Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Обострани распоред снага 23 октобра ујутру
Моравска дивизија I заноћила је 22 октобра на линији с. Ваксинце – с. Табановце – с. Четирце. Сва четири пука су се, како је то раније изложено, налазила развијена на предњем крају, док су се у дивизиској резерви у рејону с. Карабичане, налазила два батаљона 1 пука. У току ноћи је командант армије, у духу раније поменутог наређења Врховне команде, наредио комаданту дивизије да један свој пук са брдском батеријом, којом је ова дивизија била ојачана, упути преко Прешева у с. Сефери, где ће, поседајући раскрсницу путева који воде из Гњилана за Куманово и гребеном Скопске Црне Горе, остати до избијања снага 3 армије. Наређењем комаданта дивизије за извршење овог задатка одређен је 3 пук који се налазио у центру дивизиског распореда у рејону с. Табановце. Пошто му је делове који су се налазили на претстражи сменио у току ноћи 4 батаљон 1 пука из дивизиске резерве, 3 пук је са брдском батеријом 23 октобра у 7,30 часова кренуо у правцу Прешева. У току марша је наилазио на мање групе Шиптара, али ове нису ни покушале да пруже неки јачи отпор. Око 21 час је 1 батаљон, који се налазио у претходници, избио код с. Сефери, док је главнина заноћила северно од Прешева.
После извлачења 3 пука, 23 октобра ујутру, распоред снага Моравске дивизије I био је следећи:
– на десном крилу, на отсеку Мокро Поље (к. 762) – Ваксинце, па на исток до железничке пруге, налазио се 2 пук, ојачан једном батеријом 2 дивизиона Артиљериског пука: део фронта од Мокрог Поља (к. 762) до с. Ваксинце (искључно) поседао је 4 батаљон, 1 батаљон поседао је положај: јужна ивица с. Ваксинце, па на исток до железничке пруге, а 2 и 3 батаљон били су у другом ешалону у јарузи северно од с. Ваксинце, где се налазила и пољска батерија;
– у центру, на фронту од Којнарске Реке па на исток до удоља потока који протиче кроз с. Четирце, налазио се 1 пук са 2 дивизионом Артиљериског пука (без једне батерије): у првом ешелону били су првобитно 2 и 3 батаљон, а после одласка 3 пука дошао је и 4 батаљон на десно крило пука, у продужењу 2 батаљона, док се 1 батаљон, који је био у резерви, налазио иза средине фронта;
– на левом крилу је 16 пук са 1 дивизионом Артиљериског пука поседао положај у рејону с. Четирце, па на исток до Китке (к. 534); лево крило пука није имало непосредну везу са снагама Дринске дивизије I.
Трећи дивизион Артиљериског пука налазио се у рејону с. Доњи Сопот, на располагању команданта дивизије, штаб дивизије у с. Карабичане, а трупне коморе код с. Стрезовце, док се први степен колонске коморе налазио код с. Биљача а други код Бујановца.
Јединице на предњем крају утврђивале су своје положаје, док је пионирски полубатаљон уређивао прихватни положај у рејону с. Горњи Сопот. У току ноћи није било предузето извиђање непријатеља, и 23 октобра у јутру комадант дивизије није располагао никаквим подацима који би наговештавали присуство јачих непријатељских снага пред фронтом. Он није располагао ни оним подацима до којих је дошла Коњичка дивизија претходног дана. Истина, комадант дивизије је знао да са у рејону Куманова налазе извесне непријатељске снаге, јер је прошле ноћи непријатељска артиљерија својом ватром из рејона Куманова открила присуство непријатељских снага. Претпостављало се да непријатељ држи линију с. Слупчане – с. Речица – с. Доње Којнаре, али се није очекивао напад јачих снага.
Насупрот оваквом схватању ситуације од стране комаданта Моравске дивизије I, 7 турски корпус се, у духу армиске заповести, ноћу 22/23 октобра прикупио на положајима северно и западно од Куманова, образујући фронт према Моравској дивизији I. На десном крилу, испред Куманова па на запад до Којнарске Реке, налазила се Скопска редифска дивизија; лево од ње, 19 низамска дивизија поседала је положаје од Којнарске Реке преко Реженовачке косе, до с. Слупчане; на крајњем левом крилу, на линији Трн (тт. 651) – к. 710 – к. 719, налазила се једна јача група Шиптара, док су се 7 стрељачки пук и остали корпусни делови налазили иза распореда дивизија.
Како се види из обостраног распореда снага, Моравска дивизија I имала је 23 октобра ујутру према себи релативно јаке турске снаге. Ова дивизија је била битно ослабљена ангажовањем једног ојачаног пука на обезбеђењу бока и позадине Армије. На тај начин остала је без своје резерве, јер су, с обзиром на ширину њеног фронта, сва три остала пука била ангажована на предњем крају. Овакво слабљење ове дивизије у ситуацији када је требало да прими напад читавог турског корпуса било је утолико осетљивије што је и деснокрилна Тимочка дивизија II, из другог ешелона Армије, била без једног пука.
Врховна команда је, истина, наредила ангажовање једног пука Моравске дивизије I на правцу Прешева у ситуацији када у рејону Куманова није очекивала неки јачи сукоб. Али изгледа да је она и у тој ситуацији преценила опасност за бок Армије. Јер је, свакако, и у таквој ситуацији, у циљу заштите армиског бока од евентуалне акције Шиптара са гребена Скопске Црне Горе, било довољно ако би се у том правцу ангажовао један ојачан батаљон. То утолико пре што би се, због избијања 3 армије у рејон Приштине, евентуалне шиптарске снаге на гребену Скопске Црне Горе морале осећати угрожене и од правца Гњилана, а то би, бесумње, битно утицало на активност ових турских снага према 1 армији.
Дејства на фронту Моравске дивизије I
Седми турски корпус није отпочео напад истовремено када су 5 и 6 корпус прешли у напад на лево крило 1 армије. Зато су борбе на фронту Моравске дивизије отпочеле тек после подне. Приметивши ујутру изнесно померање снага на фронту Дунавске дивизије I, командант 7 корпуса је оценио да ове снаге предузимају покрет с циљем да спрече прелаз 5 и б корпуса преко Пчиње и њихово прикупљање на одређеним положајима. Зато је упутио 7 стрељачки пук (ојачан једном батеријом) у правцу с. Табановце са задатком да насилним извиђањем расветли ситуацију пред фронтом, док је остале снаге задржао на положајима, свакако с намером да, у духу армиске заповести од претходне ноћи, одбраном омогуће прикупљање снага 6 корпуса на одређеним положајима и да затим заједно спрече очекивани напад српских снага на Куманово. Наступајући одређеним правцем са два батаљона у првој линији, 7 пук је својим левим крилом дошао до с. Горње Којнаре. Али, пошто се већ у то време развила јака борба на десном крилу Вардарске армије, он се, по наређењу команданта корпуса, повукао на полазни положај не дошавши у додир са снагама Моравске дивизије I.
Покрети 7 корпуса, у духу одлуке команданта армије за прелазак у напад, отпочели су нешто пре подне. Прво се, између 11 и 12 часова, 19 низамска дивизија делом снага пребацила у рејон Куманова, на леву страну Којнарске реке, док се Скопска редифска дивизија рокирала према левом крилу корпуса. Затим су, око 12 часова, обе ове дивизије отпочеле покрет према фронту 1 и 16 пука Моравске дивизије I. Намера команданта корпуса, како изгледа, била је да рокирањем десног крила према 6 корпусу смањи међупростор и тиме створи већу сигурност унутрашњих крила оба корпуса, а затим да с линије Почивалов Рид (к. 450) – Црно Поље – Бело Брдо предузме напад правцем с. Горње Којнаре – Мала Корија. Удуху ове замисли, Скопска редифска дивизија и 55 пук 19 низамске дивизије избили су око 14 часова својим предњим деловима на поменуту линију. На десној обали Којнарске Реке, 56 пук низамске дивизије, који је био оријентисан према међупростору између 2 и 1 пука, избио је у то време у висину с. Речица, док су на крајњем левом крилу Шиптари држали раније положаје.
Пошто је одмах после подне заустављен напад десног крила Вардарске армије и пошто је командант армије отприлике у исто време добио обавештење да се пред 7 корпусом налазе слабе српске снаге и у вези с тим дошао до закључка да би и лево крило 1 армије могло бити ојачано на рачун десног крила, он је, како је то већ истакнуто, наредио да се 7 корпус одлучније ангажује у нападу. У духу овог наређења, Скопска редифска дивизија и снаге 19 низамске дивизије, које су се налазило на левој обали Којнарске Реке, пошто су се на линији Почивалов Рид (к. 450) – Црно Поље – Бело Брдо прикуопиле и уредиле, отпочеле су пре 15 часова наступање према фронту 1 и 16 пука, спуштајући се у долину Којнарске Реке.
Командант Моравске дивизије I, који се налазио на левом крилу у рејону с. Четирце, приметивши ујутру рокирање снага корпуса према десном крилу и касније покрет ових снага према фронту Дивизије, наредио је 1 дивизиону Артиљериског пука, који се налазио позади фронта 16 пука, да ступи у дејство. Одмах је 2 батерија овог дивизиона отворила снажну ватру са северне ивице с. Четирце. Ватра ове батерије изазвала је и дејство артиљерије 7 корпуса с ватрених положаја испред Куманова. А када су јединице 7 корпуса, нешто пре 15 часова, отпочеле покрет с полазних положаја Почивалов Рид – Бело Брдо према фронту 1 и 16 пука, дошло је до обостране јаке артиљериске ватре, у којој је са српске стране учествовао 1 дивизион и 8 батерија 3 дивизиона. Покрет снага 7 корпуса био је делимично заустављен овом артиљериском ватром, јер је Скопска редифска дивизија ускоро застала, али је 55 пук 19 низамске дивизије, стигавши у с. Горње Којнаре, продужио наступање у правцу Мале Корије према фронту 1 пука. Ценећи да непријатељ наступа јачим снагама, командант Моравске дивизије I уочавао је могућност озбиљнијег напада непријатеља. Усто, имајући у виду ширину фронта и недостатак резерве, он је око 15,30 часова упутио хитан извештај команданту Тимочке дивизије II и од њега затражио да у с. Доњи Сопот одмах упути један пук који би образовао резерву. У исто време упутио је помоћника начелника штаба да упозна команданта Дринске дивизије I са ситуацијом на фронту Моравске дивизије I и да га замоли да један свој пук упути у рејон с. Четирце, позади 16 пука, где би такође био у резерви.
Али док је је командант дивизије хтео да ангажовањем извесних снага суседних дивизија створи јаку резерву и да сачека напад непријатеља, његов 1 пук је на иницијативу команданта 2 батаљона (мајор Милан Маринковић), око 16 часова прешао у противнапад. Наиме, налазећи се на састанку у рејону с. Карабичане, команданти батаљона и командант пука су приметили рокирање снага 7 корпуса у захвату друма Куманово – Крива Паланка према истоку, и том приликом дошли до закључка да ове турске снаге крећу у напад на Дунавску дивизију I. У вези с тим, командант 2 батаљона је предложио да 1 пук крене у напад и осујети намере ових турских снага, те на тај начин олакша ситуацију Дунавске дивизије I код које су се у то време водиле јаке борбе.
Комадант пука није прихватио овај предлог пре него га одобри комадант дивизије. Међутим касније, када су комаданти батаљона пошли у своје јединице, командант 2 батаљона је без одобрења команданта пука кренуо с батаљоном напред не знајући да су снаге 7 корпуса, после завршене рокаде према десном крилу, продузеле покрет у правцу 1 и 16 пука и да је десно крило 19 низамске дивизије (тј. 55 пук који се налазио у првом ешалону) прешло Корјанску Реку и наступило у правцу Мале Корије, источно од с. Горње Којнаре.
Покретом 2 батаљона који се налазио у центру пуковског распореда били су повучени и суседни 3 и 4 батаљон, па је командант пука у таквој ситуацији наредио да крене и 1 батаљон који се налазио у резерви у рејону с. Карабичане, а затим известио команданта дивизије да с пуком креће у противнапад. Преласком овога пука у протиивнапад развила се око 16 часова жестока борба на просторији Мале Корије, у којој је ускоро погинуо командант 2 батаљона.
У ватрени додир с непријатељем прво је ступио 2 батаљон, одмах затим, лево од њега, 3 батаљон и нешто касније на десном крилу 4 батаљон. Први батаљон, који се налазио у резерви, стигао је на лево крило 3 батаљона нешто пре пада мрака и развио се у висини фронта осталих батаљона. Тада је и деснокрилни 4 батаљон 18 пука, кренувши са својих положаја за 1 батаљоном 1 пука, који је прошао кроз његов борбени поредак, дошао на лево крило 1 пука. На тај начин било је заустављено наступање снага 7 корпуса према центру Моравске дивизије I. Увече су се борбе стишале и истакнути делови 7 корпуса повукли су се на полазне положаје на левој обали Којнарске Реке.
На десном крилу Моравске дивизије I догађаји су се развијали потпуно одвојено од догађаја на центру и левом крилу. Коњички пук, који је према наређењу команданта дивизије кренуо око 7 часова од железничке станице Табановце преко с. Ваксинце за с. Слупчане, у циљу извиђања, био је око 11,30, када је подилазио с. Слупчане, нападнут од стране Шиптара који су се налазили на крајњем левом крилу 7 корпуса. Изненађен нападом, овај пук се у нереду повукао према с. Ваксинце, где се касније прикупио и сјахао за борбу пешке.
Ускоро су слабије турске снаге прешле у наступање према левом крилу 2 пука, док је група од око 200 Шиптара, пред којом се повукао Коњички пук, користећи маглу и испресецаност земљишта успела да неопажено приђе на сасвим блиско отстојање и нападне деснокрилни 4 батаљон првог ешелона 2 пука. Плашећи се обухвата, командант пука је упутио 3 батаљон из другог ешелона са задатком да продужи десно крило борбеног поретка пука и спречи евентуални обухват с те стране. Напад Шиптара је био одбијен али се пешадиска ватра продужила све до 16 часова. Увече је борба и на овом делу фронта потпуно престала и пук је заноћио на ранијим положајима с три батаљона у првом ешелону и једним у резерви. Око 14 часова је 56 пук 19 низамске дивизије стигао у висину с. Речица према међупростору 1 и 2 пука, и на тим положајима остао до краја дана не покушавајући да крене напред. Тако се напад 7 корпуса завршио без икаквих резултата на читавој линији фронта. Десно крило 19 армиске дивизије, усмерено према центру Моравске дивизије I, било је заустављено и затим енергичним противнападом 1 пука одбачено на полазне положаје, а Скопска редифска дивизија није ни покушала да се под артиљериском ватром приближи фронту 16 пука. Показало се, дакле, да је било непотребно страховање команданта Моравске дивизије I од јачег напада услед чега је тражио појачање суседних дивизија.
По завршетку борби Моравска дивизија I заноћила је у следећем распореду:
– 2 пук; три батаљона у првом ешелону на линији с. Ваксинце – Врело Поље, а један батаљон у резерви непосредно североисточно од с. Ваксинце; 5 батерија 2 дивизиона (која је подржавала овај пук) источно од с. Ваксинце; Коњички пук северозападно од с. Ваксинце.
– 1 пук: три батаљона на линији Новине – Мала Корија, а један батаљон у резерви код с. Доње Табановце, 4 и 6 батерија 2 дивизиона источно од с. Горње Табановце.
– 16 пук: два батаљона на предњем крају у висини Мале Корије, на јужним падинама Китке (тт. 534), а два батаљона позади, у рејону с. Четирце, где се налазио и 1 дивизион Моравског артиљериског пука, док се 3 дивизион налазио северно од села Доње Табановце.
– 3 пук са брдском батеријом: главнина у рејону Прешева, а један батаљон у рејону с. Сефери.
Увече је командант Моравске дивизије I обишао фронт свога 1 и 16 пука и 5 пука Дринске дивизије I (који је, како ће се видети касније, пред крај дана стигао на ново крило 16 пука). А у 22 часа он је из свога штаба у с. Карабичане телефоном обавестио Команду 1 армије о развоју догађаја овога дана, распореду снага на фронту и наређењима која су издата за обезбеђење Дивизије у току ноћи.