Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Аутори: Ненад Лајбеншпергер, Владимир Џамић и Ана Радованац Живанов
Позиција: 48.87599236207508, 18.035812160996656
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: лоше
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
На варошком гробљу у словачком граду Тренчину (Trenčín) налазио се део са гробовима војника Аустроугарске монархије, а у оближњем насељу Кубра се налазило једно војничко гробље. На оба је било сахрањено 180 југословенских војника. Краљевина СХС је желела да сачува посмртне остатке војника, пошто су гробови у Тренчину били угрожени услед нагнутог терена и падавина. Са друге стране, град Тренчин је желео да се одужи Краљевини СХС за спомен-костурницу подигнуту 1924. године у Крагујевцу за словачке војнике стрељане 1918. године, пошто је већина њих била из тих крајева.
Посебно формирана комисија, у којој су били Миливоје Црвчанин, Душан Дајичић, Олдрих Сватош и Франтишек Хорват, у својству техничког стручњака, одлучила је, 6. новембра 1924. године, да костурница буде на варошком гробљу и то његовом левом, горњем делу, пошто је одатле могла да доминира над осталим делом војничких парцела. Прoбнa eксхумaциja двa грoбa (једног из 1915. и једног из 1918) oбaвљeнa je 23. јануара 1925. године. Том приликом је констатовано да нема препрека да се изврши целокупна ексхумација гробаља у Тренчину и Кубри.
Пројекат за костурницу је урадио Франтишек Хорват, а саму градњу је извело грађевинско друштво Долежал и Рочак. Радови на подизању костурнице су почели у 11. априла 1925. године, свечаним полагањем камена-темељца, а завршени током јуна исте године. За подизање костурнице Краљевина СХС је одвојила 30.000 чехословачких круна, док је град Тренчин поклонио у власништво Краљевини СХС земљиште на ком је она подигнута. Зеленило око капеле је уређено 1927. године.
Ексхумације и пренос 171 посмртног остатка у њу су извршени између 15. и 25. јуна 1925. године. Од тог броја, најмање је 18 заробљеника и интернираца из предратне Србије.
Свечано освећење је обављено 6. маја 1928. године, уз присуство представника обе земље. Одржана је православна служба, што је изазвало одређено незадовољство католичких кругова, посебно пошто је већи део похрањених у костурници био те вере.
Капела се налази на падини брега и делимично је, задњим делом, укопана у њега. Данас је заклоњена густим растињем и дрвећем. До ње воде уредне бетонске степенице, пресечене гранитним коцкама. Конфигурација земљишта посредно је диктирала архитектонско решење. Капела је једноставан приземни објекат издужене правоугаоне основе са јасним одликама неокласицизма и асоцијацијом на сведене античке храмове. На централној фасади налази се улаз са два пиластра модификованих тосканских стубова и плитким капителима без декорације. Бочно од улаза је остављен простор за спомен-плоче, које никад нису биле постављене. Прочеље се завршава класичним грчким тимпаноном, унутар кога је натпис у вештачком камену: SHS, означавајући да је то костурница војника из Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На врху забата, који је слободан у односу на кровну конструкцију, постављен је ћирилско-методијски крст. Капела има терасу, окружену паралелним низом балустера повезаних доњом гредом. Унутрашњост је подељена преградним зидом. У првом, мањем делу централно место заузима поједностављен олтар, који служи за постављање цветних венаца, свећа и кандила. Завесе са представом крста, које су некада постављене на отворе лево и десно од олтара – да би одвајале тај простор од костурнице – замењене су танким клизним преградама од лесонит-плоча. Већи део капеле заузима костурница, у којој на полицама, у нумерисаним дрвеним сандуцима леже посмртни остаци војника. Костурница је у више наврата била обијана и девастирана од стране непознатих вандала. Радови на обнови су спроведени 1977. године, а затим и 2008. године, када је капела делимично обновљена: освежена је фасада и приступни део је реновиран. Међутим, том приликом није реновирана и сама костурница. На зидовима је видљиво дејство влаге, неке полице су пукле, па су сандуци попадали, разбили се и делимично побуђали.
