Ранђић М. Миленко

име: Миленко
презиме: Ранђић
име оца: М.
место: Кушићи
општина: Ивањица
година рођења: 1877.
година смрти: 1915.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Ранђић М. Миленко, официр – пешадијски капетан I класе (Кушићи, Ивањица 13. I .1877 – Насврата, 3. X 1915).

Као сиромашан сељак био је на одслужењу војног рока у Војној болници у Ваљеву. Кад му је истекао војни рок није желео да се врати у своје село већ је остао на служби у војсци. Радио је вредно и упорно али и учио и напредовао. Његова жеља да постане официр била је толико јако да је читао и радио данима и ноћима, стичући неопходна војничка знања. После неколико година положивши све испите постао је официр.

Вероватно би остао у неком магацину да пребраја чизме и униформе да нису дошли ратови. Сваки рат донео му је по једну ролу, један чин и два одликовања. Једно од њих је и Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена о чему је издат указ 5. 982.

Током Првог светског рата већ је био капетан I класе и најстарији официр у батаљону после команданта.

Погинуо је као командир IV чете I батаљона XVII пешадијског пука Дринске дивизије I позива.

Слични чланци:

Јоксимовић Живко

Јоксимовић Живко

Прешли смо преко Цера на Чавчиће. Стигосмо некако предвече. Крв ми се ледила у жилама. Свуда разбацана шаторска крила, изврнути казани, пушке и просута муниција. А црни се леш до леша. По двојица и тројица леже један поред другога, као да су заспали, заморени од дуга пута. Све младић до младића, све јунак до јунака. Закукале су многе мајке.

Прочитај више »
Швајцер Жорж

Швајцер Жорж

Име су ми лако памтили: Жорж. Са презименом је ишло мало теже: Швајцер. За три године, оне сурове, ратне, у којима сам се дружио са српским војницима – научио сам више него можда у целом свом животу.

Прочитај више »