Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
План наступања
Ноћу 18/19 октобра Врховна команда је известила команданта Ибарске војске о објави рата Турској и наредила му да ујутру у 6 часова пређе границу и наступа ка Новом Пазару с циљем да га заузме. По овлађивању Новим Пазаром требало је главнином сачекати даља наређења, с тим да делом снага организује одбрану на линији с. Дохојевићи – с. Јошаница, а један здружени одред упутити преко планине Рогозне ка Косовској Митровици. Под команду Ибарске војске стављени су делови III позива из рејона Рашке.
Командант Ибарске војске је претпостављао да ће непријатељски отпор на граници, коју су турски граничари делимично напустили, бити слаб, док је у наступању ка Новом Пазару очекивао отпор долином р. Рашке, у теснацу који чине Змињак (тт. 746) и Глушичко Брдо, и на крлним правцима десно на гребену Соколовица (тт. 904) а лево на линији Копривница (к. 1104) – Винорог (тт. 1225), на којима се налазило више утврђења. С друге стране, он је знао да је Нови Пазар добро утврђен, по систему кружне одбране, на линији Тепе (к. 645) – Меџедија (к. 733) – Ћурђеви Стубови – Дубље (к. 742) – Петрова Црква – с. Подбијеле – Мокрице – Дебељак, и да је, према подацима којима је располагао, непријатељ у рејону Новог Пазара прикупио око 10 – 12.000 војника и 10 топова. Усто, он је сматрао да ће ове снаге бити ојачане деловима који ће се повући са границе, односно – да се може очекивати да новопазарска посада буде ојачана из рејона Сјенице, Берана, Пећи или Косовске Митровице. На основу тога је закључио да ће непријатељ у рејону Новог Пазара пружити јак отпор. У складу с тим је одлучио да у наступању према Новом Пазару користи сва три правца који су му стајали на располагању, имајући притом главне снаге на левом крилу, на правцу који је, према његовој процени, нудио највише услова за извршење задатака. Он је тежио да његове снаге избију у рејон Новог Пазара на ширем фронту и приликом напада на град изврше обухват оба непријатељска крила. Тиме би се олакшао напад на добро организовану и утврђену одбрану и најлакше спречило повлачење непријатеља ка Пећи, односно ка Косовској Митровици. Сем тога, при наступању на ширем фронту, могао се осујетити евентуални противнапад непријатеља долином р. Рашке, ангажовањем крилних колона према боковима непријатеља.
У духу овакве замисли командант Ибарске војске је 19 октобра у 1, 45 час издао заповест и одредио састав и задатке појединих колона.
Десна колона састава: 10 пук II, пољска брзометна батерија, вод коњице, вод пионира и вод болничара, наступаће правцем караула Кути (Шанац) – Соколовица – Ђурђеви Стубови – Нови Пазар, са задатком да овлада левом обалом р. Дожевске, а затим настави дејство ка Ђурђевим Стубовима и Новом Пазару. Ова колона је требало да подешава наступање према левој (главној) колони и да одржава везу са средњом колоном. У циљу обезбеђења свог десног бока требало је да истури мање одељење на Видник (Виник, тт. 1243), а за обезбеђење позадине требало је да користи 4 батаљон 12 пука III.
Средња колона, састава: два батаљона 11 пука II, вод коњице, пољска брзометна батерија, чета пионира и вод болничара, наступају правцем Рашка (долином р. Рашке) – Нови Пазар, имала је задатак да одржава везу између крилних колона, штити главну комуникацију и позадину Ибарске војске и по могућности достигне линију с. Блажево – с. Чоковец (с. Трнавце). Пионири ове колоне добили су задатак да оспособе путеве у долини р. Рашке за пролаз артиљерије и осталих возила.
Лева (главна) колона, састава: 5 пук I, 12 пук II, 11 пук II (без два батаљона), ескадрон и по коњице, дивизион брдске артиљерије, пољска брзометна батерија са штабом дивизиона, три вода пионира и болничарска чета, требало је да наступа правцем Рашка – с. Супње – Граб – Винорог – Дебељак – Нови Пазар, са задатком да нападне Нови Пазар са североисточне стране.
Ради обезбеђења левог бока, командант колоне је упутио две чете са два топа правцем Рашка – с. Јариње – с. Постење – Ком (тт. 1072) – Винорог.
Хаубичка и градска батерија су задржане на дотадашњим положајима: прва у с. Рвати, а друга у с. Власово. Трупна комора десне и средње колоне требало је да се прикупи код с. Власово, а I степен колонске коморе у с. Шумарци II; степен и пекарско-месарска чета остаће у с. Баљевац.
Снаге 12 пука III позива, са позициском батеријом, добиле су задатак да са граничног фронта и даље штите позадину Ибарске војске.
Покрет и дејства до избијања испред Новог Пазара
Према заповести комаданта Ибарске војске све три колоне требало је да пређу границу 19 октобра у 6 часова. Али је то успела само лева колона. Десна колона је закаснила, а средња, да не би закаснила, прешла је грапицу код Рашк,е уместо код Змињака, како је било наређено.
Десна колона је прешла границу у 9, 40 часова. У њеној претходници је био 1 батаљон 10 пука II, ојачан једним коњичким водом, 2 батеријом пољског артиљериског дивизиона и водом пионира.
После краће борбе с предњим деловима, турска посада карауле Паресије повукла се користећи маглу. Претходница је продужила покрет ка мерћезу на Главочу (к. 1061) и заузела је после краће борбе. Затим је наставила покрет, не наилазећи на отпор, и око 15 часова избила у рејон североисточно од с. Редкаје (с. Рајковићи). Главнина се у то време прикупила на Матовим Ливадама (Мусина Ливада). Не достигавши одређени циљ, командант колоне је одлучио да ту заноћи, јер је колона била заморена од дугог марша рђавим путем и по лошем времену, и требало је сачекати неке заостале јединице и пољску батерију. Поред тога, он је такву одлуку донео свакако и зато што није успео да успостави везу с командантом Ибарске војске (који се налазио код леве колоне), ни са средњом колоном, чак ни у току ноћи 19/20 октобра.
Средња колона је, као што смо видели, прешла границу у рејону Рашке, док је левом обалом р. Рашке био упућен само један вод са задатком да поседне Борје.
У току марша командант колоне је добио податке да је непријатељ посео положаје на линији Глушичко Брдо – Копривница и да се његова истурена одољења налазе у рејону с. Батњик. Ти подаци су се показали тачним, јер када су око 10 часова предњи делови пристигли на излаз из теснаца код с. Панојевићи, непријатељ је на њих отворио јаку ватру с правца Батњика и Глушичког Брда. Колона се тада брзо развила за борбу и посела Градину. Нешто северније поставила се и придата јој пољска батерија. Командант колоне је одмах уочио важност положаја на Голицама (к. 800), Змињаку и Борју те је из састава главнине упутио једну чету са задатком да их поседне. Ова чета се, међутим, кретала споро и није стигла да те положаје поседне у току дана.
На Глушичком Брду, Копривници и Батњику непријатељске снаге су биле јачине око једног батаљона. Међутим ускоро су почели да им пристижу у помоћ Шиптари из околних села, а нарочито из с. Тушимља. Прикупивши се на Змињаку, они су убрзо пошли у противнапад, потиснули вод који се кретао левом обалом Рашке, овладали Борјем и попалили с. Милатковићи и с. Белопоље. Истовремено су са Змињка и Борја бочном ватром тукли главнину колоне на Градини, њене позадинске делове и пољску батерију. Непријатељски притисак, нарочито јак између 14 и 15 часова, изазвао је извесно колебање српских снага, а нарочито позадинских делова који су у нереду почели отступати према Рашкој. Повлачење позадинских делова је појачало колебање људства борбених делова, а у Рашкој је проузроковало читаву панику. Међутим, захваљујући присебности и одлучности командног кадра, повраћен је ред и дисциплина, те су одбијени сви непријатељски напади, а поседнути положаји задржани. Увече је непријатељска ватра почела да слаби, а убрзо је и сасвим престала.
Средња колона је затим заноћила на Градини, док је непријатељ заноћио на линији Голице – с. Батњик – Глушичко Брдо – с. Копривница.
Лева (главна) колона је у 6 часова прешла границу у рејону Рашке и, не наилазећи на отпор непријатеља, у 14, 15 часава стигла у рејон Граба (к. 1071), где је заноћила, обезбедивши се с правца Новог Пазара и Винорога.
Лева побочница ове колоне наступала је долином р. Ибра, савладала слабији отпор мештана код с. Јариње и неометано продужила покрет, тако да је око поноћи посела Винорог, како јој је било наређено.
У рејону Граба и Винорога ова колона се морала зауставити. Командант Ибарске војске је одлучио да обустави даљи покрет, јер му ситуација на осталим правцима није била уопште позната.
Како се види, првог дана наступања ниједна колона Ибарске војске није достигла дневни циљ, иако је отпор непријатеља био слаб. Јачи отпор био је на правцу средње колоне, где је непријатељ предузео противнапад, како је и очекивао командант Ибарске војске. Због недостатка везе и због слабо организованог садејства, крилне колоне нису ништа предузеле да олакшају положај ове најслабије колоне, те је ова морала сама да издржи непријатељски притисак.
Увече је командант Ибарске војске дошао у везу с командантом средње колоне и обавестио се о ситуацији на том правцу, али с десном колоном није могао успоставити контакт. Иако му због тога ситуација није била сасвим јасна, он је ипак одлучио да ојача средњу колону и сутрадан продужи наступање на свим правцима. Стога је наредио команданту леве колоне да два батаљона 11 пука II и пољску батерију упути средњој колони, а с преосталим снагама сутрадан настави наступање одређеним правцем. Команданта средње колоне је обавестио о послатом ојачању и наредио му да 20 октобра продужи напад, стављајући му на располагање и чете III позива за обезбеђење бокова; сем тога, дао му је задатак да успостави везу с командантом десне колоне и да му пренесе наређење за продужење напада. Коњичком ескадрону леве колоне наређено је да успостави релејну линију између леве и средње колоне ради одржавања везе.
Сутрадан, 20 октобра, користећи маглу, непријатељ је рано извршио напад на средњу колону. Његове снаге биле су нешто јаче него претходног дана због придоласка муслимана из околних села. Напад је био добро организован и јак. Непријатељ је усто палио села и убијао српске становнике, те су ови бежали на север. Паника је полако захватила и људство средње колоне, нарочито када су се у њој, као и у левој колони, почеле преносити вести о поразу десне колоне. У таквој ситуацији командант Ибарске војске је сматрао да је за даљи рад пре свега неопходно успоставити ред код трупа, па је одложио намеравани покрет и наредио команданту леве колоне да на Винорогу остави посаду од две чете, два брдска топа и одељење коњаника и добровољаца, а остале снаге повуче уназад и ешелонира их између Граба и Бисине. Овим је командант хтео да главне снаге постави тако како би могао ојачати средњу и, у случају потребе, помоћи десну колону.
Међутим је командант десне колоне, незнајући шта се дешава у центру и на десном крилу, продужио наступање преко Соколовице ка Новом Пазару. Он је имао податке да је непријатељ на овом правцу посео положаје на Виднику, са око седам до осам стотина редифа, а Ђурђеве Стубове са око хиљаду редифа и четири топа, те је одлучио да истовремено нападне обе непријатељске групе. У том циљу упутио је 1 батаљон 10 пука II, с једном четом из 2 батаљона, ка Виднику, главнину колоне ка Ћурђевим Стубовима, а ка Соколовици (тт. 904) само један вод.
Ојачани 1 батаљон посео је Видник без борбе. На отпор је наишао тек при наступању са Видника, косом, ка Новом Пазару. Уствари, непријатељске снаге, у јачини до једног батаљона, подељене у неколико мањих група, вршиле су с разних праваца противнападе све до ноћи, тако да су сасвим спречиле даље наступање 1 батаљона. Овај је ипак успео да се задржи на Виднику и ту заноћи.
Главнина колоне је извршила покрет правцем Матова Ливада – с. Редкаја (с. Рајковићи) – с. Сути (с. Судско Село) – Ђурђеви Стубови. После пола часа предња одељења су наишла на заседу јачине око 300 редифа, који су са блиског отстојања отворили јаку и прецизну ватру. Ова изненадна ватра изазвала је извесну пометњу код људства предњих делова, али је командант 10 пука, уз подршку пољске батерије која је убрзо отворила јаку и врло ефиикасну ватру, успео да поврати ред, крене напред и разбије непријатеља.
Колона је затим наставила покрет одређеним правцем. Око 10 часова једна чета је послата ка Соколовици, где је убрзо сломила отпор групе од око 40 – 50 сељака муслимана, пошто раније упућени вод није успео да их протера. Затим је главнина наставила покрет ка Ђурђевим Стубовима и предвече стигла на Магареће Брдо, где је заноћила. Колона је и овога дана остала без везе и садејства са осталим снагама, јер су сви покушаји команданта да успостави неку везу са средњом колоном и командантом Ибарске војске остали безуспешни.
На правцу средње колоне непријатељске снаге су у 8, 30 часова извршиле напад с линије Борје – с. Глушци, тукући бочном ватром главнину колоне на Градини. Главнина је успешно одбила напад и одржала се на положајима. Али су непријатељски делови који су нападали ка Дебелом Брду (Лупином Брду) успели да у првом налету потисну једну чету 4 батаљона 12 пука III и да пређу на српско земљиште, где су, као и претходног дана, палили куће у с. Милатовићи и с. Белопоље. Делови 12 пука III на Дебелом Брду и брдска батерија на Бисини ипак су успели да зауставе даље надирање непријатеља.
Пошто су око 10 часова пристигла и два батаљона 11 пука II, који су били упућени као ојачање овој колони, командант колоне је једним батаљоном ојачао фронт према Глушичком Брду, а други је задржао у резерви на Козјој Стени. У то време непријатељска ватра је почела да слаби, да би с падом мрака сасвим престала. Користећи мрак, непријатељ је напустио своје положаје и повукао се ка Новом Пазару.
Командант средње колоне није предузео гоњење непријатеља, јер је после доводневне борбе морао средити своје јединице и снабдети их муницијом и храном, придржавајући се, свакако, и наређења команданта Ибарске војске који је за овај дан одложио наступање. Тиме је непријатељу омогућено да се несметано и без губитака извуче.
Лева колона се предвече 20 октобра главнином снага повукла са Граба у рејон Бисине, док је на Грабу и Винорогу оставила мање делове. Тако је остала сасвим неактивна.
Због слабе везе и обавештајне службе команданту Ибарске војске је и овога дана ситуација на фронту била нејасна. Стога је пропустио да искористи могућности које су му се нудиле. Наиме, врло је вероватно да је још овог дана могао овладати Новим Пазаром, јер би се због продора леве колоне у рејон Новог Пазара, непријатељске снаге неизбежно морале повлачити испред средње и десне колоне.
Тек пошто је 20 октобра увече добио извештај о ситуацији код десне колоне, командант Ибарске војске је одлучио да продужи напад са све три колоне. У том смислу је и наредио: да десна колона продужи наступање када остале снаге дођу у њену висину и када успостави везу са средњом колоном; да средња колона, пошто добије ојачање од још једног батаљона 12 пука II и два топа продужи наступање раније одређеним правцем с тим да један њем батаљон наступа левом обалом р. Рашке преко Дебелог Брда на Змињак да лева колона у 5 часова продужи дејство правцем којим је наступала првог дана напада и да упути једну чету са два брдска топа ка караули Јариње и ка Обадском Вису. У резерву код с. Супње одређени су 1 батаљон 12 пука II с митраљеским одељењем коњички дивизион (пет водова) и хаубичка (батерија. У току 21 октобра резерва је ојачана једним батаљоном 11 пука II из средње колоне.
Десна колона је у духу овог наређења уствари абуставила даљи покрет ка Новом Пазару и цео дан 21 октобра остала у ишчекивању да средња и лева колона изађу у њену висину. Њеии делови на левој обали Дежевске Реке нису узнемиравани од стране непријатеља алзи су зато јаче непријјтељске снаге нападале делове на Виднику. Турска артиљерија са Ћурђевих Стубова је потпомагала нападе својх снага ка Виднику а повремено је тукла и делове на лавој обали Дежевске Реке.
Командант колоне је упутио у току дана још две чете на Видник тако да се ка том положају крајем дана налазило укупно седам чета што је било довољно да се осујети непријатељски напади.
Средња колона је према наређењу требало да крене напад пошто придати јој батаљон из 12 пука II изнђе на Змињак. Командант колоне међутим није сачекао долазак свог батаљона него је већ у 8 часова упутио један батаљон из 11 пука II да наступа левом обалом р. Рашке, док су десном обалом наступале остале снаге са два батаљона у првој линији, а с једним и две батерије у резерви. Покрет колоне је отпочео када је батаљон који је упућен на леву обалу р. Рашке избио на Борје н Змињак. Ускоро је на Змињак стигао и батаљон 12 пука II и, по наређењу команданта средње колоне, сменио батаљон 11 пука II, а затим продужио покрет преко с. Пиларета и Соколовице ка с. Блажево. Смењени батаљон постепено се свио и ушао у састав колонске резерве.
Иако нигде није наилазила на отпор, колона се кретала споро и сувише опрезно. Тек на интервенцију команданта Ибарске војске, око 11 часова, покрет је нешто убрзан. Предвече су предњи делови колоне избили десно на Соколовицу и лево на Јаховску Реку (Јовску Реку). Главнина колоне је заноћила у с. Глушци, са претстражом на линији Соколовица – Јаховска Река – с. Копривница.
Лева колона је овог дана, иако без контакта с непри јатељем, тек у 15, 45 часова преко Граба избила на Винорог, где је заноћила обезбеђујући се према Дебељаку, Грабу и Рогозни. Штаб Ибарске војске стигао је с резервом у с. Глушци. Први степен колонске коморе задржан је у с. Панојевићи.
Према томе, 21 октобра је Ибарска војска избила на линији Видник – с. Сути – Соколовица – Глушичко Брдо – Граб – Винорог и посела истакнуте положаје који су јој пружали погодне услове за непосредан концентричан напад на Нови Пазар.