Извештај са службеног пута у Македонију 10-19. септембра 2018. године
У циљу обиласка српских војних меморијала из Првог светског рата у Републици Македонији екипа Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, у саставу: Ненад Лајбеншпергер, историчар; Алекса Цигановић, архитекта и Бранислав Стојков, возач, боравила је од 10. до 19. септембра 2018. године у Републици Македонији. Поред њих, као део екипе, од 10. до 14. септембра, при обиласку меморијала на простору општине Новаци, учествовао је Радољуб Кнежевић, планинарски водич и познавалац тог простора, а од 17. до 19. септембра, приликом потраге за меморијалима на територијама општине Пехчево и Берово Милоје Николић , историчар из Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Екипа је укупно обишла 20 локалитета на територији општине Новаци на којима се налазе гробови или споменици српским војницима страдалим током Првог светског рата, један локалитет на простору општине Битољ повезан са балканским ратовима и Првим светским ратом и један локалитет на простору општине Берово, повезан са Првим светским ратом. За нека од ових меморијала се знало раније, али нису били званично обиђени од стране стручњака из Србије, а нека су пронађена на овом путовању (надгробници у Брнику, Орехову, Сливици и Берову).
У Пехчеву смо обишли капелу Свете Петке Галипољских Срба који сада живе у овом месту.
Ненад Лајбеншпергер и Алекса Цигановић су, од 14. до 16. септембра били учесници научног симпозијума „100 година од пробоја Солунског фронта“ који је био организован у Битољу. Сви наведени чланови екипе су присуствовали и званичној комеморацији на српском Војничком гробљу у Битољу која је одржана 15. септембра поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта.
Приликом овог путовања екипа је имала састанак у Амбасади Републике Србије у Скопљу, са амбасадорком Душанком Дивјак-Томић и конзулком Александром Ђурицом. На састанку се разговарало о плану нашег путовања, као и о актуелним проблемима на заштити српског меморијалног наслеђа на простору Македоније.
Екипа је имала састанак и са Мери Стојановом директорком Завода за заштиту споменика културе и музеја у Битољу (Заводот за заштита на спомениците на културата и музеј Битола). На састанку смо причали генерално о раду завод у Битољу и раду српског републичког завода за заштиту споменика културе, као и о срспким војничким гробљима и споменицима на територији коју покрива Завод и музеј у Битољу. Речено нам је да се Завод не бави споменицима и гробљима српских војника и да нема документацију о њима, осим о капели на Кајмакчалану, али и да њу нису посетили већ неколико година.
Ненад Лајбеншпергер
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“
Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“, основано је крајем јуна 2015. године у Београду, као потреба да се затечено стање српских војних гробаља и меморијала, пре свега ван Србије, поправи и сачува од заборава. Зато је и за назив удружења одабран Кајмакчалан, јер на том подручију Солунског фронта током Првог Светског рата је многобројних гробаља остало заборављено и запуштено. Ми смо група људи који су схватили значај да се траг наше борбе и жртве за слободу не заборави и зато свакe године више пута походимо тај део Македоније и Грчке ради чишћења, евидентирања и проналажења неоткривених војних гробаља.
Трудимо се да обележавамо све битније датуме и комеморације, поготово на оним меморијалима које наша држава не стиже да обиђе. Сматрамо да је то наша дужност и да треба да подржимо напоре своје државе и помогнемо колико смо у могућности. Свакe године 15. септембра присуствујемо комеморацији на српском војном гробљу у Битољу, који организује наша амбасада у Скопљу. Пењемо са на сам врх Кајмакчалан, где у спомен капели полажемо венац и одајемо почаст погинулим српским војницима. Такође дајемо помен и полажемо венце на неприступачним теренима по гудурама Македоније и Грчке, где чистимо српска војна гробља.
До сада смо пронашли и очистили више десетина заборављених и запуштених српских војних гробаља.
На фејсбук страници Удружења презентвовали смо 280 фотографија споменика са подацима који су се могли прочитати. Имали смо позитиван одјек јавности. Јављали су се многи који су после сто година сазнали где им је погинуо и где им је сахрањен предак и захваљивали нам се на труду који улажемо, без помоћи друштвене заједнице и државних органа.
Удружење је до сада организовало неколико презентација својих активности у библиотеци града Београда, којима је присуствовало више стотина посетилаца.
Организовали смо два предавања везано за стогодишњицу погибије Војина Поповића-војводе Вука.
Организовали смо промоцију књиге „Санитетска транспортна средства у ослободилачким ратовима Србије од 1912 до 1918. године“.
Од 2017. године смо почели да се бавимо и издавачком делатношћу, и издали смо први Зборник радова „Уметношћу до истине Срби и Велики Рат“, као скуп научних радова емитнетних стручњака, што из историје што из уметности. Издавање ове публикације финансијски нам је помогло Министарство спољних послова односно Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
У 2018. години уз финансијску помоћ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања урадили смо изложбу фотографија на тему: Први светски рат, српска војна гробља, проналажење и уређивање“. Изложба је приказана у Београду, Земуну, Лозници, Шапцу.
Наредне 2019. године реализовали смо документарни филм „Засијаше гробови солунаца“. Пројекат је финансијски помогло Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Промоција филма одржана је у Дому војске у Београду. Документарни филм приказан је и гледаоцима у Шапцу, Новом Саду, Александрову и Сиригу.
Планирамо да проширимо опсег нашег деловања, како би смо сачували од заборава и друге локације како у Србији тако и ван Србије. Озбиљнији подухвати на евиденцији и прављењу базе података, развоја издавачке делатности и одржавања научних скупова, пре свега од стране стручњака како би се на професионалан и стручан начин забележила и анализирала заоставштина тога доба.
Све наше активности финансирамо сами, односно сви учесници плаћају сами пут и добровољно волонтерски раде.
У овим нашим активностима учествовало је преко 200 учесника из скоро свих крајева Србије.
Удружење и ове 2021. године у првој половини септембра под слоганом „прошао је век – не и наше сећање“ организје одлазак у Македонију са задатком да пронађе и очисти гробља која су заборављена и препуштена зубу времена, и да попише имена са споменика тамо где је то могуће видети и прочитати. Ово се односи и на проналажење и уређење спомен чесме на Милетиној коси, подно врха Кајмакчалана, према Студеној води. На овој спомен чесми је невештом руком Српског војника, на мермерној плочи исписан стих:
„Минуће године, векови ће проћи,
али теби „чесмице“ неће нико доћи.
Ал’ доћи ће сени палих другова,
да ствојим жубором, урликом вукова,
треском громова, одјеком лугова,
певају славу српских пукова“.
1917 , 1.Ч 2.Б, IV П.
Ову спомен плочу на чесми су саградили војници Прве чете, другог батаљона, четвртог пука, српске армије.
Станоје Стојковић,
председник Удружења за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“