нити постоје ближи подаци у цркви.
Сењак – простор некадашње костурнице у Штипу, О. Штип – На Сењаку у Штипу се налазила костурница српских војника страдалих током Брегалничке битке. Подигнута је 1931. године, а уништена током Другог светског рата. На том простору је касније никло ново насеље, а према доступним подацима на месту костурнице је подигнута пијаца. У тренутку наше посете, нико од људи које смо срели није знао да нам каже тачну локацију некадашње гробнице, нити шта се десило са костима. Према неким причама, оне су пренете на цивилно гробље и сахрањене поред тамошње цркве.
Црква светих Петра и Павла у Битољу – Према информацијама које смо добили у самом Битољу, на тавнском простору цркве се налазе неке кости које би могле да буду кости српких војника. Није нам дозвољен улазак на тај таван, већ нам је препоручено да тражимо благослов владике за то.
Католичко гробље у Битољу – према пронађеним скицама, око овог гробља се налазило гробље у ком су били сахрањени и српски војници. Данас се југозападно од гробља налази простор археолошког налазишта Хераклеа, а простор северозападно и североистично је зарастао у шуму.
Црква светог Архангела Михаила у Битољу (Довлеџик) – Овај храм је грађен са намером да буде спомен костурница у коју би се похраниле кости српских војника погинилих 1912. године на Облаковском вису. Црква је изграђена, али нисмо пронашли потврду да су ексхумације и преноси костију у крипту икада извршени. Простор који је био предвиђен за костурницу црква користи као магацински простор. Улазак у крипту нам није био омогућен пошто свештеник „није имао кључ“.
Гробље код Цркве Св недеље у Битољу. Према архивским подацима на гробљу су била сахрањена два српска војника. Њихoвe грoбoвe нисмo прoнaшли, aли jeсмo гробно место Јанета Димовског који је као војник убијен у Трстнику 1914. године
Ресан – у центру насеља се некад налазила спомен костурница. Костурница данас не постоји, на њеном месту се налази трг. Није познато шта се десило са костима. Утврдили смо тачно место на ком се налазила костурница.
Немачко војно гробље у Битољу – према одређеним информацијама овде је било сахрањено и неколико српских војника. На гробљу не постоји никаква информација о томе, нити постоје засебне хумке.
Гробља у Охриду – У Охриду је обиђено неколико локација на којима су се налазили војнички гробови:
– гробље код Цркве светог Николе у Влашкој мали – на том простору је данас стамбено насеље;
– некадашње грађанско гробље – данас више не постоји – на том месту је аутобуска станица;
– Црква св. Николе болничког – упоређивањем са архивском скицом констатовано је да се на месту тог једног гроба данас налази башта ресторана;
– Црква Светог Ђорђа у Влашкој Мали – на месту некадашњег војног гробља данас је делом зелена површина, а делом црквени дом.
Старавина – У селу Старавина се налази објекат који је грађен као црква са спомен костурницом у који су требале да буду смештене кости српских војника чији су се гробови налазили на територији среза Мориховског (данас општина Новаци). Радови на изградњи су започети 1938. године, али нису завршени до почетка другог светког рата. Црква је била стављена под кров, а преостало је да се ураде само неки ситнији радови. Данас је објекат напуштен и урушен. Простор непосредно уз цркву се користи за мерења стоке.
Простор око џамије у Живојну – по архивској грађи, ту су се налазила два гроба, од којих један са спомеником. Увиом у околни простор око џамије, нису уочени остаци ових споменика.
Цивилно гробље у Прилепу – према доступној литератури на њему се налази гроб десетара српске војске из Првог светскога рата. Прегледом гробља утврђена је немогућност његовог налажења. Пронађен је гроб Стевана Радусиновића, десетара државне железнице који је погинуо 10. 05. 1923. године. У наредном периоду је неопходно утврдити да ли је у историографској грађи грешком наведен овај гроб као да је из Првог светског рата.
