Логорско гробље Пархим

Извор: Срби заробљеници у немачким логорима 1915–1919. године, Попис умрлих
Аутори: Ненад Лукић, Милан Тлачинац

Позиција: 53.435609534518896, 11.809831395456605
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: релативно добро

ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи

Логор Пархим налазио се југозападно од Хамбурга и Шверина у близини Балтичког мора и био је под јурисдикцијом 9. армијског корпуса са центром у Алтони. У њега су прво интернирани Французи, Руси, Белгијанци и током 1916. године и Срби.

Логор је номинално имао капацитет за смештај 25.000 људи и био је један од већих у Немачкој. У њему је у једном моменту било око 15.000 савезничких војника који су смештени у 250 дрвених барака, док је оближње насеље Пархим бројало само 9.000 становника.

Крајем рата командант логора био је пуковник Коте (Kothe). Логор је имао електрично светло, две болнице и амбуланту, а припадници сваке нације могли су у сопственој кухињској просторији да спремају за себе оброке. Затвореници су имали на располагању радионице на којима су могли изграђивати рукотворине и евентуално од продаје зарадити нешто. Међутим, морали су обављати и присилни рад на сечи дрва, у пољопривреди и у оближњим предузећима, док је известан број заробљеника слат у радне логоре у покрајину Шлезвиг Холштајн (Schleswig-Holstein).

На бројном стању у једном моменту било је укупно 52.568 затвореника – 51.000 било је расподељено у 5.900 одељења рада, док је у логору боравило само 1.568 заробљеника.

У логору Пархим умрло је 114 (121) интернираца из Краљевине Србије.

На споменику је натпис: „Саграђен добровољним прилогом ратних заробљеника“