Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Аутори: Ненад Лајбеншпергер, Владимир Џамић и Ана Радованац Живанов
Позиција: 47.865198554490426, 17.765663318177438
Тачност локације: тачна
Степен очуваности: добро
ЛОКАЦИЈА МЕМОРИЈАЛА: приказ на мапи
Српски заробљеници преминули у логору у Нађмеђеру су првoбитнo били сaхрaњивaни на неколико места у близини логора, да би убрзо било формирано посебно заробљеничко гробље на периферији Нађмеђера. Транспорт је вршен колима која су ишла уском железничком пругом, направљеном само за те потребе. До краја рата на гробљу је настало најмање 2.182 гробнице. Само мањи број њих су појединачне, а већи део су масовне гробнице, са најчешће три до пет особа, али и преко 170 гробница са више од пет особа, с тим да те бројке иду и до 73 мртва у једној гробници. Подаци о укупном броју сахрањених се разликују. Исидор Ђуковић је у својим истраживањима израчунао 5.882 сахрањена логораша. Од наведеног броја, Срба је 5.431, а Црногораца 451. У списковима прављеним током Првог светског рата и обједињеним после њега наводи 5.464 особе, и то се и данас најчешће прихвата као званичан број. Од тог броја 5.153 је Срба, а 311 Црногораца. Нису сви сахрањени били евидентирани, па постоји претпоставка да је било сахрањено око 7.000 особа. Официри су сахрањивани у појединачним гробницама. Поред српског војничког гробља налазило се италијанско и руско војничко гробље. Оба далеко мања од српског.
Гробље је било испарцелисано, а гробна места су обележавана крстачама, на којима је постављана метална ознака са бројем гроба и податком колико људи је у тој гробници. На једном делу подигнута су и посебна камена обележја, различитих облика и димензија. Нека су била засебна, са урезаним текстом о покојнику, а нека униформисана, са металним (плеханим) плочицама са бројем гроба и бројем сахрањених у њему. На неким појединачним и заједничким гробницама су стављана и имена сахрањених у њој. Део обележја су правили сами затвореници, док је део њих постављен после рата, од стране породица преминулих.
На гробљу је било засађено дрвеће, између осталог, тује и жалосна врба, жбуње ситногорице и цветне алеје. После рата на гробљу је подигнута капела. Гробље је имало чувара и добро је одржавано. Постојала је и намера да се цело гробље ексхумира и сви посмртни остаци пренесу у костурницу, али се то није реализовало.
Од почетка Другог светског рата, па у следећих неколико деценија, и поред повремене бриге, гробље је полако почело да пропада. Нестали су сви дрвени крстови, вегетација је кренула несметано да се развија, а дошло је до девастације и самог простора гробља. На једном његовом делу је подигнута плинска станица, други делови су затрављени и постали су део јавне површине. Капела је остала без врата. Крајем, или непосредно после 1993. године, део гробља је био предат локалном кинолошком друштву, које је на том простору направило полигон за псе. Приликом сређивања простора за ту намену, уклоњени су и преостали надгробници. Након југословенске интервенције, тај простор је поново постао део гробља. Италијанско гробље је скроз уништено и преко њега је прешао пут.
Заједничким напорима Југословенске амбасаде у Братислави и градске самоуправе Нађмеђер, простор гробља је уређен 2003. године. Том приликом су постављена два нова спомен-обележја и две табле на улазној капији у гробље.
На простору војног гробља у Нађмеђеру, у улици Фучиковој (Fučíkova), данас су видљиви само капела, двадесет већих камених обележја и нешто остатака мањих обележја, такође од камена. Већа камена обележја су у облику стуба, израђена техником клесања у пешчару и подигнута да би се означила места на којима су се налазиле заједничке гробнице. Стаза оивичена тујама раздваја две групе камених белега, четрнаест са једне и шест са друге стране. Белези су квадратне основе, странице 30 cm, док су им висине различите. Постављени су у три низа, један иза другог и већина је накривљена. Боја им је временом ишчезла. Само на неколико белега могуће је препознати трагове окерцрвене. Уочавају се два типа: први, нешто нижи, има три квадратна елемента, изведена у плитком рељефу, постављена на све четири стране, док други, виши, изнад три наведена елемента има додато поље са представом крста у плитком рељефу. На свима постоје удубљења за причвршћивање металне плочице, која је означавала број гробног места. На појединим надгробницима недостају делови камена, а свих двадесет требало би подвргнути детаљном чишћењу.
Простором на коме је смештено гробље доминира капела – ротонда подигнута почетком треће деценије XX века. Капела непознатог пројектанта је скромних димензија, кружне основе пречника 3 m, у облику толоса са плитким пиластрима. Наткриљена је оловном куполом са лантерном изведеном на врху, на којој је постављен метални двоструки крст. На корпусу капеле нису уочљиве националне и симболичке ознаке, изузев новијих репродукција икона на картону, смештених у правоугаоном простору изнад улаза у капелу, које одају њен православни карактер. Капела је скромна, омалтерисана споља и изнутра, са неодговарајућом бетонском подном облогом. На источном зиду капеле, насликана је у јарком колориту представа Христовог распећа, савремени рад Бојана Радовановића, Србина који живи у Братислави и бави се историјом Нађмеђера. На поду се налазе остаци два или више надгробника, који служе као постоља за свеће и цветне венце. Оригинални инвентар капеле није сачуван.
Стаза од капеле води до оивиченог и уређеног простора, где је 2003. године постављен постамент трапезоидног облика, са мермерним латинским крстом на врху. На крсту се налази натпис:
СРПСКИМ МУЧЕНИЦИМА 1914–1918.
Поред наведене стазе је друго обележје из 2003. године, сивобела мермерна плоча, причвршћена на металне ногаре беле боје, са одговарајућим натписом на словачком и српском језику, који подсећа на жртве:
НА ОВОМ МЕСТУ ПОЧИВА 5153 СРПСКИХ МУЧЕНИКА И ВОЈНИКА
КОЈИ СУ ЖИВОТ ИЗГУБИЛИ У ЗАТОЧЕНИШТВУ У ЛОГОРУ ВЕЛИКИ МЕЂЕР
1914–1918
ВЕЧНА СЛАВА!
ВЕЛИКИ МЕЂЕР 2003 СРПСКИ НАРОД.
На капији гробља, лево и десно од улаза, налазе се две плоче од црног мермера, на којима су урезани и златном бојом обојени православни крст и натписи на словачком и српском језику:
СРПСКО ВОЈНО ГРОБЉЕ 1914–1918
САХРАЊЕНО 5153 ЖРТАВА
Постамент са крстом, мермерна плоча, као и табле на улазу типизирана су изведба савременог меморијалног градитељства. Приликом њихове припреме, из нама непознатих разлога, уписан је број само сахрањених Срба, док је пропуштено да се помене и 311 сахрањених Црногораца.
Један део гробља је ограђен новијом, металном, док је већи део ограђен жичаном оградом.
