Извор: Срби заробљеници у немачким логорима 1915–1919. године, Попис умрлих
Аутори: Ненад Лукић, Милан Тлачинац
Позиција: 50.87818256691246, 12.972537052323888
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: релативно добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
Логор Хемниц налазио се покрајини Саксонији на брду изнад истоименог града. Са градњом се почело 1912. године, а првобитно је то требало да буде касарна пољског артиљеријског пука који се тада налазио у Риеси (Riesa). До почетка рата касарна није била потпуно готова, а пук је отишао у рат из Риесе. У недовршену касарну у децембру 1914. године пристижу први ратни заробљеници из Русије, Француске и Белгије и у то време спавају у шталама. Са изградњом се наставило и логор је завршен у септембру 1915. године.
Био је под јурисдикцијом 19. армијског корпуса у Лајпцигу и током рата кроз њега је прошло више од 24.000 заробљеника.
Српски интернирци стигли су у овај логор крајем марта 1917. године и то из логора Голцерн који је тада затворен. Да ли је пре овог преласка било Срба у Хемницу није се могло утврдити, а у случају да јесте тај број није могао бити већи од стотинак људи.
У октобру 1918. године бројно стање логора је било следеће: 7.306 француских, 10.941 руских, 12 белгијских, 537 српских, 1.414 италијанска војника и 198 цивила. Командант логора је био пуковник Хајнике (D. Heinicke).
Логор се састојао из три породичне куће, затвореничке болнице, две куће, једне сеоске куће, девет заточеничких одаја, котларнице, осам барака, две кухиње за затворенике, болнице за изолацију и затворске сале. Касније су изграђени и други објекти, као што су цркве, кантина, продавница, разне занатске радионице (ковачи, колари, столари), собе за пробе за позоришних и музичких група.
Заробљеници су радили у разним индустријским фабрикама града Хемница, занатским радионицама, пољопривреди, док су поједини радили и у каменоломима. У логору је било више оркестара и позоришних група, а затвореници су такође могли да се баве спортом. Ипак, присилни рад, лоши санитарни услови и недостатак хране за заробљенике како је рат напредовао довели су до хроничне потхрањености и болести и коначно до умирања 706 интернираца закључно са 1921. годином.
У Хемницу је по прикупљеним подацима умрло 18 српских војника – 17 их је сахрањено на гробљу Еберсдорф. Један од ратних заробљеника, француски сликар и вајар Давид Деброк (David Debrock) је 1916. године исклесао споменик висине око два метра и тежине око 3,5 тоне у знак сећања на оне који су умрли. Поред статуе ожалошћене жене налази се велики натпис с речима: “Les prisoniers de guerre de Chemnitz à leur camarades 1914–1918.“ („Ратни заробљеници Хемница својим друговима 1914–1918.“)
